Negde između

25.05.05

Za razgovor sa uglednim beogradskim advokatom Strahinjom Kastratovićem postoje dva vrlo jaka povoda - glavni je pravni zastupnik okrivljenih za unovčavanje falsifikovanih obveznica dečjeg i materinskog dodataka. Za pljačku tešku više od sedam miliona evra, jednu od najvećih ikada zabeleženih na ovim prostorima, sudi se pred specijalnim sudom.
Istovremeno sa ovim interesantnim suđenjem, koje po mišljenju našeg sagovornika uskoro može iznenaditi javnost velikim obrtom - pitanje je da li je uopšte bilo falsifikata - Strahinja Kastratović je Narodnoj knjizi predao rukopis svog trećeg romana intrigantnog naslova Ljubav opisana tugom. Publika ća ga imati u rukama krajem juna. Nedavno je iz štampe izašla i zbirka pesama Negde između, u kojoj je svaka pesma ilustrovana autorovim crtežima.

Ne zna se ko je štampao obveznice

- Sem činjenice da su obveznice unovčene sud nema mnogo dokaza o krivici optuženih; nema dokaza da su ljudi znali da su prodavali falsifikovane papire. Šta ako se ispostavi da je sama država emitovala obveznice? Istraga nije našla čoveka koji je davao obveznice; njegovo ime postoji, identifikovan je ali policija ne može da ga nađe, ne može da ga nađe tužilac. Verujem da može doći do obrta u postupku - objašnjava Kastratović aktuleni proces optuženima za unovčavanje falsifikovanih obveznika dečjeg i meterinskog dodatka.
Istine radi valja reći da za razgovor sa Strahinjom Kastratovićem i nije potreban poseban povod - dovoljno je to što ga mlađe kolege i klijenti smatraju pravim aristokratom u advokatskoj branši, kojoj mnoštvo fiškala i politikanata polako oduzima ugled. Preporučuje ga i višegodišnje bogato opoziciono iskustvo, drugovanje i odbrana tadašnjih opozicionara, sadašnjih vlastodržaca.Sasvim začuđujuće za ovdašnje navade, Strahinja Kastratović spada u osobe koje predano rade i uvereno kaže:

- Sasvim sam siguran da svaki uloženi rad mora dati rezultate - drugo je pitanje hoće li oni biti vrhunski, to zavisi od veličine duha, znanja i zalaganja čoveka. Ali svaki uporan rad daje dobre rezultate.

Shodno tome i svoje vreme deli na - različite poslove. Nije lako, kaže, isparcelisati se, raspolutiti se na advokaturu i literaturu i pride koketirati sa slikarstvom i:

- To godinama radim. Pre podne sam u sudnici i kancerariji, posle podne se odmorim i uveče, ponekad do duboko u noć pišem. U početku se mučim, ali potom kao da postajem druga osoba; osećam to i po svom jeziku koji se toliko reazlikuje od onog dnevnog.

Za početak bežimo od Specijalnog suda gde pretežno provodi ono što se zove radnim danom; razgovor počinjemo novom knjigom, koja će za razliku prethodne sage o tri porodice obrađene kroz dva romana, biti ljubavna priča protkana fantazijom. Pitamo autora otkuda takav pomak od životne priče obavijene smrću - pa i ime drugog romama Pola dana hoda do smrti to kazuje - do ljubavne storije?

- U prva dva romana pokušao sam da pokažem kakvi odnosi vladaju u porodici, da roditelji nisu uvek onakvi kakvima se prikazuju, da sestra ne mora da voli brata i brat sestru. U novom romanu prešao sam na polje čiste ljubavi i težinu ljubavi. To je priča o slikaru koji je naslikao imaginarnu ženu kakvu bi, po svom nekom osećanju, mogao voleti. On i počinje da je voli, toliko duboko da je i razgovarao sa njom. Jednog dana iznenada u jednom kafiću tri Kubanke prodaju cigare i kada mu jedna priđe, fantazija postaje realnost. I ona je u svom srcu negde imala slikarevu sliku. Dve čestice u kosmosu pronašle su se. Ljubav je trajala tri dana dok je ona bila sa igračkom grupom u Beogradu. (Kubanska trupa koja je poslužila kao inspiracija gostovala je pre nekoliko godina u našoj redakciji/prim. J.J.) - objašnjava Strahinja Kastratović.

Na nekoliko decenija bavljenja svojom drugom ljubavlju - mada bi bilo ispravnije reći prvom jer je u advokaturi odavno stekao i učvrstio ime a u književnosti se još probija i dokazuje iako je za prvi roman Klen na vrbovom prutu dobio nagradu Branko Ćopić- Strahinja Kastratović je nailazio na svakakve ljude. Podjednako na zločince i žrtve. Pitamo ga može li se ikako dokučiti šta to čoveka tera na zločin?

- Ako treba tražiti zajedničku crtu to je svakako neko životno nezadovoljstvo koje tera na zločin, ali svaki je zločin priča za sebe; motivi su različiti i kriju se u strukturi tih ličnosti koje nazivamo ubicama. Treba znati u kakvim su porodicama odrasli u kom miljeu žive, kakve poroke nose, kakve ljubavi imaju, koja genetska svojstva. Svako ima svoju sudbinu i opravdanje - izričit je Kastratović.

U aktuelnom sporu o faslifikovanju i unovčavanju obveznica na optuženičkoj klupi su takozvani mali, obični ljudi, takoreći komšije u čiju čast niko nije sumnjao. Pitamo našeg sagovornika, kako prijatelji i porodica doživljavaju istragu i sudski postupak, menja li se optužba njihov odnos prema prijatelju, bratu, ocu, sestri?

- Evidentno je da svaka porodica okuplja, štiti svog člana ali ne može se izvući neko pravilo: sve zavisi od količine ljubavi, privrženosti i snage da se izdrži proces. Krivični postupak melje živo meso; okrene se čitav život, u vas su uperene oči istražitelja, poznanika, na vas se okome novinari. Optuženi može da veruje samo svom advokatu i porodici, nema više kome da se obrati - kaže naš sagovornik pojašnjavajući da takvi odnosi ojačavaju veze unutar porodice.

Za kraj druženja podsećamo ga na vreme kada je aktivno bio u politici - na strani ondašnje opozicije. U to vreme su mu klijenti bili, između ostalih, Zoran Đinđić i svakako najprogonjeniji među opozicionarima Vuk Drašković. Interesuje nas da li su bili dobri klijenti, jesu li slušali uputstva i kako su se snalazili pred sudom?

- Ne mogu ih razdvajati, posebno ne njih dvojicu. Mislim da je na neki način Drašković najveći patnik naše politike, dok je Đinđić bio njena najveća snaga i kada me neko pita koga više poštujem kažem - obojicu poštujem više, ali sa različitih stanovišta. Kako se ko vladao kao klijent? Raditi politički predmet značilo je sačuvati i njih i sebe i ideju i odbranu pretvoriti u napad. Tu je Đinđić bio veštiji; on se nijednog trenutka nije branio, odmah je prelazio u napad. Ali, treba imati u vidu da je Vuk Drašković ipak prošao najveću golgotu - zaključuje Strahinja Kastratović.

Jelka Jovanović