Katkad

01.12.03 Dnevnik - Novine i časopisi

Postoji nekoliko knjiga bez kojih ni jedna kuća, da ne kažemo kućna biblioteka, ne može. Na tom najnužnijem spisku pored Biblije, Narodnog kuvara, Narodnog lekara, mesta svakako mora biti i za Logiku. Novo doba donelo je i potrebe za osnovama automobilizma, informatike, medija, teorije društva i prava, itd. No Logika, po prirodi stvari, ostaje u temeljima svake knjige i svakog valjanog mišljenja. A, upravo na jednu takvu knjigu/udžbenik, pored ostalog, ovoga puta skrećemo pažnju. Dakle:

GAJO PETROVIĆ, LOGIKA, DNEVNIK- NOVINE I ČASOPISI, ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, NOVI SAD – BEOGRAD, 2003. DVADESET I SEDMO IZDANJE, str. 217
Šta je logično, a šta nelogično nije uvek lako utvrditi. Krhko je znanje, što bi rekli neki davni mislioci. Ali šta je ispravno zaključivanje, valjana i nevaljana misao, zna jedna stara disciplina koja se koristi i onda kada se o njoj ništa naučno/pouzdano ne zna. Osnovali su je stari Grci i prevalila je ogroman put. U osnovi se njena suština nije mnogo promenila. Logika nas uči o oblicima valjne misli. Kao prevashodno filozofska disciplina, logika ima izvanredan značaj u svim sferama ljudske delatnosti. Čak ni onda kada ne uspevamo da uđemo u sve njene finese pomaže nam da naučimo kako da bolje mislimo i zaključujemo. Sve te nevidljive operacije imaju svoje tačne latinske nazive i nije ih lako zapamtiti, iako su u svakodnevnoj upotrebi.
Kako će ko, a posebno učenik, napredovati u spoznaji logike najpre zavisi od njega samog. Neki logično misli iako nisu završili nikakav kurs, seminar, pa ni razred osnovne škole. I to ima svoje objašnjenje. Za sve one koji idu redovnim putem ime Gaja Petrovića (1927-1993) nezaobilazno je i vrlo, vrlo poznato. Već 27. put štampa se njegova Logika, bez izmena, a još je aktuelna, kompetentna, nezamenjiva. Zašto? Zato! Ako nemate svoj primerak ove knjige evo prilike da ga nabavite. Mnogo će vam pomoći, u svakom pogledu, i u svakoj delatnosti. Posebno političarima, ali i svima onima koji pišu, ili nameravaju da to čine.

VERA SRBINOVIĆ, KATKAD, PESME, KOV, VRŠAC, 2003. str. 50
Poetesa Vera Srbinović je rođena u Beogradu, od 1959, živi u Hagu a povremeno u Beogradu. Prvu zbirku pesama objavila je u Matici srpskoj 1961. godine pod naslovom «”Nezaključane kapije”». Sledila je pauza od punih 30 godina, a onda devet zbirki, gotovo jedna za drugom. Ovo je četvrta u izdanju Književne opštine Vršac: “Nevidljivo vreme”, 1993, “Otvaram prozor”, 1995; “Šapat i prividi” i sada “Katkad”. Ostale je objavila «Prosveta» i «Prometej».
I u novim stihovima Vera Srbinović varira intimističke tomove, neuhvatljive valere sna i jave, doživljenog i davno zaboravljenog. Uistinu ona «jezdi sneno» i unosi setu kao prepoznatljiv poetski motiv i zaključak. Gorke su noći / tavni moja duša – reći će pesnikinja ne bez sentimenta i prigušenih emocija koje lebde nad ovom lirikom i kada su svesno odbačene i poetički nepoželjne.

M. Živanović