26.07.10
Sve priče bez kraja
Edvardo Lago
ZA španskog pisca Edvarda Laga svet je čuo tek pre četiri godine. Prevalio je pedesetu, napisao prvi roman i odmah osvojio najstariju i najugledniju nacionalnu „Nadal nagradu“ za književnost. Bio je to roman „Zovi me Bruklin“ koji je „El Mundo“ proglasio najboljim španskim romanom u 2006. i koji već danas važi za kamen međaš u španskoj pripovedačkoj tradiciji. Lago više od dvadeset godina živi u Njujorku, predaje književnost i direktor je njujorškog Instituta Servantes.
Potpuno neočekivano Lago se obreo u Srbiji. Došao je na svadbu prijatelja iz rodnog Madrida koji se oženio Srpkinjom. Veselje je bilo u Velikom Gradištu. A u ponedeljak je šetao Knez Mihailovom. Kaže: „Lep je ovaj grad“. Iznenadio je i srpskog izdavača „Deretu“ koji mu je pre manje od mesec dana objavio novi roman „Kradljivac mapa“.
- Nisam imao pojma da je roman kod vas izašao - iskreno se čudi Lago na početku ekskluzivnog razgovora za „Večernje novosti“, noseći pod miškom knjigu koju je upravo kupio.
* Koju ste to knjigu izabrali kao uspomenu na Srbiju?
- „Vodič kroz srpski mentalitet“ na engleskom, od Mome Kapora.
* A kako vam se dopala srpska svadba?
- Sve mi je apsolutno iznenađenje i utisci su izuzetno jaki. Bio sam na sastanku direktora Instituta Servantes iz celog sveta u Madridu i tu mi je stigao poziv za svadbu. Divno je bilo. Prvi put dolazim u Srbiju i imao sam sreću da odmah, s neba pa u rebra, zaronim pravo u srž i dobijem najlepši uvod u jednu zemlju. Osetio sam toplinu i bliskost ljudi, iako ne znam jezik.
* Kažete da ste probali i rakiju?
- Uh, mnogo mi se dopada, ali je malo i opasna.
* Zašto ste tako kasno postali pisac?
- Pišem ceo život, otkako znam za sebe, ali donedavno nisam imao potrebu da objavljujem. Svuda nosim blokče i olovku i nešto zapisujem, radio sam to i na pomenutoj svadbi, dok smo se vozili brodom po Dunavu.
* „Kradljivac mapa“ je roman sastavljen od zbirke priča i različitih načina pričanja. Zašto ima takvu strukturu?
- Tu su afrička, indijska i ruska priča. Volim da eksperimentišem sa milion načina pripovedanja, sa različitim književnostima. Verujem u prijateljstvo između različitih literatura. Glavni lik u romanu Sofi putuje i fizički ali je u knjizi glavno putovanje kroz razne svetske književnosti.
* Zašto se kao pripovedači ili likovi u „Kradljivcu mapa“ pojavljuju Konrad, Kipling, Džojs i drugi veliki pisci?
- Oni su prožimali ceo moj život, sveprisutni su u mašti i podstiču stvaranje. Dostojevski i „Bele noći“, na primer, vezani su za rusku priču u romanu. Kiplig za indijsku... Smatram da nijedna velika književna priča nije završena, moje pisanje je neka vrsta pobune u ime čitaoca i ja ih zato produžavam i međusobno preplićem. Na primer, čitavo poglavlje može da se napiše nakon pogibije Ane Karenjine, može se nastaviti u nedogled...
* Razlikuje li se književni ukus Amerikanaca i Evropljana?
- Verujem u univerzalnog čitaoca, ako ste pravi - nebitno je odakle ste. Evropska književnost je umorna, istrošena. Sa Floberom, Dikensom, dostignut je vrhunac i od tada su se ljudi pitali kuda dalje. Pokušavam u svojim knjigama da nađem kuda sada ide literatura u Americi, Evropi, Indiji...
MOĆNI FUDBAL
* KAKO se kao Španac osećate posle osvajanja titule svetskog prvaka u fudbalu?
- Pitanje nacionalne pripadnosti duboko je osećanje i vidi se to i u Njujorku. Bilo je ludo, morao sam u Institutu Servantes da obezbedim televizor. Inače, imam srpske prijatelje u Njujorku i idem u srpski restoran koji se zove „Kafana“. Kada je Španija dobila Nemačku, Srbi su bili presrećni, hteli su da idu u obližnji nemački restoran da likuju! Vrlo moćno osećanje...
B. ĐORĐEVIĆ
