Noćna berba kajsija : Nebojša Gajtanović

Ovo je iščašeno vreme

Nebojša Gajtanović

Raška, gradić na Ibru, dala je mnogo književnika medju kojima su i Milisav Savić, Milica Novković, Slobodan Rakitić, Miroljub Joković, a plejadi već poznatih i dokazanih pridružio se Nebojša Gajtanović koji je rodjen 1970.godine. Njegov talenat je veoma razgranat, jer piše poeziju, prozu, drame i književnu kritiku. Do sada je objavio devet knjiga.

Biti pesnik u Raški?
U malom gradu kao što je Raška pesnik ima samo jednu povoljnost koja podrazumeva smiren način bitisanja, opuštenost i akumulaciju za stvaranje novih dela.

A šta je protiv pesnika?
Sve ostalo je protiv pesnika, pogotovu ako on u svojoj literaturi pokušava da stvori nešto novo, a ne da radi po šablonu već vidjenog.

To je veliki problem?
Naravno, jer mentalitet u malim sredinama ne trpi nikakvu individualnost.

Kako izgleda tvoj život u Raški?
Ne želim da se kao pisac eksponiram u rodnom gradu. Nisam ni upoznat sa lokalnim tokovima.

Kako se informišeš o svakodnevnim zbivanjima u gradu?
Mnogo putujem, ali imam uzak krug prijatelja s kojima sam neprestano u kontaktu,tako da i kada sam na putu, oni me informišu šta se dešava u Raški.Imponuje mi afirmacija u većim sredinama, jer tu se srećem sa ljudima koji poseduju esencijalnu promišljenost, pa se uvek kockice u mozaiku slože dok razgovaramo o intelektualnim i privatnim stvarima. To mi prija.

Da li uskoro možemo očekivati Vašu novu knjigu?
Da, vrlo brzo iz štampe će izaći knjiga "Pogled sa zvezdarnice".

Recite nam nešto više o njoj.
Pa reći ću samo da ona zatvara prvi krug mog književnog rada.

Možeš li ukratko definisati svoje pisanje?
Moja literatura se kretala od tame prema svetlosti.

Kako bi nekome u budućnosti opisao vreme u kome živimo?
Mi živimo u iščašenom vremenu, kada nenormalno postaje normalno, a normalno postaje nenormalno. Naime, kriterijumi su degradirani.

Šta treba da bude formula izlaska iz svega toga?
Istinski umetnik treba da pronadje formulu kroz jednu, recimo, kristalizovanu svetlost jezika i promišljanja, upoznavajući svet do koske. Takav umetnik može stvoriti viziju nekog boljeg, lepšeg sveta, gde svako svakog poštuje.

Jahja Fehratović

Tin na ekavici

Sa izdavačke trake

Zbirka pesama "Lelek sebra" (1920) i "Kolajna" (1926), Tin (Avgustin) Ujević (1891–1955), pesnik, prozni pisac, esejista, književni kritičar, publicista i prevodilac, napisao je na ekavici. Sve pesme napisane na ekavici, još za pesnikova života, priređivači njegovih knjiga su ijekavizirali.

Izdavačka kuća "Istočnik" iz Beograda upravo je objavila prve dve pesničke knjige Tina Ujevića "Lelek sebra" i "Kolajnu" izvorno, na ekavici. Podsećamo da je veliki pesnik u Beogradu živeo od 1920. do 1930. godine.

U pogovoru ovog izdanja Slobodan Rakitić kaže: "Ako jezik određuje suštinu i biće jedne poezije, a očigledno da određuje, bez obzira na konfesionalnu pripadnost pesnika, onda poezija Tina Ujevića, a pre svega "Lelek sebra" i "Kolajna", pripadaju i srpskoj pesničkoj tradiciji.

Knjiga soneta

Slobodan Stojadinović (1948), autor je desetak pesničkih knjiga, među kojima su najpoznatije: "Vremenik", "Temeljnik", "Ponornik", "Danajski darovi", "Čudeova pevanja", "Uninije"...

Pesniku, poznatom po jeretičkoj rečenici: "Ne ulazim u crkvu iz prostog razloga što u crkvi nema mesta za dva boga", izdavačka kuća "Slobodna knjiga" iz Beograda objavila je zbirku soneta pod naslovom "Moždanik".

U jednom od soneta pesnik kaže: "Gde je otadžbina i sa kim spavala/ neće njemu suza saznati od mene/ pevaj maglo ti si tačno vreme".

Na ostrvu poezije

Nebojši Gajtanoviću (1970), pesniku koji živi u Raški, izdavačka kuća "Arka" iz Smedereva objavila je osmu zbirku "Noćna berba kajsija".

Ovom knjigom, ističe Ismet Rebronja, Gajtanović je "overio" svoj dosadašnji književni put. Reč je o zbirci koja još dalje ide ka zonama poezije, koja otkriva nove reke poezije, nove virove, nove kultove, otvara nove vidike i uobličava nove slike pesničkih slapova, slikajući i ono što leti, i ono što puzi, i ono što niče, i ono što govori, hodi i brodi. Gajtanović se uveliko naselio na svom ostrvu – ostrvu poezije.

Dete pesništva

Pesnik Manojle Gavrilović, večito dete našeg pesništva, misli, sanja i peva u slikama, živopisnim, neobičnim i često nestvarnim, a te slike su skoro uvek posrebrene i pozlaćene rosom, cvećem i zvezdama, čak i onda kada se odnose na ona godišnja doba i one dane i noći kad rose, cveća i zvezda nema.

Ovim rečima Dobrica Erić preporučuje za čitanje novu zbirku pesama Manojla Gavrilovića (1945), pod naslovom "Čuvar belog meseca", koju je u ediciji "Izvor" objavila kuća "Draganić" iz Beograda.

Z. R.