Pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista.
Rođen u Nišu, Srbija, 30.01.1973. Živi u Niškoj Banji.
Magistrirao na Filozofskom fakultetu u Nišu sa temom "Gotski motivi u delu E. A. Poa" (2009); doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu sa temom "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" (2012).
Kratke priče objavljivao u časopisima Gradina (Niš), Ulaznica (Zrenjanin), Politikin zabavnik (Beograd), Balkanski književni glasnik (Beograd), Pressing (Niš), Trash (Niš), kao i u antologijama Gradske priče 3: fantastika (Albos, Kruševac, 2008), Alisa u zemlji priča: Najlepša ostvarenja sa V konkursa za najkraću kratku priču (Alma, Beograd, 2006), Izvan koridora - Vranac, Najbolja kratka priča 2010 (Karver, Podgorica, 2010), Beli šum (Paladin, Beograd, 2008), Istinite laži (Paladin, Beograd, 2009), Apokalipsa juče, danas, sutra (Paladin, Beograd, 2011) i Tajanstveni putnik (NKC, Niš, 2012).
Objavio roman Naživo (Prosveta, Niš, 2003; drugo izdanje samostalno, 2010).
Objavljivao radove na teme književnosti i filma, književne i filmske kritike i prevode sa engleskog u časopisima Književna istorija, Letopis Matice Srpske, Philologia, Zbornik FDU, Philologia Mediana, Polja, Gradina, Sveske, Plima plus, Ulaznica, Niški analitičar,kao i u kulturnim dodacima dnevnih listova Politika, Večernje novosti i Danas.
Zamenik je glavnog i odgovornog urednika filmskog časopisa Filaž.
Njegovi radovi na filmske teme objavljeni su i u nizu knjiga u SAD i Engleskoj (najnoviji u antologiji: Speaking of Monsters: A Teratological Anthology, Palgrave Macmillan, 2012). Stalni je saradnik filmskih časopisa Ekran (Slovenija) i Rue Morgue (Kanada).
Objavio studije Faustovski ekran: đavo na filmu (Svetozar Marković, Zaječar, 2006), U brdima, horori: srpski film strave (Niški Kulturni Centar, Niš, 2007) i zbirku eseja Studija strave (Mali Nemo, Pančevo, 2008).
Priredio zbirku priča H. F. Lavkrafta, Nekronomikon (Everest Media, Beograd, 2008; drugo, dopunjeno izdanje 2012) i zbornik Novi kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog filma (sa I. Velisavljevićem; Clio, Beograd, 2008).
Priredio temate o američkim piscima Embrouzu Birsu (Gradina br. 25, 2008), Hauardu F. Lavkraftu (Gradac br. 171-172, Čačak, 2009) i Vilijamu Barouzu (Gradac, 173-174, 2010), kao i izbor srpskih priča fantastike (Pressing br. 47, Niš, 2005) i temat o Demonologiji (Gradina br.16, 2006).
Dobio nekoliko nagrada za književnu kritiku i esejistiku: 1. nagrada za književnu kritiku (Gradina, Niš, 2004); 3. nagrada za esej (Ulaznica, Zrenjanin, 2005), 1. nagrada za esej (Ulaznica 2006), i nagrada na konkursu za neobjavljenu esejističku knjigu za ediciju Istok-Zapad (Zaječar, 2006).
Prikaze knjiga i filmova na engleskom pisao i piše za nekoliko inostranih sajtova. Urednik je bloga na srpskom jeziku The Cult of Ghoul kao i bloga na engleskom The Temple of Ghoul.
24.07.07
Za snimanje filmova važnije veze od znanja
Dejan Ognjanović
Slovenski narodi nemaju naročitu sklonost ka mračnim sadržajima ni u svojoj mitologiji, ni u umetničkoj prozi ili filmu, za razliku od germanskih
BEOGRAD - Dejan Ognjanović, asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu, pisac, filmski i književni kritičar, jedan je od retkih ljudi koji se kod nas ozbiljno bave horor žanrom. Do sada je objavio horor roman "Naživo", studiju o đavolu na filmu "Faustovski ekran" i knjigu o srpskom horor filmu "U brdima, horori".
Kakvo mesto u srpskoj kinematografiji imaju filmovi horor žanra?
- Ono što je zanimljivo istaći jeste da, uprkos malom broju filmova sa elementima horora kod nas, većina njih jesu natprosečno dobri filmovi, a neki od njih čak spadaju u naše najbolje iz poslednjih nekoliko decenija. Dakle, iako ih nema mnogo, to su odlični filmovi koje potpisuju neki od naših najvećih reditelja, kao što su Đorđe Kadijević, Goran Marković i Slobodan Šijan, ili mlađi talentovani reditelji poput Dejana Zečevića i Steve Filipovića.
Zašto tih naslova nema više?
- Razlozi za to su višestruki. Pre svega, kulturološki posmatrano, slovenski narodi nemaju naročitu sklonost ka mračnim sadržajima ni u svojoj mitologiji i folkloru, niti u umetničkoj prozi ili filmu, za razliku od germanskih i anglosaksonskih. Osim toga, velika je uloga politike, odnosno socijalističkog društva koje je na takve sadržaje gledalo neprijateljski, kao na nižerazredne produkte dekadentnog zapada. Takođe, nedostatak bilo kakvog sistema i nepostojanje filmske industrije svakako jeste značajan faktor. Naime, dok je horor u Americi, na primer, pre svega jedan zabavni, populistički žanr, kod nas ga gotovo isključivo nalazimo u opusima istaknutih autora, kao sredstvo izraza nekih nimalo površnih ideja i nazora.
Kako je na horor gledala naša kritika, a kako publika?
- Uvodni deo moje knjige "U brdima, horori" bavi se upravo tim pitanjem. U njemu navodim odlomke iz tekstova brojnih naših istaknutih kritičara koji su sa stravičnim neznanjem, sa promašenom elementarnom faktografijom, sa neutemeljenim vrednosnim sudovima pisali o hororu. Iz toga se jasno vidi da kod nas skoro i da nisu postojali žanrovski pismeni kritičari koji bi se žanrom, pa tako i hororom, pozabavili na dovoljno stručan način. A ako su oni na nož dočekivali svaki inostrani horor, možete misliti kako su pisali o retkim pokušajima domaćeg. Naša publika kao publika, uvek je više volela komedije i laku zabavu od "opterećivanja" hororom, budući umnogome pritisnuta jednom ipak drugačijom vrstom horora u svakodnevnom životu.
Da li smatrate da srpski horor film ima budućnost?
- Mislim da ima prostora za oprezni optimizam. Naime, ako pogledamo interesovanja, a i radove mladih dramaturga i reditelja koji izlaze sa FDU, videćemo da je horor jedan od njihovih omiljenih žanrova. Indikativno je da toliki broj mladih ljudi oseća potrebu da se upravo preko horora izrazi, mislim da to puno govori o nama. S druge strane, kod nas se filmovi još stvaraju pod nekim čudnim zakonitostima koje nemaju mnogo veze ni sa gledanošću, ni sa umetničkom vrednošću, budući da na postojećim konkursima novac za filmove dobijaju reditelji po političkoj ili drugarskoj liniji. Zato je nezahvalno prognozirati da li će te mlade snage srpskog filma uopšte moći da dobiju pravu priliku da se izraze bilo kako, pa tako i kroz horor.
S. Jelovac
