01.01.00
Vikend Danas
11-12.05.2002.
Dubine istorije i sudbine
Jedan od najznacajnijih istoricara dvadesetog veka naslednik Bloka i Fevra, Brodel je jedan od utemeljivaca istorijske skole "Anala". "Nova istorija" kako je ovaj pravac u istorijskoj nauci jos poznat, imala je i ima jos uvek znatan uticaj na istoricare u svetu danas
Pred nama je remek delo. Fernan Brodelov "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II" nije samo remekdelo istorijske ili drustvene nauke. Ono je i nesto drugo: "knjiga kontemplacije" kako jedan italijanski istoricar kaze za ovo delo. Fascinantno delo koje obuhvata celinu jednog vremena i prostora.
Brodel je u svojoj dvadesetoj godini izabrao svoju temu: diplomatsku istoriju Spanije u vreme Filipa II. Tokom desetogodisnjog boravka u Alziru rad se sirio i presrastao u nesto drugo od prvobitne ideje. Alzir mu je pruzio drukciji ugao gledanja na Spaniju, Sredozemlje i mozda i na samu Evropu - drugaciji pogled sa juzne strane mora. Boravak u Brazilu bio je dodatni podsticaj. Geografsko udaljavanje Sredozemlja i Evrope omogucilo mu je sagledavanje novog pristupa problemu.
Brodela je po mngocemu pratila fortuna, ali je takodje umeo da iskoristi trenutak kada se fortuna pojavi. Lisijen Fevr (kome je Mediteran i posvecen) sugerisao mu je da izmeni osnovni odnos u svom radu. U pismu Fevr pise Brodelu: "Filip II i Mediteran, divna tema. Ali zasto ne Mediteran i Filip II? I to je velika tema. Jer izmedju dva aktera, Filipa i mora u sredi, nije ravnopravna podela...". Brodel je sugestiju odmah prihvatio.
Radio je u mnogim arhivama medju kojima i dubrovackom 1935. godine. Brodel u knjizi kaze: "Dubrovacki arhiv je iz razloga koje sam cesto iznosio daleko najdragoceniji od svih drugih za nase poznavanje Mediterana".
Delo je za razliku od vecine takvih naucnih radova pisano u "mracnim vremenima" (H. Arent) u nemackom vojnom logoru za vreme zarobljenistva tokom Drugog svetskog rata. Svoju tezu Brodel je pisao bez svojih belezaka i sakupljenog arhivskog materijala. Lisijen Fevr je bio u mogucnosti da mu doturi neke od potrebnih knjiga a Brodel je na skolskim sveskama pisanu tezu, slao natrag Fevru na citanje. O svom cudnovatom i teskom logorskom iskustvu Brodel je napisao: "Morao sam da se udaljim, da odbacim, da poreknem. Sve do okolnosti, narocito onih onespokojavucih! Morao sam da verujem da se istorija, sudbina, pisu na nekom dubljem nivou".
Fernan Brodel (1902-1985)
Fernan Brodel je rodjen 1902. godinu predelu Lorene u Francuskoj. Nakon studija istorije u Parizu 1922. godine imenovan je za profesora u gimnaziji u Alziru, tada jos uvek francuskoj koloniji. Tu provodi deset godina i susrece svoju buducu zenu. godine 1932. vraca se u Pariz i predaje na licejima Paster, Kondorse i Arni IV. Odlazi 1935. Godine u Brazil da predaje istoriju na Univerzitetu u Sao Paolu i upoznaje Kloda Levi-Strosa. Boravak u Brazilu po njemu predstavlja "bitno razdoblje zivota, jer Brazil mi je omogucio da doprem do odredjenog poimanja istorije do kojeg ne bi inace dosao da sam uvek ostao oko Sredozemlja". Vracajuci se iz Brazila brodom upoznaje saputnika Lisijena Fevra, istoricara, saosnivaca 1929. godine sa Mark Blokom znamenitog istorijskog casopisa "Anali ekonomske i socijalne istorije".
Ovaj susret ce imati veliki uticaj na Brodelov dalji zivot i rad - postaje Fevrov prijatelj i vraca se definitivno na njegovu sugestiju u Pariz. Mobilisan je i 1939-40. godinu kao oficir provodi na liniji fronta prema Nemackoj - na Mazino liniji. Po porazu Francuske 1940. godine zarobljen je i do 1945. godine je u nemackom vojnom zatvoru, prevashodno u Libeku. U ratnom zarobljenistvu pise svoje glavno delo "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II". Nakon rata iduci stopama svog mentora Lisijena Fevra, Brodela Sorbona ne prihvata kao profesora. U izvesnom smislu ovo je predstavljalo srecnu okolnost jer su Fevr i Brodel morali da potraze izvan univerziteta organizaciono okrilje pod kojim ce da rade. To su nasli u novoosnovanom VI odseku znamenite Prakticne skole za visoke studije (stvorene pod Napoleonom III). Brodel brani svoju doktorsku tezu o sredozemlju 1947. godine.
Iste godine Fevr mu poverava urednistvo casopisa "Anali". Godine 1949. Brodel nasledjuje Fevra na katedri za istoriju moderne civilizacije na Kolez d" Fransu gde ce predavati narednih dvadeset i tri godine. Kolez naziva "masinu kadru da naucnika ili intelektualca uzdigne iznad njega samog". Od 1956-1972. godine je predsednik Prakticne skole (koja po njegovom predlogu dobija novi naziv Skola visokih studija drustvenih nauka). Clan Francuske akademije postaje 1984. godine, a od 1965. postaje clan Srpske akademije nauka i umetnosti. Umire u osamdeset i trecoj godini zivota u Savoji ne dovrsivsi u potpunosti svoje poslednje dvotomno delo "Identitet Francuske" po kome su ga mnogi nazvali "Misle naseg veka".
Teza je odbranjena 1947. a knjiga obljavljena 1949. godine. Prevedena je na veliki broj jezika i dozivela je uspeh bestselera u Francuskoj i svetu. Uspeh je dosao od zracenja Brodelove vizije i ideja, od teme Sredozemlja koju je, i ovako samu po sebi privlacnu, osvetlio na posve originalan nacin. Knjiga pocinje recenicom: "Ja sam strasno voleo Mediteran bez sumnje stoga sto sam dosao sa severa, kao i toliki drugi i posle tolikih drugih. Radosno sam mu posvetio duge godine izucavanja - vise od citave svoje mladosti. A zauzvrat, nadam se da ce ponesto od te radosti i mnogo od njegove svetlosti obasjati stranice ove knjige".
Jedan od najznacajnijih istoricara dvadesetog veka naslednik Bloka i Fevra, Brodel je jedan od utemeljivaca istorijske skole "Anala" (tako nazvanoj po casopisu Annales d"histoire economique et sociale). "Nova istorija" kako je ovaj pravac u istorijskoj nauci jos poznat, imala je i ima jos uek znatan uticaj na istoricare u svetu danas. Na primer na Drzavnom univerzitetu Njujorka postoji naucni institut pod nazivom Centar Fernan Brodel ciji je direktor Imanuel Volerstin.
Zatupao je holisticki i interdisciplinarni pristup, svestrano i dubinsko istrazivanje ekonomske i drustvene dinamike pokusavajuci da odgovori zahtevu za "totalnom istorijom". Geografija, demografija, klimatologija, ekonomija, statistike, agronomija - sastavni su deo tog obuhvatnog napora. U sredistu knjige, umesto tradicionalne politicke istorije, Brodel stavlja dublje tokove istorije odredjene prostorom, civilizacijskim krugom, mentalitetima i logikom drustvenog razvoja. Vreme je u knjizi rasclanjeno na tri segmenta: u najdubljem sloju je "dugo trajanje", dubinska tesko promenljiva struktura; zatim drustveno vreme, konjukturno vreme koje obuhvata ciklicne promene unutar drustva; najzad vreme "dogadjajne istorije", na povrsini vreme svakodnevnice i politickih zbivanja.
Ovaj jasno strukturisana metodoloska konstrukcija drzi jednu raspevanu baroknu arhitekturu koja je mamac za svakog citaoca.
Knjiga sa velikim zakasnjenjem stize pred nase citaoce (nikad nije dockan). Ovo je posebno neobicno jer su neki nasi istoricari bili i poznavaoci Brodelovog dela i Brodela licno. Knjiga je istinski izdavacki poduhvat - na preko 1200. stranica u prevodu Mirka Djordjevica, redaktura Predraga Stanojevica (Prvi tom) i Vidaka Rajkovica i Marine Vukicevic (Drugi tom).
Brodel je "postavio standard intelektualne strastvenosti i ljudske brige" kao ljudskog integriteta u teskim vremenima. Ovaj zaljubljenik u Mediteran (pred kraj je napravio i sjajnu televizijsku seriju od dvanaest nastavaka o Mediteranu) je pokazao i izvanredno umece i viziju u stvaranju, rukovodjenju i upravljanju visokoskolskim ustanovama. Nije bio zatvoren u svoj profesorski kabinet. Ostavio je za sobom veliko delo, sledbenike ali i ustanove koje obezbedjuju plodotvoran nastavak akademskog zivota.
Svima koji vole miris borova, cempresa i mora, koji vole masline, sardele i crno vino - koji zele da saznaju sve sto su ikada zeleli da saznaju zasto je Mediteran "Mediteran" - Brodel je pravi saputnik i vodic.
Fernan Brodel: Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II, Geopoetika i CID, Beograd,
Podgorica, 2001.
Politika
08.09.2001.
Fernan Brodel o Mediteranu
Slika večne prošlosti
Vreme je sveproždiruće, u njegovu mračnu kloaku tonu fenomeni prošlosti, jer istorija po sebi ne postoji, govorio je jedan od najznačajnijih istoričara prošlog veka koji je u preispitivanje istorijskih zbivanja uveo i geografiju, i političku ekonomiju, i sociologiju pa čak i psihologiju
Događaji su efemere istorije, zapisao je jedan od najvećih istoričara XX veka, Fernan Brodel (1902 - 1985). Oni prolaze kroz svoje faze poput svitaca, jedva blesnu pre nego što se ponovo vrate u tamu, ako ne i u zaborav. Ipak, ma koliko kratak bio, svaki događaj ili osvetli neki mračni kutak ili, pak, pruži široko viđenje istorije. i politička istorija nije jedina koja time mnogo dobija; bilo koji istorijski pejsaž - politički, privredni, društveni, čak i geografski - osvetljen je povratnim plamenom događaja.
Brodel je ovo zapisao u svome grandioznom, životnom delu pod nazivom "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II", stvaranom u nemačkom nacističkom logoru, zapisivanom i krijumčarenom u sveskama iz logora, dopunjavanom potom po sećanju i objavljenom u Parizu 1949. godine. Ono će se, posle mnogo godina čekanja, u celini pojaviti na srpskom jeziku, i to upravo ovih dana, u izdanju beogradske "Geopoetike" i podgoričkog CID (na hrvatskom je objavljeno pre tri godine i, zbog tolikog kašnjenja u predstavljanju ovakvih kapitalnih dela na našim geografskim prostorima, dočekano rečima: "Da smo imali više temeljnih knjiga, možda bi nam povijest bila drugačija".). Da li je suvišno reći da isto važi i za naše izdanje?
Dijalektika zbivanja
Knjiga "Mediteran i mediteranski svet u doba vladavine Filipa II" važna je zbog Brodelovog poimanja istorije, jer Balkansko poluostrvo kao deo tog prostora Sredozemlja neizbežno svojim položajem na već nadaleko poznatoj vetrometini u sebi, poput mikrokosmosa, čuva sve tragove triju, za Brodela najvažnijih, civilizacija: romanske, grčke i islamske. Osim toga u ovoj se knjizi potvrđuje, između ostalog, Brodelov, sasvim novi, tok posmatranja i promišljanja istorije; do tada, ona je shvatana i proučavana prema hronološkom principu.
Tradicionalna istorija, govore njeni istraživači, pratila je delanje i činjenice vezane za velike ličnosti - Aleksandra Velikog, Cezara, Džingis Kana ili Napoleona... Oni su postojali kao odrednice na istorijskoj lestvici događanja a njihova je smrt, kažu, označavala promenu jednog istorijskog doba. Fernan Brodel je sa grupom istoričara okupljenih oko čuvene "Škole Anala.."., poznate po svojevrsnom prestrukturisanju doživljaja istorije kao nauke, i to kroz odnos prostor - vreme (Anri Piren, Mark Bloh, Lisjen Fevr...), postavio tezu da se vremenski okvir istorije menja. Brzinu dramatičnih zbivanja smenjuju spori tokovi materijalnog, odnosno svega onoga što nazivamo sastavnim delom života ljudskih grupa. Vreme je sveproždiruće, u njegovu mračnu kloaku tonu fenomeni prošlosti, jer istorija po sebi ne postoji, govorio je Brodel, želeći time da u tumačenje i preispitivanje istorijskih zbivanja uvede i geografiju, i političku ekonomiju, i sociologiju, pa čak i psihologiju. Među istoričarima je naišao na odobravanje; takvo iščitavanje istorije opisivali su kao uvođenje novih disciplina, "poput novih boja u njenu paletu".
Fernan Brodel, za života član Francuske akademije nauka i počasni član SANU, koji je svoje shvatanje istorije doživljavao kao komparativno, kao "dijalektiku prošlosti i sadašnjosti", drugim je rečima istoriju video kao "sliku jedne, večno prisutne, prošlosti". Tu sliku je najbolje dao u dvotomnom delu koje sa nestrpljenjem dočekujemo: u "Mediteranu i meditaranskom svetu u doba Filipa II", na nešto manje od 2.000 stranica, bogato ilustrovanom i zadivljujuće istorijski preciznom - osnovni tekst autor je dopunio sa još nekoliko hiljada fusnota!
Veličanstvena freska
Ova istorijska knjiga, pisana jezikom dovoljno naučnim da zadovoljava sve zahteve istraživača ali i dovoljno jasno zavodljivim da bude štivo za laike, u jednoj je kritici opisana i kao knjiga kojom je autor pokazao očiglednu zaljubljenost u temu kojom se bavi. Brodel je u "Mediteranu..". "zainteresovan da opiše na prvom mestu, i kao najvažnije, okruženje u kojem su ljudi mediteranskog basena živeli: planine i doline, more i reke, puteve i gradove. On kombinuje gotovo fiksirani ritam "geografskog vremena" sa brzim ritmom "individualnog vremena" i kretanje naroda i ideja", stoji u jednoj kritici.
Brodelovo zavidno rekonstruisanje istorije civilizacija Sredozemlja - rimske, grčke i islama, njegovo vešto podsećanje na vezu Zapada i Istoka, oživljavanje puteva trgovačkog i ratnog brodovlja, veličanstvena je freska privrednih, društvenih i kulturnih prožimanja naroda na tom prostoru. Mediteran je, zapisao je Fernan Brodel, jedna izuzetno stara raskrsnica. A ipak, njegovo duboko biće jeste u jedinstvu, tako očiglednom, i ne jedino nastalo čovekovim trudom i voljom nego i delanjem same prirode. Ali, iznad svega, "beskonačnim zbirom slučajnosti, udesa, srećnih ishoda koji su se ponavljali".
Knjigom "Mediteran..". Fernana Brodela mirišu masline, spržena zemlja od vreline sunca, smenjuju se vladari, ratuju narodi, veličanstveno izranjaju čitavi novi društveni pokreti, menjaju se kulture. I u svemu tome, more je "najneobičnije i najjasnije svedočenje" tih prepletaja, gotovo poetski zapisuje ovaj istoričar. Ono, mirno ili uzburkano, osunčanom svetlošću bleštavo ili grmljavinom potamnelo, poput ogledala reflektuje odraz prošlosti u sadašnjosti.
I zato nije slučajno što su se izdavači te beskonačne priče Fernana Brodela odlučili da na naslovnu stranu oba toma stave, zelenožutim tonovima uzburkanu, sliku "Pomorska bitka u napuljskoj luci" Pitera Brojgela, na kojoj se u daljini vidi erupcija Vezuva; i kao što je za ovog slikara rečeno da je predstavljao naše ogledalo jer "da bismo upoznali sebe, dovoljno je da se zagledamo u njegovo delo", tako je Mediteran naše ogledalo u makrokosmosu. Dovoljno je samo da se zagledamo u njegove oblake, i njegove talase.
Anđelka CVIJIĆ
01.01.00
Glas javnosti
04.10.2001.
Fernan Brodel"Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II"
Još putujemo ka Evropi
Zanimljiva priča o prošlosti Mediterana iz koje se jasno čita i vreme sadašnje
Izdavačke kuće Geopoetika iz Beograda i CID iz Podgorice objavile su kapitalno delo francuskog istoričara Fernana Brodela (1902-1985) "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II". Reč je o značajnom izdavačkom poduhvatu ne samo što knjiga obimom prevazilazi hiljadu strana, već pre što predstavlja svojevrsnu enciklopediju Sredozemlja koja produbljuje saznanja o ovom izvorištu evropske civilizacije.
U dva toma, u kojima je prema napomeni izdavača u prvom tomu ostavljen ekavski izgovor, a u drugom tomu ijekavski, Brodel sakuplja sva poznata znanja o Mediteranu, odnosno o Sredozemlju, kako se naziva u drugom tomu. Vrednost ove knjige je što se autor, mada po vokaciji istoričar i mada ovo delo predstavlja njegovu doktorsku disertaciju, ne zaustavlja na uže shvaćenoj istoriji, već nastoji da čitaoca obavesti o svemu što čini pravi identitet Sredozemlja. Iako knjiga treba da obuhvati samo razdoblje vlade španskog kralja Filipa II, XVI vek, autor je započinje temeljnim izlaganjima geomorfoloških i klimatskih odlika ovog podneblja, ukazujući na zavisnost reljefa i istorijskog života, tražeći prave kulturološke definicije planina i ravnica koje omogućavaju da se na najbolji način shvate tok vremena i promene ljudskih društava u ovom delu sveta...
Veoma plastično, uvek oslonjen na valjane podatke iz sredozemnih arhiva, pouzdane štampane izvore i značajne naučne radove, Brodel govori o menama prirode na ovim prostorima i ljudskim naseobinama koje opstaju prateći ovaj ritam - nalaze odgovore na surovosti zime, nestašice vode, glad, letnje epidemije...
Posebno je značajna njegova analiza ishrane sredozemnog stanovništva i njegovo uviđanje da "Mediteran nikada nije živeo u znaku izobilja; upravo ga je oskudica, potraga za načinom kako da je ublaži, naterala da pokaže svoju dovitljivost". U tom smislu je i Srbija, o kojoj autor govori na više mesta, autentična sredozemna zemlja koja je u proteklom, ali i sadašnjem, oskudnom vremenu imala prilike da pokaže mnogo od svoje sredozemne dovitljivosti da bi preživela. Sredozemlje počinje da nestaje sa istorijske scene tokom šesnaestog veka kada gradovi na njegovoj obali više ne mogu na ovom području da nađu dovoljno žita za naraslo stanovništvo.
"Od žita, dakle", kaže autor, "a ne toliko od nevešte i neuspešne politike Španaca, tih loših čuvara Mediterana, mada i ta politika nosi deo svoje odgovornosti", počinje istorijski sumrak Sredozemlja i premeštanje središta istorijskih kretanja na sever. Od tog vremena njegovom trgovinom vladaju narodi sa severa, pre svega Englezi, koji ovladavaju trgovinom Sredozemlja i lagano sa scene potiskuju gradove koji su milenijumima stvarali svetsku istoriju.
"Krajem 16. veka Englezi su svuda na Mediteranu. U potonjim vekovima sredozemni svet sve više će primati vrednosti sa severa, i sve će više zaboravljati svoj identitet uzdizan i utvrđivan milenijumima u gradovima i državama koji čine neprevaziđene vrhunce evropske kulture.
Drugi tom knjige posvećen je istoriji shvaćenoj u užem smislu i Brodel razmatra državna i društvena pitanja, bavi se nestalnošću i stalnošću civilizacija, njihovom borbom i mnoštvom neprekidnih ratova na Sredozemlju - u Africi, Španiji, Grčkoj, na Korzici, Malti, Kipru, Balkanu, u Francuskoj - teško je zaista na ovom prostoru nabrojati sve ratove koji su se zbivali u istorijski nevelikom razdoblju kome je posvećena ova knjiga...
Neveseli zaključak koji se nameće posle čitanja ove knjige jeste da su sva ona prirodna dobra kojima je obdareno Sredozemlje, najlepši susret planina, reka, ravnica i mora, blage klime i uzvišenih uzleta duha, poslužili samo kao predtekst za beskrajno vođenje ratova od kojih su mnogi, kako uviđa autor, plod jedino vladarske nepromišljenosti. Nešto vedriji zaključak, koji takođe može da se nametne kada se sklope korice ove knjige, jeste da se istorija uvek događa na sličan način i da to može da ukaže na puteve izlaska iz istorijskog lavirinta u kome je Sredozemlje zapreteno od vremena koje Brodel opisuje.
Olivera Đurđević
01.01.00
Dnevnik
31.10.2001.
KAPITALNA DELA
Opčinjenost Mediteranom
Fernan Brodel: MEDITERAN I MEDITERANSKI SVET U DOBA FILIPA II; GEOPOETIKA, Beograd - CID, Podgorica 2001.
Piše: Siniša Kovačević
Doba Filipa II bilo je period autoritarnih vladara, političkih i verskih previranja, prekomorske trgovine i velikog uspona gradova. Ojačani finansijski i vojnički, vladari vode ratove za nove teritorije, lični prestiž, dinastičke interese, brane svoje države od napada, štite veru. Apsolutistička monarhija, po pravilu, ima versko obeležje: ujedinjenje se ostvaruje oko crkve, koju vladari koriste i na koju se oslanjaju (španski kraljevi čak uživaju pravo veta na objavljivanje papskih bula, a na pojedinim teritorijama i prerogative apostolskih delegata). Potvrda "božanskog porekla kraljevske vlasti" postaje nesumnjiva, pa niko osim Boga ne može da ukloni vladara s prestola.
"Božansko proviđenje" određuje Filipovog prethodnika Karla V (1519-1558) da bude moralni i politički vođa hrišćanskog sveta u borbi protiv islama i protestantizma. Karlo V, poslednji nadnacionalni evropski vladar, vladao je ogromnim carstvom koje se prostiralo od Amerike do Azije, od Floride do Filipina ("carstvo u kojem Sunce nikada ne zalazi"). Rođen je u holandskom Gentu, po ocu Nemac a, iako mu je majka bila španske krvi, maternjim jezikom smatrao je francuski (kažu da se često, u šali, držao maksime: "Na španskom se obraćam Bogu, na italijanskom ženi, na francuskom muškarcu, a na nemačkom - svom konju").
Posle povlačenja, Karlo V vlast nad carstvom prepustiće svojim sinovima: Filipu II (1558-1598) i Ferdinandu I (1558-1564). Filip II je potpuno Španac i nema mnogo zajedničkog s ostalim delovima carstva (univerzalno carstvo Karla V postaje, pod Filipom II, špansko carstvo). Očuvanje katoličke vere smatra glavnim ciljem svoje vladavine (tvrdi da će se odreći svih poseda i žrtvovati stotine života samo da očuva pravu veru). Nije, stoga, slučajno što će vladar (koga su zvali "monahom na prestolu") svoju rezidenciju i crkvu-mauzolej Eskorijal (posvećen svetom Lorencu) sagraditi u obliku ogromne rešetke (pošto je baš to bila sprava za mučenje na kojoj je pogubljen sveti Lorenc).
U vreme Filipa II dolazi do procvata i širenja gradova. Gradovi koji u početku nastaju oko vladarskih dvorova (nagomilavanjem kuća dvorjana, zanatskih radionica, prodavnica i neizbežnih bordela), vrlo brzo postaju kulturni centri, u njima su vladine ustanove, zatim predstavnici trgovine, bankari, pravnici, činovnici. Mnogi gradovi imaju katedrale, ugledne porodice koje su igrale ulogu vođa, i svetitelje zaštitnike koji su bdeli nad njihovom savešću.
Poraz španske "Nepobedive armade" 1588. godine predstavlja veliku političku i versku prekretnicu u tadašnjoj Evropi: Engleska postaje predvodnica protestantskog sveta i postepeno se izgrađuje evropski sistem država - neka vrsta preteče Evropske zajednice (Francuska i Engleska privhataju Holandiju kao ravnopravnog člana saveza). Filip II uspeva da ("blagom Amerike i krvlju Kastilje") očuva i proširi svoje teritorije i odbrani katoličku veru. Magelan, koji je u ime Filipovog oca Karla V oplovio svet, bio je prvi Evropljanin koji će kročiti na ostrva (1521) koja će Španci s obala Meksika (tadašnje Nove Španije), zauzeti i nazvati ih Filipinima po svom vladaru Filipu II (Filipini su, po ugovoru u Saragosi iz 1529, prethodno bili portugalski posed). Filip ne uspeva da porazi Englesku i nizozemske provincije, osnovni cilj njegove politike. To će ujedno biti i početak povlačenja Španije iz severne Evrope i njenog okretanja Mediteranu.
Brodelov "Mediteranski svet"
Brodel se, u početku, bavio pitanjem Sredozemlja na tradicionalan način, s namerom da istraži pitanje političkog zaokreta Španije od Sredozemlja prema Atlantiku, odnosno sredozemnu politiku Filipa II. Od tada redovno posećuje arhive (Španija, Italija) i počinje da objavljuje recenzije i članke iz istorije sredozemnih zemalja.
Iako rođen daleko od Mediterana, u Lumevil-en-Ornou, između Šampanje i Baroa ("u koje su moji roditelji slučajno navratili za vreme jednog godišnjeg odmora"), podneblja u kojima će kasnije boraviti umnogome će odrediti polje Brodelovog interesovanja. Boravak u Alžiru, kada će, kako kaže "prvi put biti očaran Sredozemljem", ujedno je bio i period njegovog profesionalnog sazrevanja (Alžir mu je bila prilika da upozna Mediteran viđen s druge strane "kao s naličja"). Smatrao je da bi rad posvećen Filipu II, Španiji i Mediteranu mogao biti pogodan predmet njegove teze. Bogata riznica "čudesnog dubrovačkog arhiva" (1935) doprineće da, umesto ličnosti španskog suverena, njegovu pažnju sve više obuzme pitanje Sredozemlja. Značajnu ulogu u Brodelovom "novom shvatanju" Mediterana odigraće i uticaj Lisjena Fevra ("bilo bi mnogo zanimljivije od Filipa II, upoznati Mediteran berberskih naroda"). Boravak u Sao Paolu (1935-37), tada već zrelom istraživaču dobro će poslužiti za sređivanje i sistematizovanje sakupljene građe. U leto 1939. započinje pisanje knjige, ali vrlo brzo izbija rat. Kao vojnik, na Rajni biva zarobljen (na čuvenoj Mažino liniji) i od 1940. do 1945. provodi u zarobljeništvu u logorima Majnc i Libek ("gde sam dospeo zbog svog tipično lorenskog ponašanja"). Brodel će upravo u zarobljeništvu napisati svoje izuzetno delo, čiji će tekst po sećanju (bez korišćenja biblioteka i arhiva), ispisivati u školskim sveskama koje će slati Lisijenu Fevru. Godine 1947. na Sorboni brani svoju disertaciju "Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II", koja će prvi put biti objavljena 1949. Knjiga će vrlo brzo privući veliku pažnju i biti veoma hvaljena. Ona je ubrzo učinila Fernana Brodela poznatim, a kasnije verovatno i najpriznatijim istoričarem XX veka.
Škola "Anala"
Brodel je svojom knjigom učinio prodor novog istoriografskog stremljenja, čiji su utemeljivači bili Lisjen Fevr i Mark Blok (u časopisu "Anali"). Zadatak nove istorije bio je da istorijsku nauku izvede iz rutine i getoizacije, prevaziđe "antikvarni" pristup istorijskoj građi kao i sterilno i površno opisivanje događaja. Od suvoparne pozitivističe istorije ona će preći put do "žive intelektualne rasprave koja je dobro napisana i sa zanimanjem se čita". Ova škola je, kako je sam Dibi jednom rekao "svoj pogled skrenula s dvorova, krupnih figura na njima, hronologije bitaka - u nastojanju da bolje upozna nekadašnju svakodnevicu, mase, nepoznate ljude, kolektivna ponašanja prošlih vremena". Novi pristup istoriji vodio je ka saradnji s drugim disciplinama: sociologijom, geografijom, kolektivnom psihologijom, lingvistikom, etnologijom... Naročito su bile podsticane nove teme, u kojima se ogledala otvorenost škole analista: istorija klime, pejzaža, zamljišta, ali i istorija mentaliteta, mitova, mladosti, ishrane, dokolice, smrti. Podstaknuti Brodelovim delom, u okvirima nove francuske istoriografije vrlo brzo nastaje veliki broj studija neobičnih naslova: "Intelektualci u srednjem veku" (Žak le Gof), "Strah na Zapadu I, II" (Žan Delimo), "Istorija starosti" (Žorž Minoa), "Klima hiljadite godine" (Emanuel le Roa-Ladiri), "Mesto i istorija olakšavanja - istorija toaleta" (Rože Anri Geran), "Istorija suza - senzibilitet i sentimentalnost u Francuskoj" (Ana Bensan-Bifo). Mnogo pre pomenutih istorijskih stremljenja, Mišle (smatran pretečom Škole "Anala") će izraziti žaljenje što u "Istoriji Francuske" (iz 1869) nije posvećeno dovoljno prostora namirnicama, ko što će, opet, pripadnik nove generacije analista Emanuel le Roa-Ladiri (u "Le Figaro litteraire") napisati svojevrsni omaž Asteriksu "povodom četrdeset godišnjice gerile koju ovaj neukrotivi Gal vodi protiv Cezara i njegovih legija".
Vremenom, analistima počinje da se zamera da su promovisanjem "nepokretne istorije", izneverili osnovnu vokaciju istoričara, koja je u svojoj suštini "antropocentrična". Deo američke istoriografije (Gertruda Himelfarb) istoriju - koja je isključivala značaj velikih ličnosti, krupnih događaja, značajnih ideja - smatrala je "najdramatičnijom potvrdom" hegelijanske teze: da onaj ko posmatra istorijsku ličnost i u njoj vidi samo običnog čoveka, on je u tome sličan sobaru koji "skida heroju čizme, pomaže mu da legne u krevet, zna da najviše voli šampanjac i slično" - i ne zna više ništa o njemu ("Nijedan čovek nije heroj za svoga sobara", izreku, koja se najčešće pripisivala vojvodi od Kondea iz vremena Luja DžIV, nemački filozof Hegel je proširio i prvi put objavio 1807. godine u svojoj "Fenomenologiji duha", da bi se kasnije ponovila u njegovoj "Filozofiji istorije" kako bi podsetila čitaoce da ju je sročio on, a ne Gete kome je pripisivana).
I oni koji su osporavali Brodelov determinizam, koji nije dopuštao istraživanje stvaralačke uloge čoveka i događaja, priznali su da je usmerenje nove istorije prema "dugom trajanju" veoma plodno, da je istorija time stekla dinamičku dimenziju i učinila odlučan korak u prevazilaženju "dogodovštine". Ideje nove istorije postepeno osvajaju sve francuske univerzitete, a preko studija i doktorskih disertacija francuskih istoričara, podstiču izdavače i medije da popularizuju njihove rezultate. I na našim prostorima šire se ideje nove francuske istoriografije. Istoričar Jorjo Tadić prvi uvodi u našu istoriografiju metodologiju koja je formirana oko časopisa "Anali". Nekolicina naših istoričara će, u okviru svog usavršavanja, biti u prilici da prati Brodelova predavanja u Parizu (Radovan Samardžić, Bariša Krekić, Desanka Kovačević-Kojić, Trajan Stojanović). Doprinos Brodela je veoma veliki, stoga će, kada se radi o savremenim metodološkim pristupima ili novijim istraživanjima Mediterana, njegovo kapitalno delo uvek biti nezaobilazna bibliografska referenca.
