Marsel Bajer rođen je u Tajflingenu, odrastao u Kilu i studirao englesku i opštu književnost u Zigenu, da bi se konačno nastanio u Drezdenu. Magistrirao je s radom o Friderike Majreker. Od 1980. piše pesme, šest godina kasnije počinje s prozom, a krajem osamdesetih objavljuje priloge o književnosti, muzici i umetnosti, među ostalim i u Noje cirher cajtungu i Frankfurter algemajne cajtungu. Napisao je i dve opere u saradnji s Enom Popeom (Interzona i Rad Prehranjivanje Stanovanje). Poslednjih godina istražuje istoriju nauke, kao i saznajne procese kod čoveka i životinja. Bio je organizator i učesnik više stručnih javnih diskusija iz arheologije, zoologije i entomologije. U ovom kontekstu posebno treba istaći njegov šestomesečni boravak u Institutu za istoriju nauke Maks Plank u Berlinu, kao i niz poetskih književnih večeri u Cirihu.
Od 1991. godine Bajer osvaja niz književnih stipendija i nagrada, od kojih su pažnje posebno vredne stipendija Rolf Diter Brinkman, stipendija s boravkom u rezidenciji Berlinskog književnog kolokvijuma (Literarische Colloquium Berlin - LCB) i najveća stipendija koju nemački pisci mogu dobiti - boravak od godinu dana u Rimu u vili Masimo; od nagrada najvažnije su medalja Johanes Bobrovski, književna nagrada Žan-Pol grada Bajrojta, nagrada Hajnrih Bel koja se dodeljuje u Kelnu, tibingenška poetska nagrada Fridrih Helderlin kao i bečko književno odlikovanje Erih Frid.
Autor je romana Ljudsko meso (1991), Leteće lisice (1995), Špijuni (2000) i Kaltenburg (2008). U saradnji sa Andreasom Calausom napisao je nefikcionalnu prozu Idemo na more (2001), a knjigu Nonfiction objavio je 2003. Autor je zbirki pesama Vokmenka (1990) i Zemljopis (2001) i novele Zaboravite me (2006).
02.07.10 TANJUG
Novi romani Erlenda Lua i Marsela Bajera
"Geopoetika", koja je prošle godine bila proglašena za najboljeg izdavača Beogradskog sajma knjiga od strane organizatora, ali i akreditovanih novinara, poznata je po izvanrednom "njuhu" za prave literarne vrednosti i srpske čitaoce je prva upoznala sa delima mnogih svetskih autora na samom početku njihove književne karijere.
To je slučaj i sa Erlendom Luom kome je do sada objavila romane "Naivan.Super", "Dopler", "Volvo Kamioni" i "Mulej" tako da ga više i ne treba predstavljati pošto je stekao verne čitaoce i kod nas. U medjuvremenu Lu je postao medjunarodna literarna zvezda i preveden je na 20 velikih svetskih jezika i pokupio je pregršt nagrada.
Posebno je cenjen kao pisac knjiga za decu što mu je donelo nagradu norveškog Ministarstva kulture za dečiju slikovnicu, nagradu kritike za dečiji roman, a u Strazburu je dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca.
U najnovijem romanu autor izvrgava ruglu opštu opsednutost elektronskom poštom koja se odvija na engleskom, jeziku koji u stvari ne znaju oni koji pišu već koriste kompjutersko automatsko prevodjenje.
Priča počinje prepiskom norveške porodice sa porodicom u Garmiš Partenkirhenu od koje bi hteli da iznajme kuću za odmor .
Poznato nemačko turističko mesto u tom nakaradnom engleskom postaje "Miksing Part" i u njemu se odvija nastavak priče o komplikovanim porodičnim odnosima izmedju glavnog junaka Telmana i njegove supruge.
Telman je antijunak, gubitnik, neostvareni dramski pisac koji se udaljava od porodice i stvarnosti a utočište nalazi u promišljanjima o pozorištu ali to mu ne pomaže da napiše sanjanu dramu.
Njegovi dijalozi sa ženom su teatar bračnog apsurda koji čitaoce zasmejava ,ali ih tera na razmišljanje o tankoj liniji koja razdvaja grotesku od tragedije i komediju od duboke drame.
Marsel Bajer je nemački pisac srednje generacije koji se već tri decenije bavi pisanjem bilo da se radi o novinskim tekstovima o književnosti, muzici i umetnosti, ili o istoriji i arheologiji. Do sada je objavio tri romana, dve zbirke pesama, knjigu novela i dve knjige nefikcionalne proze.
U "Letećim lisicama" pisac se bavi nasledjem krivice iz Drugog svetskog rata tako što slike rata prikazuje-zvukom.
Njegov junak je inženjer zvuka koga uvlače u svet nacističkih eksperimenata o kojima čitalac saznaje iz dijaloga izmedju inženjera Karnaua i 12-godišnje Gebelsove ćerke Helge.
Prema oceni glavnog urednika i osnivača " Geopoetike" Vladislava Bajca, Bajer je jedan od najautentičnijih glasova savremene nemačke književnosti i veliki pisac,a takvu preporuku treba ozbiljno shvatiti.
