Muzej grada Beograda

06.03.04 Politika

Izdavačka kuća "Draganić" je objavila jedinstvenu knjigu sačinjenu u nas - u reči i slici je ispričan jedan neverovatno bogat život univerzitetskog profesora dr Aleksandra Đ. Kostića, glasovitog naučnika - histologa, seksologa, terminologa, ali i pesnika, reditelja, pijaniste, arheologa, pisca, retke umetničke duše u srpskoj nauci i kulturi. Samo iz oblasti medicinske terminologije prof. Kostić je autor kapitalnog dela - Medicinski rečnik na osam jezika, sa 140.000 reči!

Knjigu "Život sa neprebolnim bolom u duši", životopis prof. dr Aleksandra Đ. Kostića (1893-1983), napisao je njegov sin Vojislav A. Kostić, ugledni kompozitor, koji je na ovaj način ispunio amanet roditelja (majka prof. dr Smilja, jedan od vodećih srpskih pedijatara) koji su pedesetih godina na brutalan način bili udaljeni sa Medicinskog fakulteta kao reakcionari novoj komunističkoj vlasti... Vojislav Voki Kostić u ovoj izuzetno lepo komponovanoj knjizi, satkanoj od činjenica, dragocenih podataka, ali i dokumentarnog materijala (pisama, izjava, faksimila dokumenata), kaže, kao svedok te drame svojih roditelja:

"U početku moj otac teško preživljava odvojenost od laboratorije i onemogućavanja istraživanja i nastave, svestan da je do kraja života onemogućen u svojim osnovnim naučnim delatnostima - histologiji i embriologiji. Njegovo predosećanje se pokazalo tačnim - do kraja života nije kročio u laboratoriju. I još jedno veliko razočarenje: zaveštao je Grockoj, kraju koji je voleo i gde je sagradio kuću još pre Drugog svetskog rata, dragocenu arheološku zbirku. Zgrada je danas ruinirana, a zbirka? Pa, i ona... Knjiga Vojislava Vokija Kostića je jedna dragocena dokumentarna knjiga ne samo za ovo pokolenje već i za buduća pokolenja kao podsećanje na jednu gorku istinu o genocidu velikih ljudi u nedavnoj srpskoj prošlosti.

Tajne Muzeja grada Beograda

Nijedan muzej u Srbiji, koliko nam je poznato, nema ovako lepu, svetski grafički i likovno opremljenu monografiju kakvu je nedavno objavio Muzej grada Beograda (urednik arh. Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada Beograda). Desetak autora, kustosa ovog muzeja, otkrilo je širokoj javnosti šta sve u svojim depoima čuva ova riznica Beograda koja ni pola veka od Drugog svetskog rata nema svoju stalnu postavku! Muzej je, inače, da podsetimo, osnovan u jesen 1903. godine i od tada do danas čuva dragocenosti kao retko koja prestonica Evrope. Jer, Beograd je bio raskrsnica Balkana, mesto gde su se ukrštale mnogobrojne kulture od praistorije do naših dana.

Šta sadrži ova kapitalna knjiga, u kojoj su i tekst i fotografije na vrhunskom nivou: Praistorijske kulture na tlu Beograda, Pet vekova rimskog Singidunuma (Rađanje grada), Srednjovekovni milenijum, Između krsta i polumeseca, Turski i habzburški Zemun, Vreme oslobođenja (1804-1867), Hod ka Evropi (1867-1918), Prestonica prve Jugoslavije, od 27. marta do 5. oktobra (1941-2000)... Izdavanje monografije "Muzej grada Beograda" je omogućila Skupština grada Beograda. (Fotografije su Vladimira Popovića, a likovno-grafičko uređenje Dragane Lacmanović.)

U paprati nespokoja

Mira Alečković je nedavno navršila osamdeset godina, a jedna je od pesnikinja koje su svojim delom obeležile drugu polovinu prošlog veka. Njene pesme su ušle u mnogobrojne čitanke širom čitave bivše Jugoslavije, ali i u antologijske izbore u zemlji i svetu (naročito na francuskom jezičkom području). Prošle godine Mira Alečković, ovaj neumorni književni poslenik, poreklom Hercegovka, rođena Vojvođanka (Novi Sad), odrasla i život do dana današnjeg provela u Beogradu (pedesetak njenih knjiga pesama, romana, priča, pre svega za mlade, nastalo je u Bulevaru revolucije broj 17), objavila je knjigu "U paprati nespokoja". Reč je o knjizi izabranih pesama. Te pesme je izabrala prof. dr Zagorka Kalezić. Ona je napisala i nadahnut predgovor o poetskom univerzumu popularne pesnikinje koja je godinama uređivala "Pionir", potom "Omladinu", pa "Mladost", a i dan-danas "Zmaj".

Da se podsetimo: Mira Alečković je nosilac Ordena Legije časti (vitez i oficir) koji dodeljuje Francuska istaknutim stvaraocima i Ordena "Veliki lav Senegala" koji je dobila od slavnog pesnika nobelovca L. S. Sengora. Bila je učenica, a potom i družbenica pesnikinje Desanke Maksimović... Uostalom, valja očekivati da će uskoro taj svoj bogat, ali i težak život opisati u svojim sećanjima na vreme i ljude. (Izdavač knjige "U paprati nespokoja", tog jedinstvenog životnog kaleidoskopa, jeste "Gutenbergova galaksija", a urednik je Mile S. Bavrlić.)

R. Popović