Senčin je izraziti predstavnik i (uz Zahara Prilepina) začetnik novog realizma u ruskoj književnosti, pa čak i glavni junak ili prototip glavnih junaka u većini sopstvenih dela. Surovo prikazivanje stvarnosti, bez ukrašavanja i bez pokušaja da se nešto ublaži, okrutni junaci koji se ponašaju kao obični ljudi u životu dalekom od bajke čine karakteristike Senčinove proze.
Tema ove knjige su promene. Tema mladosti i bunta, koja ponovo obuzima ljude srednjih godina. Pošto su stekli priznanje, status, porodicu i obreli se ukopani u kuću i navike, osećaju želju da sve ponište i započnu život iz početka. Realista Senčin vodi rizičnu igru. On zadire u granice tuđ
eg iskustva sa čvrstom namerom da ga proživi, i to na najmračnijim, najnedostupnijim mestima, koja su, za razliku od objava na Fejsbuku, i najmanje čitljiva.
Valerija Pustova
Senčin je čvrsto ukorenjen u modernost i realnost, ali se ne plaši ni škakljivih, pa čak ni gorućih tema. Dovoljno je reći da je naslovna priča, po kojoj je knjiga dobila ime – beletrizovan, ali apsolutno prepoznatljiv slučaj „atentata i vaskrsenja“ Arkadija Babčenka.
Mihail Vizelj
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ruska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Službeni glasnik; 2023; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 353 str.; 978-86-519-2777-8;
