Hiljadu i jedna smrt

24.12.06 Danas

Istanbul - uspomene i grad, Orhan Pamuk
Geopoetika, 2006.
Prevela Mirjana Marinković

Najnovija knjiga na srpskom jeziku Orhana Pamuka, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2006. godine je pred nama. Pamuk nam nudi svoj Istanbul, mešajući svoje lične uspomene sa kulturnom istorijom grada. Za pisca, dečaka-sanjara, samo srce tog uzavrelog grada, njegovo utočište i centar bila je zgrada "Pamuk" u kojoj je svaka grana njihove velike familije zauzimala jedan sprat. Sada, na ovim stranicama,. pisac Orhan Pamuk, sa svojim izuzetnim osećajem za istoriju i izvanrednim pripovedačkim darom, oživljava tajne i zbivanja u svojoj porodici, otkrivajući nam šta je njih činilo tako posebnim u to vreme i na tom mestu. I dok nas, kao vodič i saputnik, vodi da "obiđemo" sva značajna mesta Istanbula, kao i njegove trošne vile i stare ulice, on nas upoznaje i sa gradskim piscima, umetnicima, ali i zločincima. Orhan Pamuk je za vodiča odabrao nesumnjivu ljubav prema Istanbulu. I onda kada ga opisuje tamnim tonovima. Ovo je grad-knjiga u crno-belim kontrastima; topografija i duše i tela centra jedne imperije, a iz perioda njegove dekadencije u vreme Pamukovog detinjstva i mladosti. Knjiga počinje kao saga o porodici, a završava kao portret grada. Ovo je zapravo biografija Istanbula i autobiografija Orhana Pamuka.


Bog - život i delo, Žan d’ Ormeson
Plato, 2006.
Prevela: Melita Logo-Milutinović

Žan d’Ormeson nam predstavlja totalni, iscrpni, konačni roman, roman koji u sebe uvlači sve. Sada se postavljaju dva ozbiljna pitanja. Kako bi mogao pomisliti da ikad napiše išta drugo? A pogotovo : kako bi se ijedan njegov kolega mogao usuditi da posle ovoga uzme pero u ruke? piše o ovom delu Mišel Turnije, član akademije Gonkur. Mnogi će se čitaoci ovog romana složiti sa Turnijeovom konstatacijom. Ova knjiga se, u svakom slučaju, zbilja može čitati na više načina: kao avanturistički roman, krimi roman, vrsta poeme u prozi, kao ljubavna priča, kao uvod u eshatologiju. Pripovedač kao da se i sam igra i osmehuje zajedno sa čitaocem dok nam pripoveda o moralu, nauci, istoriji, Bogu, božanskom. Na jednom mestu on svoje delo određuje i kao biografiju Boga, ali i biografiju beskraja, sagu o demijurgu. Likovi ovog romana su i Bonaparta, Stendal, Balzak, Šatobrijan i de Laklo, ali i junaci njihovih romana koji stupaju u relacije sa još nekim stvarnim ili izmišljenim ličnostima tog doba. Fikcija i život ovde se mešaju i d’Ormeson kao da poručuje da je i jedno i drugo uvek u rukama nekog bića koje može biti i demon, ali i pisac i Bog i demijurg. Bog-život i delo, je , svakako - roman - zagonetka., a njegov je autor nosilac ordena Legije časti od 1973. godina član Francuske akademije.


Savremena brazilska priča
Clio 2006.
Priredila i prevela: Ana Marković de Santis

Ovaj izbor donosi nam u jasnijem svetlu današnji Brazil, čak i onda kada se osvrće na klasike s početkom XX veka i moderniste koji su stvarali dvadesetih godina XX veka. Poslednjih decenija prošlog milenijuma brazilsku književnost odlikuje raznovrsnost stilova, a kada je reč o pripovetkama, uočljiva je njihova sposobnost da se stope sa sa bliskim književnim formama, kao što su pesma u prozi, hronika, meditacijski zapis, opis, autobiografska ispovest. Početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, pripovetka će kao žanr doživeti u Brazilu pravu renesansu.
Jedna od njenih karakteristika je brutalnost koja krucijalno obeležava brazilsku svakodnevicu. Uprkos tome što se bave raznovrsnom tematikom, pripovetke su srodne i međusobno povezane na neobičan i neočekivan način. Neke bitno odražavaju kulturna previranja koja su uticala na način razmišljanja današnjih Brazilaca. Autori priča u ovom izboru su Ruben Fonseka, Oriženes Lesa, Nelida Pinjon, Moasir Sklijar, Žoan Silverio Trevizan, Bernardo Karvaljo, Andre Sant’Ana, Marija Lindgren i Luis Fernando Verisimo. Posle antologija priča Od Haitija do Madagaskara, antologija meksičke, indijske i kineske priče, "Clio" nas ovim delom uvodi u jedan drugačiji, pikarski, pitoreskni, snoliki Brazil - preko najlepših priča njegovih najboljih pripovedača.


Hiljadu i jedna smrt, Serhio Ramires
Dereta, 2006.
preveo Vladimir Matković

U ovom romanu čitalac kroz objektiv kamere Santjaga Kasteljonea, jednog od najenigmatičnijih likova u savremenoj hispanoameričkoj književnosti, upoznati halucinantno naličje naših unutarnjih svetova.
Suočiće se i sa poraženim fantazijama i utopijama. Roman širi svoje rukavce od Grejtauna u Nikaragvi do varšavskog geta i kartuzijanskog manastira na Majorki. Evo samo nekoliko junaka ovog dela: moskitoski kralj, kraljica Viktorija, Napoleon Treći, nadvojvoda Luis Salvador, Flober, Turgenjev, Žorž Sand, Šopen.Svi oni, baš kao i intrigantni Vargas Vila i majstor pripovedanja Ruben Dario, stanuju u ovom romanu. Ramires pripoveda superiorno, vešto, a ovim romanom vladaju sporo vreme i snolika atmosfera. Pored pisanja, Ramires je još stigao da bude i revolucionar u Nikaragvi, gde je i rođen 1942. godine. Za književni opus dobio je niz međunarodnih nagrada. Hiljadu i jedna smrt prvi je Ramiresov roman koji se pojavio na srpskom.

Sanja Domazet