Hose Irasu Garmendija rođen je 27. jula 1951. godine u malom baskijskom selu Asteasuu, u blizni San Sebastijana. Želja da sledi primer velikih pisaca svetske književnosti, ali i namera da izbegne frankističku cenzuru, verovano su bili neki od razloga zbog kojih je usvojio pseudonim Bernardo Aćaga.
Diplomirao je ekonomiju na Baskijskom univerzitetu (nekadašnjem Univerzitetu u Bilbaou) i filozofiju i književnost na Univerzitetu u Barseloni. Član je Kraljevske akademije za baskijski jezik – Euskalcaindija. Celokupno svoje delo, koje čine priče, romani i poezija, napisao je i objavio na baskijskom jeziku i tako pokazao da se može biti veliki svetski pisac pišući na malom, prastarom jeziku, preindoevropskog porekla, kojim danas govori oko 700.000 ljudi. Kako kaže u jednoj svojoj pesmi, reč je “o jeziku jedne zemlje koja se ne vidi na mapi”, ali koju, upravo zahvaljujući jeziku, nazivamo Baskijom. Govoriti o Aćagi danas znači govoriti o najprevođenijem i najviše nagrađivanom piscu na baskijskom jeziku svih vremena. Spisak nagrada koje je za svoje stvaralaštvo dobio Bernardo Aćaga obuhvata, između ostalih, nagradu Euskadi (1989, 1997, 1999), Nacionalnu nagradu za prozu (1989), francusku nagradu Hiljadu stranica (1991), nagradu Tri krune atlantskih Pirineja (1995), nagradu Eusko Ikaskunca (2002), nagradu Čezare Paveze za poeziju (2003), Nagradu španske kritike (1978, 1985, 1988, 1993, 2003)... itd. Dobar prijem na koji je naišlo njegovo delo širom sveta, te desetine hiljada čitalaca, doprineli su da se njegovo ime nađe na mnogim listama
nezaobilaznih autora XXI veka, kakvu je sastavio i britanski časopis Observer 1999. godine, “21 Top Writers”.Roman "Boje neba" bio je prvi Aćagin roman preveden na srpski jezik. Roman Harmonikašev sin dobio je dve nagrade: Nacionalnu nagradu kritike i Srebrnu nagradu Baskije 2003. godine, kada je i objavljen.
