Južnoafrikanac Majkl Braun, star četrdesetak godina, prema sopstvenim rečima je sve do 1987. godine živeo blaženo nesvesnim životom muzičkog novinara i urednika u časopisu. Tada je oboleo od izuzetno teške i bolne neurološke bolesti za koju savremena medicina nije imala leka. To je bio uzrok njegove devetogodišnje odiseje stazom samolečenja. Istraživanja su ga vodila kroz najrazličitije alternativne metode – reiki terapija, rebirting, šamanizam... U jednom trenutku je isprobao i čaj gorke biljke pejotl, mnogima poznate po Karlosu Kastanedi i njegovom šamanskom učitelju Don Huanu. Ishod svega što je preživeo i iskusio jeste evolutivno novi vid lečenja – proces prisutnosti. Njegovo učenje se zasniva na ideji da tegoba, nesreća i bol predstavljaju vrata kroz koja moramo da prođemo ne bismo li dospeli u stanje radosti koje iskušavamo tek onda kada naučimo da neprestano obitavamo u sadašnjem trenutku. Braun smatra da radost nije emocija, već odnos koji imamo sa svojim emocionalnim telom. To je odnos kada spoznajemo sva svoja osećanja i puštamo ih da slobodno deluju. Ako se nekom osećanju opiremo i zataškavamo ga – ne prepuštamo mu se i nemamo odnos sa njim – ono se samo uvećava i predstavlja još veću smetnju. Po Braunu, nema toga što nam može prikriti sopstvenu patnju, ne postoji mesto gde možemo da pobegnemo od nje, nema načina na koji je možemo odagnati. Suština jeste življenje u ovom trenutku kada smo jedno sa svim onim što nas čini, a to i jeste jedini način da živimo u radosti. Majkl Braun živi u Južnoj Africi, mada je najčešće na putovanjima po svetu gde drži predavanja i propagira svoju filozofiju života.
