Lelek Sebra, Kolajna

21.11.03 Politika

Zbirka pesama "Lelek sebra" (1920) i "Kolajna" (1926), Tin (Avgustin) Ujević (1891–1955), pesnik, prozni pisac, esejista, književni kritičar, publicista i prevodilac, napisao je na ekavici. Sve pesme napisane na ekavici, još za pesnikova života, priređivači njegovih knjiga su ijekavizirali.

Izdavačka kuća "Istočnik" iz Beograda upravo je objavila prve dve pesničke knjige Tina Ujevića "Lelek sebra" i "Kolajnu" izvorno, na ekavici. Podsećamo da je veliki pesnik u Beogradu živeo od 1920. do 1930. godine.

U pogovoru ovog izdanja Slobodan Rakitić kaže: "Ako jezik određuje suštinu i biće jedne poezije, a očigledno da određuje, bez obzira na konfesionalnu pripadnost pesnika, onda poezija Tina Ujevića, a pre svega "Lelek sebra" i "Kolajna", pripadaju i srpskoj pesničkoj tradiciji.

Knjiga soneta

Slobodan Stojadinović (1948), autor je desetak pesničkih knjiga, među kojima su najpoznatije: "Vremenik", "Temeljnik", "Ponornik", "Danajski darovi", "Čudeova pevanja", "Uninije"...

Pesniku, poznatom po jeretičkoj rečenici: "Ne ulazim u crkvu iz prostog razloga što u crkvi nema mesta za dva boga", izdavačka kuća "Slobodna knjiga" iz Beograda objavila je zbirku soneta pod naslovom "Moždanik".

U jednom od soneta pesnik kaže: "Gde je otadžbina i sa kim spavala/ neće njemu suza saznati od mene/ pevaj maglo ti si tačno vreme".

Na ostrvu poezije

Nebojši Gajtanoviću (1970), pesniku koji živi u Raški, izdavačka kuća "Arka" iz Smedereva objavila je osmu zbirku "Noćna berba kajsija".

Ovom knjigom, ističe Ismet Rebronja, Gajtanović je "overio" svoj dosadašnji književni put. Reč je o zbirci koja još dalje ide ka zonama poezije, koja otkriva nove reke poezije, nove virove, nove kultove, otvara nove vidike i uobličava nove slike pesničkih slapova, slikajući i ono što leti, i ono što puzi, i ono što niče, i ono što govori, hodi i brodi. Gajtanović se uveliko naselio na svom ostrvu – ostrvu poezije.

Dete pesništva

Pesnik Manojle Gavrilović, večito dete našeg pesništva, misli, sanja i peva u slikama, živopisnim, neobičnim i često nestvarnim, a te slike su skoro uvek posrebrene i pozlaćene rosom, cvećem i zvezdama, čak i onda kada se odnose na ona godišnja doba i one dane i noći kad rose, cveća i zvezda nema.

Ovim rečima Dobrica Erić preporučuje za čitanje novu zbirku pesama Manojla Gavrilovića (1945), pod naslovom "Čuvar belog meseca", koju je u ediciji "Izvor" objavila kuća "Draganić" iz Beograda.

Z. R.