01.01.00
Politika
14.09.2002.
Pisci i čitaoci
Setna zapitanost
Havijer Marijas, jedan od najslavnijih autora u svetu, želi da pronikne u ono što se rečima želi iskazati, pitajući se da li se to ikada zbilo
Posle romana "Srce tako belo", "Sentimentalan čovek", "Sutra u boju misli na mene" i "Sve duše" Havijer Marijas nije nepoznat našoj čitalačkoj javnosti. Ipak, pisac koji je u nizu drugih zemalja u vrhu čitanosti, a koji se preselio iz španske prestonice da bi se još više osamio radi neometanog pisanja, kod nas još nije dobio pažnju koju zavređuje.
Zato neće biti naodmet podsetiti se osnovnih biobibliografskih podataka. Rođen je u Madridu 1951. Otac mu je Hulijan Marijas, književnik na tragu filozofskih postavki španskog mislioca Hosea Ortege i Gaseta, u čijem se obimnom delu posebno izdvaja "Metafizička antropologija" iz 1970. godine. Marijas sin objavio je prvi roman, pod naslovom "Vukovi posedi", sa svega devetnaest godina. Za "Sentimentalnog čoveka" dobio je nagradu "Eralde" za roman 1986; za "Sve duše" nagradu grada Barselone 1989, za "Srce tako belo" nagradu kritike 1993, a za "Sutra u boju misli na mene" međunarodnu nagradu. Roman "Romulo Galjegos" 1995. poneo je nagradu "Fastenrat" Španske kraljevske akademije 1995. i nagradu nadbiskupa Huana de San Klementea Fémina Étranger 1997. i još niz veoma uglednih priznanja širom Evrope. Među njegovim prevodima valja istaći Šternovog "Tristrama Šendija" (Nacionalna nagrada za prevođenje 1979). Predavao je na univerzitetima Oksforda, SAD i Madrida. Nerado pristaje na javne nastupe. Jedino se odaziva pozivima iz Nemačke, gde su, pored svih nagrada njegove knjige već godinama apsolutni događaj po broju prodatih primeraka.
Za Havijera Marijasa mnogi govore da je jedan od najboljih pisaca na svetu. Marsel Rajh-Ranicki je izjavio da ne može da imenuje nijednog savremenog autora koji bi bio blizu Marijasu po kvalitetu, a roman "Srce tako belo" smatra naprosto genijalnim, remek-delom.
U tom posebno dolazi do izražaja snažna proza kojom autor spiralno odmotava sudbine likova, zapitanih nad tajnom i njenom mogućom umesnosti; nad sumnjom i svešću o sopstvenoj sumnjičavosti; nad govorom i ćutanjem; a naročito nad srcima, tako belim, da polako ali neumitno počinju da menjaju boju u "vremenu proteklog vremena" tako da, na kraju, saznaju ono što nikad nisu htela doznati. Rečeno je da su naslovi Marijasovih romana pesme po sebi, a Marijas već i prvom rečenicom svakog od njih mnogo kazuje: na primer, u romanu "Sutra u boju..". zapisao je: "Niko nikad ne pomišlja da će se zateći s pokojnicom u naručju i da više neće videti lice čije, pak, ime pamti".
Svoju pažnju autor zadržava na samo naizgled sporednim pojedinostima: jednoj rukavici, potpetici, rečenici. Ispod tog prekrivača od reči ostaje njihova senka, odjek tišine, i seta. Setna zapitanost. Da li se ikad zbilo ono što se rečima želi iskazati, da li se ikada mislilo onako kako se u nekom trenutku činilo ili kako je potom i rečeno.
Seta, ali i nežnost, i tanani humor na stepenu bezazlenog dečijeg zaključivanja - tako da deluje još ubojitije, takođe su odlike Marijasove proze.
Čitalac je sklon pretpostavci da se pisac plodotvorno oslanja na mogućnosti koje pruža računar. Međutim, za razliku od nekih protoautora hiperteksta koji su, i pre primene kompjutera, napustili linearnost konvencionalnog pisanja, Marijas i dan-danas piše na dobroj staroj mehaničkoj mašini. Po tome, a i po mnogo čemu još, on je jedinstvena pojava savremene svetske književnosti. Već i književnim postupkom pomera granice stvarnosti, a bez daljnjeg pomera granice književnosti, po mnogima čak prvi s takvim dometom nakon Hulija Kortasara. Ipak, povodom desetogodišnjice objavljivanja romana "Srce tako belo", pisac koji se kloni i ljudi i mašina konačno je dobio veb-sajt: http://www.javiermarias.es
Sam Marijas za Foknera kaže da ga odlikuju napeti tekstovi dugog daha, rečenice poput bujice nadošle tajanstvenosti i dvosmislenosti, beskrajni pasusi i prasak, više stilska i strukturalna nego puka formalna smelost, kao i udubljivanje u složenost i beskrajnu protivrečnost ljudi, pa i predmeta, jer ni oni nisu tako nedužni kao što uobražavamo. To što je ovaj pisac rekao o Fokneru kao da se u stvari odnosi na njega...
Silvija MONROS-STOJAKOVIĆ
01.01.00
Danas
14.10.2002.
Antologija svetske knjizevnosti
Opaka narav iz Narodne knjige
U poznatoj biblioteci "Antologija svetske knjizevnosti", Narodna knjiga je nedavno objavila i promovisala novu prozu Havijera Marijasa "Opaka narav". Ovaj roman sa spanskog je prevela Aleksandra Mackic, a premijerno je stampan u nastavcima u spanskom dnevniku El pais, avgusta 1996. godine. Ovo je prvi put da se ova Marijasova proza pojavljuje u formi knjige. "Opaka narav", roman je o glamuroznoj avanturi koja se pretvara u kosmarno ubistvo, a Marijas i ovog puta vesto pripovedanje uspeva da zacini humorom i ironijom. Havijer Marijas danas je jedan od najznacajnijih spanskih pisaca, a nasa publika ga voli i pamti po romanima "Srce tako belo", "Sentimentalni covek", "Sutra u boju misli na mene" i "Sve duse" (sve u izdanju Narodna knjiga).
S. D.
