Prosuta po moru

08.05.08 Politika

Maja Labus (1972), rođu Novom Sadu. Proučava Italijansku renesansu. Trenutno živi u Beogradu. Piše poeziju. Narodna knjiga je nedavno objavila njen pesnički prvenac “Prosuta po moru”. Pesme su bez naslova.
U jednoj od pesama pesnikinja kaže:
“Prosuta po moru/Dok iz pene pobesnele vode diže ruku/Pet prstiju ka istoku/Druga šaka/Za žrtvu duši/Prosuta po moru/Dok kosa curi slatkim sokom/A grudi se tope pod suncem I medom/Prosuta po moru/Dok telo vaja/Ostavivši prolaznicima/Slobodu pogleda na lepotu/Prosuta po moru/Dok osmeh sustiže a suze otire/I baca tek rođenim blizancima...
Z.R.

05.04.08 Danas

Prosuta po moru/nikada dodirnuta mirnom vodom/Nikada raspevana /Dok brodovi posrću po pučini
Ovi stihovi Maje Labus mogu se uzeti kao lajt-motiv cele knjige pesama Prosuta po moru. Nevelika po svom obimu (47 strana), ova knjiga je, zapravo, jedna poema sastavljena od 40 pesnički srodnih komada. Kakvu nam poeziju nudi Maja Labus svojom prvom knjigom? Naviknuti smo da pesnici svoje prvence (uglavnom) objavljuju do tridesete godine i da iz te iskustveno/proživljene perspektive dobijamo različite osvrte na svet koji okružuje pesnike. To ponekad biva uspešno, ponekad neuspešno, najčešće tragično. Ređaju se loše napisane knjige kao na traci. Međutim, Maja Labus u svojoj knjizi ne štedi ni sebe ni druge. Ponajviše sebe. Ovo lirsko, ispovedno delo naprosto vrišti svojom zapanjujućom energijom u kome se brutalno secira sopstveni (proživljeni) život. Evo primera: »Prosuta po moru/Ostavljena udarima/Kao drolja na klupi/Iscepanih čarapa/Prosuta po moru/Silovana bez jauka/Providnih očiju/I krvavih butina/Na ivici pločnika/Pokrivena vlagom/Dok se blato sliva niz obraz« . Samo pesnici čiji su životi na stalnoj ivici (smrti, ludila, haosa i ljubavi, svakako) mogu da napišu stihove poput ovih, smisaono ubedljivih, a bolno iskrenih. Samo pesnici koji ne koketiraju ni sa čitaocima, niti sa izdavačimai, niti, na kraju krajeva, sa samim sobom, mogu da pišu stihove poput ovih. Iskrenost do mentalnog bola, iskrenost da se po svaku cenu kaže sve što se želi. Bez zadrške. Bez laži. Bez autocenzure. Retke su knjige koje čitamo, a da se u njima odmah ne nanjuši autocenzura.To je veliki plus za ovu knjigu.
Evo još jednog primera u kome vrisak i vapaj za sopstvenim tragičnim životom u čitaocu bude različite emocije: »Prosuta po moru/Mirišljava kurva/Zamenila osmeh za stisak šaka oko vrata/Zamenila pogled za priču o sjaju/Prerezala venu/Da uživa u lepoti koralno crvene«.
Pesme Maje Labus svakako nisu »na prvu loptu« i u Prosutoj nema jeftinih pamfleta o životu, nema patetičnog lamentiranja nad tragičnom sudbinom, nema pesničke samodovoljnosti, a sa druge strane, oseća se i odsustvo samoironije. Zato je pred nama jedna oštra, britka, gotovo drska poezija u kojoj je Prosuta po moru, zapravo Prosuta po životu. Udarana, povređivana... Ovo je štivo o ljudskoj boli, o patnji. Ništa novo, reći ćete vi. Ima toga koliko hoćeš. Istina, nije novo, ali je autentitično što je dovoljan razlog da uzmete ovu knjigu u šake.
Ovo je prva knjiga Maje Labus i to se u nekim stihovima oseća. Jedina ozbiljna zamerka koja se može uputiti ovoj knjizi jeste povremena neritmičnost stihova, kao i neka slabija rešenja u izboru pravih reči kojima se želi dočarati pesnička slika. To se vidi u sledećim stihovima: «Prosuta po moru/Nalik priči nikad ispričanoj/Pesmi izdaleka poznatoj/Miru skrojenom u kašmiru/Prosuta po moru/Svilena ćud prekor traži«.
Ali, od ovih boljki boluje većina savremenih srpskih pesnika što, svakako, nije opravdanje za pesnikinju, ali Maja Labus Prosutom nagoveštava da smo dobili još jedno književno ime čije ćemo knjige, i to ne samo pesničke, u bliskoj budućnosti iščekivati sa nestrpljenjem i koje će nas iznova šokirati i uznemiriti, i to baš u trenutku kada smo pomislili da nas više ništa ne može niti šokirati, niti uzbuditi.