Plave pilule

15.08.14 Danas

Suočavanje sa informacijom o neizlečivoj bolesti najdražih osoba sa kojima se deli život, predstavlja jedan od najtežih i najzahtevnijih trenutaka u životu, iskustvo koje može suštinski preobraziti čoveka. Većina prolazi kroz stanja neverice, bola, šoka, straha, dezorijentisane panike ili blokiranosti do umerenog optimizma, ponekad čak i euforije i odlučnosti da se deluje i bori. Neretko presudnu ulogu u ovakvim situacijama ima probijanje kroz masiv predrasuda koje prate pojedine bolesti.
Međutim, kada neko svesno donese odluku da uđe u emotivni odnos sa obolelom osobom, da emotivno investira u odnos koji potencijalno u veoma kratkom roku može da se okonča i donese puno razornog bola, i koji posebno predstavlja životni rizik u realizaciji ljubavne veze, onda to lestvicu emotivne zrelosti i snage penje na neuporedivo viši nivo.
Frederik Peters, savremeni švajcarski strip autor (40), svojim ispovednim delom „Plave pilule“ 2001. godine objavio je jedno od najmarkantnijih strip ostvarenja, koje zahvaljujući sigurno vođenoj izdavačkoj politici kuće „Komiko“ iz Novog Sada od ovog leta i domaća publika ima priliku da upozna.
Nakon uzajamno prepoznate privlačnosti, na jednom od prvih sastanaka Kati nesigurno, široko otvorenih i uplašenih očiju saopštava našem naratoru Fredu da je HIV pozitivna, kao i njen trogodišnji sin. U tri prizora masnim tušem iz autora kulja - Beg! Sažaljenje! Tuga! Strast! Žudnja! Gnušanje! Kao saveznik na putu našeg razumevanja bolesti, Fred pokušava da pronađe tačku oslonca u situaciji i svetu u kojima se nema za šta uhvatiti, te poziva Kati da prespava kod njega, započinjući vezu ispunjenu žongliranjem između kritičke trezvenosti, straha, nesigurnosti i ljubavnog zanosa. No kod Petersa nema naznaka sentimentalnog banalizovanja ove složene situacije, čemu povremeno doprinosi edukativni ton stripa koji precizno objašnjava načine na koji se bolest može preneti i kako se dalje može razvijati. Trenuci pucanja kondoma ili pronalaženja promena na koži svedoče o dnevnim iskustvima života sa bolešću, olakšanog uputstvima lekara koji jednom prilikom umiruje Freda da je šansa da se zarazi HIV-om u njihovoj situaciji ravna mogućnosti da ugleda belog nosoroga kako šeta usred grada. Svakako, od tog trenutka beli nosorog se ukazuje autoru na svakom koraku, ali još više, čini se, da predstavlja simbol same bolesti koja je u svakoj kući tako prisutna i dominantna, da, zaista, ispuni ceo fizički i mentalni prostor svojim blokirajućim prisustvom i neizvesnošću.
Osvetljavajući polutamu koju i bez bolesti nastanjujemo i živimo, strip se može doživeti i kao isključivo lekovita ljubavna priča, što predlaže i naslovna strana stripa - postojani plamen u ustalasanom svetu. No prizori u kojima Peters opisuje Katinog sina i način na koji Fred gradi roditeljski odnos sa njim, predstavljaju dirljive opise dečje nevinosti i šarma i odgovornosti odraslih da opravdaju poverenje koje im deca ukazuju kada im prvi put pristupaju, u potrazi za emotivnom potporom i sigurnošću.
Autor je strip objavio puno godina nakon događaja koje je u dnevničkoj formi predstavio. Neposrednost tečnog grafičkog izraza realizovana je spontano, bez naknadnih ispravki i dorađivanja, nasuprot uglačane pedantnosti kasnije dodatog epiloga koji, u vreme kada se i percepcija same bolesti promenila, informacijama koje veličaju život donosi kratki i smireni bilans trenutnog stanja.
Nenametljivo i pristupačno, objedinjavajući ispovest i isceljujuće mentalno okrepljenje, autor nam predstavlja svakodnevni život sa bolešću, čime se strah od nje smanjuje i gubi. Dragoceno konkretna slika bolesti i doživljaja tuđeg iskustva koji bi mogao biti lekovit i za razumevanje sopstvenog, u borbi protiv iskušenja da se podlegne siromaštvu emocija, nade i misli.

ANICA TUCAKOV

09.07.14 Vreme

Više od decenije nakon premijernog objavljivanja na francuskom, izdavačka kuća Komiko iz Novog Sada nam donosi autobiografsko remek-delo Frederika Petersa, švajcarskog strip autora mlađe generacije. Delo koje ga je vinulo u sam vrh evropske strip scene, Plave pilule, priča je o nadanjima, strahovima, borbi sa samim sobom, ali pre svega – ljubavna priča.
Frederik Peters je početkom milenijuma objavio ovo delo nastalo kao pokušaj da svojim bližnjima i okolini objavi činjenicu da su njegova partnerka Kati, koju neizmerno voli, kao i njen sin, koji je postao deo njegovog života, zaraženi HIV-om. Sva objašnjenja, činjenice, svoja razmišljanja i strahove Peters pretače u slike i tekst, a čitalac na kraju ostaje razoružan pred optimizmom i snagom jedne nesvakidašnje porodice.
SUDBINA: Strip počinje kadrovima koji su jednostavno osmišljeni, a opet prikazuju emociju koju Fred i Kati dele. U nastavku se autor priseća prvih uzgrednih susreta sa svojom budućom ljubavi, sve do dočeka 2000. godine. Sudbonosni ponovni susret za ovo dvoje mladih ljudi se pretvara u otkrivanje međusobnih emocija, nakon čega sledi nekoliko izlazaka. Scena zajedničke večere ostavlja čitaoca bez daha. Dok Kati počinje da otkriva svoje strahove, Fred, vidno zbunjen, poredi razgovor sa partiturama i melodijom koja odjednom nailazi na zastoj.
"Ja sam seropozitivna... I moj sin, takođe." Nakon što je čuo ovu rečenicu od Kati, Freda preplavljuju talasi različitih emocija. On odbacuje tugu, beg, sažaljenje, gnušanje, i kada ponovo ovlada sobom poziva Kati da provede noć sa njim. Noć "dugu, oklevajuću, nežnu, ali ne previše seksualnu..." Život mu je promenjen. Ili ponovo počinje.
Nastavak stripa u fazama prati Fredovo zbližavanje sa Katinim sinom, suočavanje sa okolinom, probleme u vezi sa seksualnim kontaktom... Dok Fred pristupa Kati i njenom sinu, bez bolesti u prvom planu, vidimo i razvoj njihovog odnosa. Frederik gradi ulogu očuha sa trogodišnjim detetom, ne sa "bolesnim trogodišnjakom", i uspešno se snalazi sa ulogom s kojom ranije nije imao iskustva. On postaje i oslonac svojoj partnerki u najbolnijem trenutku za nju, uvođenju trojne terapije za klinca.
HIV je opaki virus, danas u velikoj meri ukroćen terapijom koja se uzima tri puta dnevno. Pre 13 godina, kada je strip nastajao, nuspojave su bile česte i neprijatne, te Kati uvođenje terapije za sina vidi kao kapitulaciju pred virusom. Trojna, ili kombinovana terapija, podrazumeva uzimanje tri leka koji, ukoliko se uzimaju maksimalno disciplinovano, zajedno suzbijaju HIV virus kod inficiranog. Kombinovana terapija, pod zvaničnim nazivom antiretrovirusna terapija (ARV) obuhvata i lek "truvada" ili "tenovir", pilule plave boje, i uzima se doživotno.
Emocije sa kojima se Fred i Kati bore, pored predrasuda okoline, snažno su prikazane, a pretakanje njihove lične priče u slike, "strip u stripu", ideja je koju Fred deli sa Kati od samog početka. Na ovaj način oni zajednički žele da okolini predstave sve sa čime se suočavaju, i ostavljaju čitaocima da li će ovaj par prihvatiti ili ne.
BELI NOSOROG: Neminovna stvar u vezi sa ovim parom je da pre ili kasnije dođe do rizičnog odnosa, i taj događaj otvara poglavlje koje autor koristi da razbije tabue o HIV-u. Pucanje kondoma i odlazak kod porodičnog lekara unosi u strip niz objašnjenja. Pre svega, čitalac saznaje gde se virus nalazi, koja je njegova koncentracija i koji su načini prenosa. Potom lekar objašnjava da je Katin virus pod kontrolom što se tiče koncentracije u krvi, te nakon pregleda Fredovog polnog organa svečano objavljuje da će odraditi test iz krvi, ali da je šansa da test bude pozitivan ista koliko i da kada izađu iz ordinacije na ulici sretnu belog nosoroga.
Život mladog para polako se oslobađa stega i strahova, uz rutinu vezanu za terapiju, kondome i preglede zbog ranica na telu. Terapija, rutina i disciplina donose veću kontrolu bolesti, veza između Freda i Kati obeležena je uzajamnim poverenjem, a priča se približava svom kraju. Fred svoj "strip u stripu" privodi završetku, a planiranje putovanja je nagrada koju ova mala porodica sebi na kraju dopušta.
Komikovo izdanje Plavih pilula izlazi trinaest godina nakon završetka priče ispričane u stripu. Godine su Petersu donele svetsku slavu, njegov strip je u međuvremenu prevođen, nagrađivan i ekranizovan – za Plave pilule Peters je dobio nagradu za najbolji strip na međunarodnom strip festivalu u Angulemu, kao i Premios La Cárcel de Papel u Španiji, za najbolji strani strip. Trinaest godina kasnije, Fred upravo u ovom izdanju daje svojoj priči epilog, u vidu kratkog post skriptuma i dodatnih osam stranica.
Nakon objavljivanja Plavih pilula 2001. godine, Fred i Kati su uspeli da dobiju ćerku koja u trenutku crtanja ovih dodatnih osam strana ima devet i po godina. Devojčica je rođena carskim rezom i nema virus HIV-a u krvi. Katin sin je danas tinejdžer, bavi se boksom, i dalje redovno uzima terapiju, i ne krije od prijatelja i simpatija da je zaražen HIV-om. Kati redovno uzima terapiju i virus joj se povukao iz krvi, ali je prisutan u limfnim čvorovima. Fred je i dalje Katin oslonac, ona je njegova muza "...glave pune strahovanja i nadanja... i torbe pune malih plavih pilula...".

Nikola Dragomirović