22.12.03 Dnevnik - Novine i časopisi
I zeleno te volim
Spasenija Cana Sladojev: “Ona”
Najnovija, nevelika zbirka pesama Spasenije Cane Sladojev ima neobičnu genezu. Naime, kako autorka kaže, na osnovu ispovesti tri žene: Lenke, Danice i LJubice, čiji se životi protežu gotovo kroz tri veka, nastala je ova knjiga. Prirodno, ispovesti prve dve žene dospele su do pesnikinje na posredan način. Međutim, pesnikinja je bila toliko obuzeta ovim direktnim i indirektnim ispovestima da se njima poslužila kao da su do nje dospele iz pravog izvora, i pesnički ih nadgradila.
Sve tri žene su pripadnice, i žrtve, patrijarhalnog društva.
Prirodno, u pesmama je prisutan i muškarac, on je najčešće uzročnik razočarenja i patnji koje potom slede. Odnos muškarca i žene je nit koja se provlači kroz većinu pesama, odnos koji je sagledan iz perspektive žene, koji često počinje kao zanos, ljubav, a onda prelazi u otuđenost, odbacivanje, razočaranje...
U sve tri ispovesti žena prihvata ovakav ishod kao neki svoj usud. Autorka je ove ispovesti prenela čitaocu adekvatnim stilskim figurama: poređenjima, metaforama, simbolima... Najbolji primer za to je kratka pesma „Znam kako je gnezdu...”
Ove ispovesti nadgrađene su na još jedan način - stavljanjem u vanvremenski okvir mita. Mitski nivo prisutan je već u uvodnoj pesmi naslovljenoj „Žena” (”Stvorena od jedinog zlatnog Adamovog rebra” i „Svetica i Grešnica”...) a zaokružuje ga još detaljnije i očiglednije poslednja pesma naslovljena „Epilog”, sa prepoznatljivim aluzijama na rajski vrt zasađen jabukama, na zmiju, na Evu i Lilit, manje znanu ženu koja se pominje uz Adama, do duše stidljivo, tajnovito, pa i maglovito.
Pesme su i leksički zanimljive i sveže. Pesnikinja upotrebljava nove, originalne reči, spojeve i arhaične izraze (ojutriti, onoćiti, obdaniti...). Kažimo i to da je autorkin doživljaj ovih ispovesti toliko snažan da se nameće utisak da je u njihovim životima našla eho nekih svojih životnih situacija i bila u stanju da ih duboko doživi, analogno tome da se identifikuje sa svojim junakinjama kao sa srodnim dušama.
Oprema knjige kao da najavljuje temu i ono Lorkino: „Zeleno, volim te zeleno...”, a pesnikinja na to Lorkino kroz gotovo sve tri ispovesti poručuje: „I zeleno te volim...”
LJubica Popović-Bjelica
