Bari Ansvort rođen je 1930. godine u jednom rudarskom selu u Daramu. Pohađao je osnovnu školu u mestu Stokton na Tisu i Mančesterski univerzitet. Dobar deo života proveo je u oblasti istočnog Sredozemlja, predavao je engleski jezik u Atini i Istambulu. Sada živi u Italiji.Njegov prvi roman, "Partnerstvo", objavljen je 1966. Za njim su usledili "Grci to zovu" (1967), "Koža" (1970), "Čudakov dar", za koji je 1973. dobio Hajnemanovu nagradu, "Paskalijevo ostrvo", kandidovan za Bukerovu nagradu 1980. i kasnije ekranizovan, "Kamena devica" (1985), "Šećer i rum" (1990), "Lešinarov gnev" (1991), "Sveta glad" (podelio Bukerovu nagradu 1992), "Komad o moralu" (kandidovan za Bukerovu nagradu 1995), "Posle Hanibala" (1996), "Izgubiti Nelsona" (1999) i "Pesma kraljeva" (2002).Bari Ansvort je 1998. dobio naslov počasnog doktora književnosti Mančesterskog univerziteta. Pored ovoga, držao je predavanja na Književnoj radionici univerziteta Ajova. Trenutno je gostujući profesor na univerzitetu Džon Mur u Liverpulu. Bari Ansvort je član Kraljevskog društva književnika.
14.05.05 Danas
Glumci izgubljeni u ulogama
Misterija, Bari Ansvort
Vek četrnaesti, severoistočna Engleska, junaci - grupa putujućih glumaca, kojima se pridružuje odbegli sveštenik Nikolas Barber, narator ovog romana. Bekstvo je, u vremenu koje prodrazumeva ubi stabilitas, ibi religio, najveći greh, stoga i svećenik mora da prihvati ikonografiju, kostime i teatralnost makabrične trupe glumaca, koju uz šest lica čini i jedan - leš, kao novu "religiju" koja će mu pomoći, više no služenje bogu, da sačuva dušu.
U gradiću u kome gostuju, dešavaju se tajanstvena ubistva: nekoliko dečaka je nestalo, jedan dvanaestogodišnjak pronađen je zadavljen, a za njegovu smrt okrivljena je žena iz kuće u blizini. Razumljivo, pred takvim uzbuđenjima, njihov komad doživljava fijasko, te glumci da bi vratili publiku, žele da umesto moraliteta odigraju predstavu o stvarnom zločinu koji je potresao ovaj mali gradić. Kreću u potragu za činjenicama, i kroz razgovore sa meštanima, odmotavaju jednu po jednu misteriju, ne bi li došli do krajnje tačke scenarija za svoju dramu i - ubice. Čitajući ovaj roman, prisustvujemo uzbudljivom rađanju moderne drame, u atmosferi ispunjenoj srednjovekovnom strahovladom i samovoljom, usred truleži leševa i laži.
Dok junaci tragaju za rečima kojima će opisati stvarnost, ona im stalno izmiče: jer se stalno ispostavlja da stvari nisu kao što izgledaju. Ni u životu, a ni na sceni, gde je istina još veštije prikrivena među maskama... Onima u kojima prvi put na scenu, umesto svetaca, Boga i đavola, stupaju likovi od krvi i mesa: ubica, dečak-žrtva, gluvonema žena, Istina, Pohlepa, Čovečanstvo, Pobožnost, Gordost, Tkač, Glasnik...
Odbegli sveštenik Nikolas Barber, posle ovog iskustva, zna da će ostati glumac zauvek.
Na početku je mislio da je glumac uvek zarobljen u svojoj ulozi, mada nikad ne sme dozvoliti da gledoci to naslute, nudeći im iluziju svoje slobode. ("Pravo umeće glumca ne leži u prikazivanju, već u prikrivanju"), na kraju, spoznaje da i glumci mogu izgubiti sebe u ulogama koje igraju, i ako to traje predugo, neće znati da se vrate.Bari Ansvort (1930) ugledni je engleski pisac, autor četrnaest romana, triput je nominovan, a jednom i osvojio Bukerovu nagradu. Po romanu Misterija snimljen je i film "Proračun", u režiji Pola Mekgajgana (The Reckoning), sa Polom Betanijem i Vilijemom Defoom u glavnim ulogama.
V. R.
