01.01.00
Politika22.01.2000.
Slatki plod gorkog korena
Smisao sveta i života
Prozni pisac iz Niša Tihomir Nešić živi i stvara u jednom usamljeničkom ambijentu, van književnih klanova, časopisa i medijskih promocija, gotovo kao nekakav samouk plodotvorac, i za dve decenije svog književnog stvaralaštva objavio je pet zbirki pripovedaka, dva romana, jednu knjigu putopisa i jednu dramu. Njegov prvi roman koji je objavila niška "Prosveta", "Balkanski krst" i koji je doživeo dva izdanja pre dve godine, dosta je zainteresovao čitaoce i kritičare.
Sada se pred čitaocima pojavio i drugi roman ovog pisca, "Plod", u prepoznatljivom Nolitovom izdanju. Razmišljanje o smislu sveta i života, poput filozofije Ivana Galeba u romanu Vladana Desnice, postaje čak uzbudljiva i živa osnova događanja u romanu. Stojeći pred jednim novim prolećem naratori Nešićevog romana dolaze do jednog jedinstvenog zaključka da ništa ne živi bez svoje suprotnosti, pomoću koje nalazi svoj pravi smisao.
Dramska slojevitost
Iako se pisac temom i dramskom slojevitošću kazivanja vezao za selo Kamenicu, kao poprište sukoba i stradanja svojih junaka, on je morao kroz glas naratora da bude u stalnom dosluhu sa višim silama, morao je da sluša njihova uputstva i pre svega morao je sam da traži puteve spasenja. Nije uzalud pisac ovaj roman posvetio "svim svojim precima i zemljodelcima" jer su oni i glavni protagonisti romana od početka do kraja ove sage o ljudskoj žrtvi i stradanju, o pravdi i nemoralu, uzdizanju i padu, rušenju i graditeljstvu, što se sve na neki način nastavlja na prethodni roman "Balkanski krst".
Roman je komponovan kao drama (Prolog ili Ulaz u krug, Prvi čin ili Lice, Intermeco ili U krugu, Drugi čin ili Naličje i Epilog ili zatvaranje kruga).
Radnju romana pisac smešta u vreme posle Drugog svetskog rata u vreme stvaranja seljačkih radnih zadruga, s verom u mogućnost jednakosti među ljudima, u pravdu i u humanost. Međutim, svega toga nema: nemilosrdni život, politika i istorija ruše sve pred sobom, pa i Jovana, glavnog junaka sprovođenja kolektivizacije u Kamenici, čija se sudbina u romanu upoređuje sa stradanjima pravednog biblijskog Jova, ali i antipodom drugog Jovana iz naših dana, povezan sa egzodusom Srba u Krajini, mladog čoveka koji je preživeo taj rat. Glavni junak Jovan se pojavljuje čas kao ljudsko čas kao mitološko biće koje dominira selom u svesti i viđenjima meštana simbolizujući ukupno stradanje.
Glavni narator priča svoju priču u vreme kad je njegov sin Jovan na ratištu 1992. godine; on počinje priču još iz detinjstva kada ih je seoski učitelj učio životu. Zatim se obraća precima (otac, majka, baba, deda), a onda oni iznose svoja sećanja na vreme kolektivizacije, Jovanovo stradanje, društveno-ekonomske odnose toga doba, stvaranja seljačkih radnih zadruga, Kolektive i samoupravljanja, ali mu preci govore i o životu pod Turcima i njihovom zulumu, kao i o vremenu oslobađanja od Turaka.
Narodni gnev
Jovan je nastradao na vršalici za pšenicu. Nije se pouzdano znalo da li od umora ili ga je neko gurnuo, tek njemu je vršalica otkinula desnu nogu. Radeći uvek neumorno i nagoneći i druge na rad u Kolektivi on je ostao takav i kad se vratio iz bolnice na štakama. U slici strašne i hirovite stihije razbesnelog narodnog gneva razjareni seljaci ubijaju Jovana, a onda je nastupila neviđena pljačka narodne imovine, nastala je neviđena otimačina.
Tako je završena jedna zanimljiva priča o ljudskom padu i porazu, pa se zato može reći da je roman "Plod" rezultat nastojanja da se, kroz priču, "osvetljava podloga za tragično i u istoriji i u svakodnevom životu", kako je istakao Radivoje Mikić u recenziji romana.
Dobili smo jedan uzbudljivi savremeni roman slatkog ploda - i uživajućeg za čitaoce - ali gorkog korena.
Milosav ĆALIĆ
