Odbrana proleća

roleća predstavlja lirski diskurs, u kome se spaja vremensko i vanvremensko, istorijsko i nadistorijsko, materijalno i duhovno, prošlo i buduće, a tačka tog ukrštaja jeste čovek sâm, njegovo „situiranje“ u odnosu na večnost, ali i u odnosu na sadašnjost, tačka koja je vrelo iz kojeg izvire i u koje uvire istorijska prošlost i nadistorijska svevremenost ili večnost.
Dr Marija Jeftimijević Mihajlović

Pesme Sunčice Radulović Torbice su ponekad male antropološke studije a ponekad molitve. I kada pevaju o ljubavi muškarca i žene, one to osećanje ne donose kao puku apstrakciju, kao strogo introspektivni čin, već kao deo ukupnog prostora čovečnosti, od praistorije do kulturnih činjenica naše civilizacije kao što su film, muzika, slikarstvo… Lično i kolektivno duhovno nasleđe se manifestuju u ovim pesmama onako kako se u kreativnom činu prepoznaju i jedno i drugo nesvesno. Pesnikinja govori iz srži iz samog arhetipa bilo da peva o hrastu zapisu koji u snu sadi otac ili o studeničkom raspeću iznad koga sviće boja vitlejemskog noćnog neba.
Pesme: Terakota, Ruka na kormilu, U ritu, Stedeničko vrelo, Jedan otvoreni prozor hotela Njujorker, Lažni ugriz, Suncokreti, Vinski ples, Slušajući Aznavurove Dve gitare, Crveni bicikl i naslovnu pesmu Odbrana proleća, pisac ovih redova izdvaja kao izvanredno uspele. Ova autorka se njima, kao i celom ovom zbirkom, suvereno preporučuje savremenoj čitalačkoj publici kao autentični pesnički glas.
Miroslav Aleksić