Merilin - večiti simbol strasti

08.02.05 Blic

Merilin Monro nije samo junakinja, već i tema Pajićevog romana: ona je najuspešniji proizvod industrijalizacije koja je obeležila kulturu 20. veka. Pokušavajući da „rekonstruiše i reinterpretira zastareli, suženi i crno-beli mit“ o njoj, autor, ustvari, govori o duhu našeg doba i o filmu kao najpopularnijem (najprodavanijem, najuticajnijem) obliku savremene umetnosti. Karakter i biografija Norme Džejn Bejker potpuno su određeni surovim pravilima holivudske igre: u životu koji je istorija zapamtila po „lepim slikama i nedostojnim pričama“, nije bilo mesta za njenu „sjajnu, originalnu ličnost“, umetničke talente i duhovnost; oličavajući (modelirajući i ponižavajući) u njoj samo ženstvo, film ju je pretvorio u praznoglavu i pohotnu starletu, raščovečio ju je i uništio; svedena na erotski simbol, Merilin je nevina žrtva potpuno bolesnog i iskvarenog veka. Tragajući za junakinjinim pravim (prirodnim i inteligentnim) likom u njenom „čitalačkom dnevniku“ (u kome su Emerson, Rilke, Vitman, Vulf, Dostojevski, Džojs) i u delima prijatelja (Artura Milera, Trumana Kepota), autor slavi MM kao oličenje klasične, umetničke lepote čija vrednost nije u (subjektivnom) savršenstvu, već u iskušenjima greške i zablude, u iskonskoj silini strasti.

Glavna osobina ovog romana je njegova multimedijalnost: opremljen fotografijama, on „ujedinjuje optičku neposrednost filma s bogatim izražajnim mogućnostima pisane reči“ da bi kod čitalaca izazvao doživljaj koji imaju posetioci bioskopa; takav hibridni „filmski roman“, „tkan na više razboja“ sa Merilin Monro, izvornim fenomenom umetnosti pokretnih slika kao junakinjom, jeste prikladan prikaz (komentar, studija) stoleća u kome su elektronski mediji diktirali promene pogleda na ljude, svet i život.

Vesna Trijic

18.10.04

KAKVA je zapravo bila Merilin Monro? Kakva je u stvari ona? Kako su je videli njeni sagovornici, šta bi o njoj rekli danas, pokušao je da odgonetne čačanski pisac Milenko Pajić u svojoj najnovijoj knjizi “Merilin”, sa podnaslovom “Večiti simbol strasti”, koju su objavili niški “Zograf” i čačanska “Legenda”. Roman prati njen život tokom snimanja filmova, govori o njenim umetničkim i književnim preokupacijama, kao i o ličnostima iz njenog okruženja.
Može se reći da je Merilin Monro nepresušna inspiracija Milenka Pajića. Prvi put o njoj je pisao u knjizi “Nove biografije”, gde je sa Edgarom Alanom Poom, Salvadorom Dalijem, Horhe L. Borhesom, Nikolom Teslom, Leonidom Šejkom “ušla” u sklop integralne ličnosti zastupajući njenu žensku stranu. Drugi put, pisao je o njoj, u kratkom romanu sastavljenom od šest pripovedaka “Merilin čita Uliksa”. I, najzad, treći put, u ovom filmskom romanu pokušao je da odgonetne bogate i dragocene slojeve njene ličnosti, želeći da otkrije neophodnu unutrašnju sadržinu, koja je najčešće zanemarivana...
- U prošlom stoleću koje se odlikovalo užasnom surovošću, Merilin je bila jedan od retkih, možda onaj najdragoceniji zrak svetla - kaže Pajić. - Dugo godina sam istraživao život ove holivudske lepotice. Gledao sam je dugo i netremice. Uvek me nešto privlačilo na njoj, za mene je najvažnija među brojnim lepoticama koje je Holivud lansirao u filmsku orbitu pre i posle nje. Osećao sam da ona ima nešto što drugim ženama iz sveta filma nedostaje. Lepotice uglavnom traju samo jedno leto, a ona nesmanjenim intenzitetom svetli decenijama zato što je posedovala i druge, univerzalne, kvalitete, osim lepote.
Rukovodeći se činjenicom da je Merilin Monro ličnost iz sveta filma, Pajić je uz brojne tekstove, ponudio i obilje fotografija. Jer, ona je, ističe pisac, lepa slika u pamćenju gledalaca.
- Povezivanje slike i reči najbolji je način pristupa fenomenu Merilin Monro. O njemu ima puno da se kaže. Iako je bila produkt Holivuda, iza te maske površne lepotice se pre svega krilo jedno inteligentno biće, ranjivo, osetljivo, veliko dete. Holivud joj nije dozvolio da se iskaže kako je želela, nikada nije imala nijednu ozbiljnu ulogu.
Ipak, njeni brojni savremenici prepoznali su pravu sadržinu njene ličnosti. Nijedna filmska diva nije imala toliko prijatelja iz krugova intelektualaca, popularni američki književnici družili su se sa njom, ne samo zbog šarma i lepote, već i zato što je bila ravnopravan sagovornik. Delili su plodove slave i fijaska. O tome Pajić iznosi dosta podataka.
- Holivud je žurio da zaradi novac. Stideo se svoje lepe i pametne zvezde. Insistirali su da se pokaže bez odeće, zapovedali, molili, a da bude prirodna i inteligentna - to niko nije očekivao od nje. I zato bi se i Amerikanci mogli zainteresovati za ovo novo, drugačije viđenje njihove legendarne junakinje i seks simbola, iz pera jednog stranca.Ovaj, zapravo, filmski roman je neobične forme. Osim obilja fotografija i klasične priče izdeljene na segmente, na početku svakog poglavlja nalazi se filmska kartica sa kratkim sižeom. U prikupljanju materijala Pajiću su pomogli pisac David Albahari, Vesna Pešić, vlasnik izdavačke kuće “Pešić i sinovi”, Zoran Đerić, uredniku časopisa “Polja”...Narodska Šeherezada

D. Matović

09.09.04 Danas

Nedavno je, u izdanju "Legende" iz Čačka i "Zografa" iz Niša, objavljen novi "filmski roman" Milenka Pajića pod naslovom "Merilin, večiti simbol strasti". Četiri decenije posle smrti ove filmske dive i dalje ostaje nerazjašnjena dilema: kakva je, u stvari, MM? Njeni savremenici ostavili su svedočanstva o njenoj lepoti - ali i o širini njenih interesovanja, kao i o ličnosti potpuno nepoznatoj javnosti. Imala je bliske prijatelje među američkim piscima i umetnicima koji nisu štedeli lepe reči da opišu prefinjenost njenog duha: "Imala je unutrašnji sjaj koji se tako retko sreće. Njeno lice prosto blješti u mom sećanju. Da, bio je to njen osmeh" (Sol Belou), "Njena lepota uvek podjednako zrači, kao što zrači i njen duh" (Artur Miler), "Njena pojava ima u sebi one čistote i one izvorne svetosti" (Karl Sandberg), "Njeno prisustvo i njen sjaj, njena iskričava inteligencija, sve je to toliko krhko i suptilno da se može uhvatiti isključivo filmskom kamerom. Rekla sam joj da ima dara poput Grete Garbo. Tvoj talenat luta negde u tebi kao utamničena duša. Da nisam sigurna u to ne bih se odlučila da s tobom uradim Ofeliju" (Konstanca Kolijer). Autor Milenko Pajić, na osnovu svedočanstava njenih prijatelja i saradnika rekonstruisao je kompletnu i slojevitu ličnost MM - opisujući neke od najbitnijih životnih epizoda, knjige koje je čitala i uloge koje je spremala, kao i snažne impresije koje je ostavila na svoju publiku širom sveta. Pajićevo opredeljenje za "filmski roman", žanr kojim se služio i Artur Miler treći muž Merilin Monro, čini svako poglavlje knjige istovremeno i poseban "film" čiji se kratak sadržaj može pročitati na kartici na kojoj su upisani i drugi zanimljivi i neobični podaci o istom "filmu". Ove "filmske kartice" predstavljaju vrlo originalan detalj romana, i potiču iz dokumentacije Srpske državne kinoteke.

K. R.