Hulio Kortasar (1914–1984) roden je u Briselu, gde mu je otac bio diplomata. Sa cetiri godine vratio se s porodicom u Argentinu, u kojoj je sa majkom i mladom sestrom, jer ih je otac napustio, živeo u okolini Buenos Ajresa. Izdržavao je porodicu predajuci francusku književnost. Kao protivnik diktature Huana Perona, 1951. emigrirao je u Francusku, gde je radio kao prevodilac UNESKO-a. Na španski je preveo Robinzona Krusoa, Hadrijanove memoare, price Edgara Alana Poa... Pisci kojima se divio bili su Lotremon i Alfred Žari. Podržavao je levicu u Latinskoj Americi (Kubansku revoluciju, Salvadora Aljendea u Cileu, sandiniste u Nikaragvi). Umro je u Parizu i tamo je sahranjen. Napisao je desetak knjiga prica, pet romana, više knjiga eseja, polemika, putopisa, pozorišnih i radio-drama, pesama...
01.01.00
Dnevnik
20.02.2002.
PREVEDENA PROZA
Fantastikom do realnosti
Hulio Kortasar: PRIRUČNIK ZA PEVANJE I PLAKANJE; izbor i prevod sa španskog Mirjana Božin, "Prosveta", Niš, 2001.
Piše: Ivanka Kosanić
"Priručnik za pevanje i plakanje" Hulia Kortasara u novoj biblioteci "Otkrivanja" niške izdavačke kuće "Prosveta" (inače ranije biblioteci "Gradina") je knjiga raznorodnih tekstova prilično različitih od ukupnog opusa ovog argentinskog pisca. Za Kortasara, književnost je mogućnost da se na najprosredniji način istraži ono što nam se dešava i da se najdelotvornije utiče na stvarnost. I to igrom i fantastikom.
Iz četiri celine (Priručnik uputstava, Retka zanimanja, Plastični materijal i Istorija kronopija i fama) "Priručnik" tekstovima različite dužine - od nekoliko rečenica do nekoliko strana, različitog oblika i intonacije - humor, groteska, alegorija, metafora - i raznovrsnim temama postavlja u osnovi jedan odnos: stvarnosti i fantastike, zbilje i igre, mogućeg i nemogućeg. Na taj način fantastika postaje realnija od same realnosti. Kortasar u ovoj knjizi relativizuje viđeno i izmaštano, realno i fantastično i meša ih kao "vodu i zejtin": čitalac vidi i jedno i drugo zasebno, ali im ne raspoznaje granicu.
"Priručnik uputstava" (za plakanje, pevanje, penjanje stepenicama, navijanje sata....) često na groteskan i humoran način, između smeha i plača "vodi" ka mogućem životu. U "retkim zanimanjima", kroz književnu simboliku, probija piščev angažman, nemirenje sa postojećom realnošću. Zato je realnost njegovih priča potpuno izmeštena: čitava porodica "pronalazi sebe" u tome što u dvorištu gradi vešala ("Simuliranje"). U borbi protiv pragmatizma smisao života postaje "gubljenje i pronalaženje dlake" (istoimena priča). Kortasarovim svetom šeta čovek bez glave (nisu zbog štrajka stigli da ga sahrane!), kamila je proglašena za nepodobnu, a postoji i stolica u kojoj, čim sedneš - umreš!
Iza takve neobične fantastike često stoji i Kortasareva kritika društvene stvarnosti i realnosti, ljudske prirode, etičkih normi. Pri tom, pisac samo malo odškrine vrata drugačije stvarnosti. Alegorijskom viđenju sveta Kortasar je najbliži u tekstovima o kronopijama, famama i nadama, "bićima" jasne psihološke i filozofske poruke i pouke ( ponekad kao u basnama) ali fantastičnog, nejasnog, fizičkog određenja iako, po postupcima, naliče ljudima. NJima je Kortasar kao u "predodeljku" zaplovio u svet magičnog realizma, fantazije i fantastike koja, ipak, ima moć nad realnošću.
Kortasar je čitalačkoj javnosti najviše poznat po izvanrednim pričama specifične fantastičke književnosti. Iako drugačiji, "Priručnik" približava čitaoce piscu i omogućuje da se njegovo delo bolje razume.
