Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima

01.06.11

Danas, 01/06/2011

Krave i traktori su takođe vrlo egzotični: Matijas Enar
Pisci o kojima se priča: Matijas Enar
Nekoliko zaboravljenih nedelja istorije


Ovdašnja književna publika dobila je novog miljenika. Reč je o mladom francuskom spisatelju Matijasu Enaru. Upravo su mu objavljena dva romana na srpskom jeziku, a treći se uveliko prevodi. Još zanimljivije jeste to što mu tri naslova objavljuju tri izdavača. Tako je roman „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ (prevod: Ivana Misirlić Bigar) objavila Geopoetika, „Brevijar za pirotehničare“ (prevod: Emilija Cerović Mlađa), dok njegovo delo „Zona“ na jesen objavljuje Stilos art.

Koliko čitaoci vole ovog interesantnog spisatelja govori i podatak da je na književnu tribinu održanu u Francuskom institutu, u okviru Molijerovih dana, jedva moglo da se uđe. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a bilo je i onih koji su stajali.

Roman „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ govori o putovanju velikog Mikelanđela u Carigrad gde treba da sagradi most na Zlatnom rogu. Ovo delo se oslanja na istoriju i polazi od istinitih događaja iz života velikog umetnika. Kritičari kažu da je pred nama je uznemirujući portret umetnika na delu, ali istovremeno i fascinantno razmišljanje o stvaralačkom činu i simbolu nedovršenog dela, započetog kao spona sa drugom civilizacijom. U ovoj hronici čitamo priču o nekoliko zaboravljenih nedelja istorije, a Matijas Enar skicira političku geografiju, čiji su obrisi podjednako osetljivi kao i pet vekova ranije.

Za ovo štivo Enar je dobio Gonkurovu nagradu gimnazijalaca za 2010. koja je, prema mišljenju struke, zapravo priprema za „velikog Gonkura“. „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ možda pomalo podseća na delo nobelovca Orhana Pamuka. „Volim da čitam Orhana Pamuka. Njegov roman „Zovem se crveno“ bavi se istim istorijskim razdobljem, ali što se samog stila pisanja tiče mislim da je potpuno različit“, kaže za Danas Matijas Enar.

„Brevijar za pirotehničare“, s druge strane, na osamdesetak stranica jeste filozofski dijalog o terorizmu koji vode mučenik i mučitelj o suštini i prirodi terorizma u kome se između ostalog može iščitati ironija prema opšte prihvaćenom poimanju terorizma i političke korektnosti. Matijas Enar odlično poznaje Istok i kulturu ovog dela sveta.

„Do mog zanimanja za Istok je došlo pomalo slučajno“, ističe Enar i dodaje: „Počeo sam da studiram istoriju umetnosti, i tu je bio predmet istorija islama što mi se mnogo dopalo. Preporučeno nam je da savladamo osnove jezika kako bismo mogli da koristimo literaturu. To me je oduševilo, pa sam sa istorije umetnosti prešao na persijski i arapski. Knjige su došle kasnije, ali susrećući se sa drugom kulturom nastojao sam da nadiđem površinsko posmatranje stvari i klišee što je u stvari pokušaj da se na pravi način dođe do onog drugog.“

Enar (1972) trenutno živi u Barseloni. Objavio je romane „Savršenstvo pucnja“ 2003, za koji je dobio Nagradu pet kontinenata frankofonije, „Ploviti Orinokom“ 2005. i „Zona“ (2008) za koji je ovenčan Decembarskom nagradom 2008. godine i nagradom Livr Anter 2009.

Ovog interesantnog autora doista zanima sve i svašta. Tako nam je rekao da trenutno piše „jedan roman sa ruralnom tematikom. Selo u Francuskoj, krave i traktori su takođe vrlo egzotični“, smešeći se priznaje Enar.

Prožimanje kultura je za ovog Francuza oduvek predstavljalo izazov o čemu najbolje svedoči činjenica da deset godina živi u prestonici Katalonije, Barseloni. „Katalonska i francuska kultura su vrlo bliske. Ali, postoji katalonska crta koja je veoma jaka po čemu Barselona kao grad jeste veoma zanimljiva. Više kultura spojeno je u jednom gradu. Prožimaju se evropski i kosmopolitski, španski i katalonski duh.“

Vladimir Matković



Novosti, 23.5.2011


Matijas Enar: Mikelanđelov put u Carigrad

Francuski pisac Matijas Enar o romanu „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“. Dodir civilizacija kroz susret renesansnog i osmanskog sveta

U ČETVRTAK 13. maja 1506. godine, tridesetjednogodišnji Mikelanđelo Buonaroti, tvorac skulpture Davida i firentinski heroj, posle šest dana mučne plovidbe iskrcao se u carigradskoj luci. Došao je na poziv sultana Bajazita Drugog da izgadi most između Carigrada i Pere, severnog predgrađa. Most kojim bi se prelazilo ono što se naziva Zlatnim rogom...
Tako počinje kratki roman „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“, francuskog pisca Matijasa Enara, koji je ovih dana gost „Molijerovih dana“ i izdavača „Geopoetike“.
Knjigu je napisao efektnim, kratkim potezima, koji čitaoca asociraju na crteže, i time povezao formu i sadržinu, a naslov je bajkoviti Kiplingov citat. Roman je prošle godine dobio Gonkurovu nagradu gimnazijalaca, bio nominovan za Veliku nagradu Francuske akademije i glavnu Gonkurovu nagradu.

PODSMEH NASILJU NA srpskom, „Agora“ je objavila i Enarov roman „Brevijar za pirotehničare“.
- To je parodičan i humorističan filozofski dijalog sa crtežima i govori o terorizmu. Radi se o mučeniku i njegovom mučitelju koji će ga poučiti terorizmu. Napisao sam ga da bih se narugao apsurdnosti diskursa koji govori o političkom nasilju. Može se čitati kao istorija terorizma, od samog nastanka reči teror pa do Bin Ladena, koji je jedan od likova u romanu - kaže Enar.

Odlazak velikog umetnika u Carigrad, pisac je izmislio, ali je Bajazitov plan istorijska činjenica. Sultan je želeo da podigne most usred luke i prvo pozvao Leonarda da Vinčija, ali je njegov projekat glatko odbio. Usledio je poziv Mikelanđelu.
- Dok sam u Rimu radio na jednoj drugoj knjizi, da bih se zabavio odlazio sam u vilu Mediči, koja ima fenomenalnu biblioteku, i potpuno slučajno uzeo u ruke Vazarijevu biografiju Mikelanđela. Tu sam naišao na jednu rečenicu u kojoj je stajalo da je od sultana Bajazita Drugog dobio poziv da dođe u Carigrad da sagradi most. Istoričari su sigurni da Mikelanđelo nikada nije otišao u Carigrad, ali ja sam poželeo da ga pošaljem tamo i pomislio: evo, pravićemo se kao da je tako i bilo - kaže nam Enar.

Prednost istorijskog junaka je, prema Enarovim rečima, u tome što pisac ima na šta da se osloni.
- Dobra strana Mikelanđelovog lika jeste u tome što je svetski poznat. On najbolje predstavlja sliku koju imamo o zapadnjačkoj umetnosti. Bilo je zgodno da ga sa naše vremenske udaljenosti predstavim kao životnog junaka.

Enar je kroz susret renesansnog čoveka i osmanskog sveta, dodir dveju civilizacija, stvorio poetsku i mističnu hroniku nekoliko zaboravljenih nedelja istorije. Jedan od glavnih likova u romanu je takođe zaboravljeni Mesihi od Prištine, veliki otomanski pesnik i vezirov sekretar, o kojem se danas malo zna.
- Junaci u knjizi su umetnici i pesnici. Mislim da je na njima da budu odgovornog duha, da budu prijemčivi za susret sa drugim, različitim kulturama. Uticaji islama su bezbrojni u Evropi. Danas su islam i Orijent viđeni kao nešto što je potpuno odvojeno od Zapada, a takva vrsta distinkcije je veštačka i besmislena - kaže Enar.

B. ĐORĐEVIĆ


Politika, 22.05.2011

Mikelanđelo je odabrao mene

Kada sam slučajno otkrio u umetnikovoj biografiji anegdotu o pozivu koji mu je uputio sultan, učinilo mi se da je to predivna priča, kaže gonkurovac Matijas Enar, gost Molijerovih dana Matijas Enar
Obožavam srpsku literaturu iako je malo poznajem i zavisim od prevoda. Ali za mene je čitanje Tišme, Kiša, Bulatovića ili Pavića veoma važno, čarobno. Među savremenicima divim se Davidu Albahariju, recimo, ili Srđanu Valjareviću, Svetislavu Basari i britkoj ironiji Igora Marojevića.
Ovo nam je priznao francuski pisac Matijas Enar koji dolazi u Beograd na manifestaciju Francuskog instituta „Molijerovi dani”, koja će se od ove godine održavati u maju mesecu (do sada je bila u septembru).
Enar će već prvog dana ove manifestacije, sutra u 19 sati, u Francuskom institutu, predstaviti svoju knjigu „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima” za koju je dobio Gonkurovu nagradu gimnazijalaca 2010. i koja je objavljena i kod nas u izdanju „Geopoetike”.
Ova knjiga puna poetike govori o slabo poznatoj epizodi iz života Mikelanđela Buonarotija, kada je nakratko stigao 1506. godine u Konstantinopolj na poziv sultana Bajazita Drugog. Knjiga je dobila Gonkurovu nagradu gimnazijalaca za 2010. godinu, a iste godine je nominovana za Veliku nagradu za roman Francuske akademije, kao i za Glavnu Gonkurovu nagradu.
Međutim, sam pisac smatra upravo Gonkurovu nagradu gimnazijalaca fantastičnom, jer je reč o priznanju mladih čitalaca: 500 gimnazijalaca iz cele Francuske bira omiljenu knjigu sa prvog spiska Gonkurove nagrade.
– Za mene je bilo začuđujuće to što su mladi bili zainteresovani za priču koja se dešava početkom 16. veka, za Mikelanđela – priznaje Enar. – No, to je istina i za mene je to božanstveno. Velika Gonkurova nagrada je akademska, dobitnika bira desetak ljudi i to je sasvim drukčije.
A kako je on izabrao ovu temu. Da li je gajio posebnu ljubav prema Mikelanđelu?
– Ne, naprotiv, Mikelanđelo je izabrao mene – kaže Enar. – Kada sam slučajno otkrio u umetnikovoj biografiji anegdotu o pozivu koji mu je uputio sultan, pomislio sam da je to predivna priča koju svakako treba ispričati. Postepeno, pišući knjigu, moje simpatije prema Mikelanđelu su se budile.
Dokumentaciju je prikupljao godinu do dve, a roman je napisao za nekoliko meseci. U knjizi su navedene činjenice kojih se pisac pridržavao i koje se lako mogu utvrditi. Ostalo je delo njegove mašte i majstorstva. Kako je uspeo da postigne toliko poetike, pišući roman koji se ipak oslanja na istorijske podatke?
– Nemam pojma – iskren je Matijas Enar. – Uvek je teško predvideti rezultat kada pišete knjigu. U ovom slučaju, želeo sam da roman podseća na blok za skiciranje koji se lista stranicu po stranicu, a na svakoj od njih se pojavljuje različit crtež, precizan kao crta ispisana olovkom. Možda poetičnost romana proizlazi iz toga, ali ona je prisutna i u otomanskoj i persijskoj klasičnoj poeziji koje mi služe kao inspiracija za opis likova ili scena u krčmi, na primer.
Orijent je oduvek bio privlačan za ovog pisca, koji je studirao arapski i persijski jezik na Institutu za orijentalne studije u Parizu, zatim doktorirao na naučnom institutu CNRS u odeljenju za iranski svet i kasnije ostvario duže studijske boravke na Srednjem istoku, u Iranu, Libanu, Egiptu...
– U početku je moje interesovanje bilo isključivo jezičko i književno, ali sam ubrzo otkrio da su Iran, Sirija ili Liban divne zemlje, pune prošlosti i dinamike i tu sam proveo najbolje godine svog života – kaže Enar.
Već desetak godina živi u Barseloni, gde je, kako sam kaže, došao zahvaljujući svojoj ženi koja je Katalonka, i gde danas radi kao profesor arapskog jezika na univerzitetu. Uređuje i nekoliko časopisa iz kulture i učestvuje u uredništvu pariskog časopisa Inculte. Barselonu smatra fascinantnim gradom i veoma važnim za svoju karijeru pisca, jer je zapravo u Španiji počeo da piše i objavljuje romane.
Prvi roman „Savršenstvo pucnja” objavio je 2003. godine, za koji je dobio Nagradu frankofonije na pet kontinenata. Usledili su „Ploviti Orinokom (2005) i „Zona” (2008) za koji dobija Decembarsku nagradu 2008. i nagradu Livr Aner 2009. Kod nas je prevedeno i njegovo delo iz 2007. „Brevijar za pirotehničare” (u izdanju „Agore”).
A Francuska? U kakvim je odnosima sa domovinom?
– Pa, čini mi se da imam dobre odnose sa Francuskom – kaže. – Često odlazim tamo. Sigurno je da kod Francuza ima nekih karakternih crta koje nerviraju, poput, recimo, njihove pretencioznosti. Ali ja jesam Francuz, pišem na francuskom i Francuska je u velikoj meri moja domovina.

Gordana Popović

Molijerovi dani

„Molijerovi dani” u Francuskom institutu u Beogradu počinju u sutra u 18 sati ustanovljenjem nagrade Gonkur gimnazijalaca u Srbiji, čiji osnivači su „Geopoetika” i Francuski institut i koja će se, uz saglasnost Akademije Gonkur, dodeljivati svake godine u Srbiji po ugledu na istu nagradu u Francuskoj (nagradu će predstaviti Vladislav Bajac).
Istog dana u 19 časova je susret sa Matijasom Enarom. U utorak (24. maja) u 18 sati je proglašenje i dodela nagrade „Branko Jelić” 2011, za najbolji prevod sa francuskog na srpski, a u 19 susret sa Svetislavom Basarom.
U sredu je susret sa pesnikom Žan-Pjerom Simeonom (18 sati), a u četvrtak u Narodnom pozorištu susret sa poznatim piscem Erikom Emanuelom Šmitom (u 18 sati), dok je iste večeri u 20.30 na sceni „Raša Plaović” predstava „Mali bračni zločini” ovog autora.

G .P.

03.06.11 Plastelin.com

OVO JE HRONIKA zasnovana na stvarnim događajima i ličnostima, vešto istkana od citata, ispovesti, biografija, legendi, pisama, stihova... Pisac polazi od jedne istorijske beleške koja se odnosi na poziv koji je sultan Bajazit uputio Mikelanđelu da konstrušie most na Zlatnom rogu. Pre njega se na istom poslu, ali bezuspešno, okušao slavni Leonardo da Vinči. Bežeći od gneva pape Julija II, umetnik stiže u Carigrad. Zastrašuje ga veličina zadatka koji je preuzeo, ali, kako sam priznaje, neutaživa žeđ za novcem i slavom najjači su motiv. Društvo mu pravi pesnik Mesihi, rodom iz Prištine, koji ga uvodi u mistični svet grada koji se ljuljuška između istoka i zapada. Na nekoj pijanki upoznaje zanosnu pevačicu iz Andaluzije sa kojom, očaran njenom lepotom i mistikom, stupa u intimnu vezu. Nakon terevenke, lud od vina i ljubavi, pada u stvaralački zanos. Most izranja iz noći, oblikovan materijom grada. Kao nagradu, Bajazit mu poklanja povelju o posedu u Bosni, koju on, nezadovoljan takvom platom, daje Mesihiju, a koji je, opet, predaje špijunu od koga se obaveštava o zaveri onih koji bi da spreče da nevernik izgradi bogohulni most. Pevačica je ubica, spremna da Mikelanđelu prereže grkljan. Meshi je ubija, a Mikelanđelo, ljut na pesnika kog krivi za svoj udes, napušta Carigrad u tajnosti, bez ijedne pare. Most nikada nije sagrađen.
TIPIČAN ODLOMAK: "Mikelanđelo nije lep, čelo mu je previsoko, nos kriv, slomljen u mladalačkoj tučnjavi, obrve predebele, uši malo klemapve. Kažu da se sam užasavao svog lica. Često se kaže i da je tragao za savršenošću izraza i lepote na licima baš zato što ih je sam bio lišen. Tek će mu starost i slava doneti neuporedivu auru, patinu koja krasi veoma ružne predmete."
PRVE REČENICE GLASE: "Noć se ne obraća danu. Ona u njemu sagoreva."
POSLEDNJA REČENICA GLASI: "Od uspomena na Istanbul ostala mu je samo mutna svetlost, suptilna nežnost pomešana s gorčinom, neka strana muzika, nežni obrisi, užici zarđali u vemenu, bol zbog zločina, gubitak: napuštene ruke koje mu život nije dao da ih uzme, lica koja više neće milovati, mostovi koji još nisu podignuti."
KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: mirisala bi na muskat i ruže pomešan sa mlakim znojem.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: "Mikelanđelo i njegovo vreme" E. Mejsona, "Mikelanđelo: 1475-1564" Ž. Nerea...
PREPORUKA ZA ČITANJE: Sedeći na kamenu.

Srđan V. Tešin ("Blic")