10.09.03 Dnevnik - Novine i časopisi
Porodična priča u bojama juga
Priču o porodici književnica priča vrativši se u prošlost. Drugi svetski rat i godine neposredno iza njega čine okvir tople i ogoljene priče. Negde na toj pozadini nalazimo srbijansku porodicu: otac, sa svojim afinitetima prema dobrom jelu i «ljutom, bi mogao da predstavlja paradigmu lenjog, pasivnog i pomalo melanholičnog čoveka juga. Majka - čvrsta i potčinjena domaćica u dobro funkcionišućem patrijarhatu. LJubav, bol, socijalne i zdravstvene neprilike ove porodice skupa sa najbližim rođacima i susedima, predstavljaju, na neki način, takođe mali okvir priče u čijem je centru devojčica Biljana. Uronjena u te i takve prilike ona se na sebi svojstven, snažan način razvija od deteta, pa sve do zrele osobe. Metaforičan naslov «Otvaranje lutke» predstavlja upravo odrastanje, prihvatanje života onakvog kakav je, želju da se sa njim stopimo, želju da ga živimo.
Sa jakim osećajem za boju, prostor i zvuk književnica plastično predstavlja Jagodinu i njenu okolinu. Dok se krećemo kroz takvo prozno tkivo ono nam se čini još bližim kad uzmemo u obzir da se većina likova sporazumeva južnim dijalektom. S druge strane, u tom snažnom koloritu juga nalazimo plodne metafore i fina psihološka ocrtavanja. U delu je izostao patetičan ton. Priča je ispričana lako i kao u jednom dahu.U njoj se osećaš kao kod kuće.
Negde može da se oseti povezanost između muzike Ramba Amadeusa i reči majke mu, književnice Biljane Pušić. Oboje su duboko vezani za ovo, za ovu zemlju i običaje, jaki, intelektualni, istovremeno moderni.
Oni koji nose istinu.
Milijana Milanović
01.01.00
Politika
30.03.2002.
Knjiga koju smo zaboravili
Gorčina saznanja
Bosiljka Pušić: "Otvaranje lutke", izdavač "Lom", Beograd, 2001.
Otvaranje lutke je roman napisan i objavljen pre šesnaest godina. Čitaoci koji su do njega došli bili su knjigom dirnuti, ali je tadašnja kritika, blagonaklona prema mangupskim povestima o sazrevanju mladića kod nas, prema stupanju devojke u društvo odraslih, prema njenoj inicijaciji, ostala ravnodušna. Na koricama drugog izdanja ovog dela, akademik Dragoslav Mihajlović, i sâm pisac a ne kritičar, saopštio je javnosti svoje divljenje ovako: "Bosiljka Pušić napisala je ovaj roman direktno za istoriju naše književnosti!"
U surova i cinična vremena nije preporučljivo otkrivati svoja osećanja. Bosiljka Pušić, dok priča o mladosti iz sirotinjskih godina okupacije i epohe posleratne bede i omraze, guši se u osećanjima. Njena je prva devojačka sprema par platnenih patika, iščekanih u nesnosnim redovima pred prodavnicom "Borova". A njeno prvo estetsko ogledanje biće mazanje cinkvajsom tog, na kiši tako trulećeg, platna. Rat je moralno korumpirao ljude. Otac porodice, pomoravski sajdžija, ugledna ličnost u palanačkoj čaršiji, iz logora za izbeglice uzme nekog momčića za šegrta. Hrani ga uz svoju decu i daje mu u ruke kalfensko pismo. A kad dođe oslobođenje, egzaltirani otac stupa u pozorišne diletante. On je i umetnik sa dasaka koje život znače a ne samo artista za federe i točkiće u mašinicama za vreme. Taj uzlet mu bude prekinut: na bandere je obešen spisak ratnih bogataša. On je četrdeset treće krečio kuću. Politički raspomamljeni kalfa ga je prijavio, opisujući klevetnički da je to krečenje znak neverovatnog profita. Od čega? Od krpljenja rasklimatanih ratnih satova!
Bolan je roman "Otvaranje lutke". A opet, sjajna moravska naracija i njena skokovita rečenica čine ga razgaljujućim delom ozračenim komikom. Onaj momak razvija silnu strategiju, ne bi li svoju devojku odveo u mrak preko pruge. A ona ,odevena u belo, nasred pruge upre nogama u tucanik i šlepere, padne na gusti sloj crnog ulja iz lokomotiva - kući pobegne zamašćena i crna. Dok je scena u kupeu prve klase u Simplon- ekspresu, kad mlad sir procuri kroz krpu Şi korpu na otmeno odelo evropskog putnika kicoša, nešto najsmešnije, najtrapavije i najslikovitije u filmu našeg narodnog života.
Raša Popov
