Gnostici

25.01.14 Danas

Izdavačka kuća Gradac posle više od jedne decenije ponovila je dva svoja izdanja - u međuvremenu rasprodata - Gnostici Žaka Lakarijera (prevod Milojko Knežević, neizmenjeno) i Gnostički tekstovi (izbor i komentari Dušan Đorđević Mileusnić, prevod Novica Petrović, prošireno).

U trenutku u kojem je razvoj civilizacije za par kopalja ispred ljudske svesti da ga potpuno razume, ponovno štampanje obe knjige gotovo da je simbolično - one ne zagovaraju korak unazad u istoriji čoveka, ali se zalažu (Gnostici baš strasno) na pravo svakog od nas da sumnja, ima svoje vizije idealnog sveta i, makar bio proglašen za otpadnika, slobodu da odbacuje ono što se samoproglašava ili propoveda kao jedino pravoverno.
Devetnaest vekova deli nas od doba kad su gnostici objavili to pravo na sumnju. Raštrkani u grupama po Istoku, od kojih je svaka na svoj način dopunjavala ali uvek branila osnovnu ideju o gnozi, znanju što oslobađa od ljušture nesavršenstva u kojoj prebivamo, ovi propovednici nisu imali zajednički imenitelj. Dobili su ga tek kad je pre jednog do dva stoleća upadljivi nedostatak autentičnih dokumenata nadjačala potreba da se pod jedinstveno okrilje smeste sve sekte koje su propagirale gnozu, i u 1. i 2. veku pojavljivale se paralelno sa hrišćanstvom. Stavljene pod zajednički plašt kao gnostičke a njihova teorija i praksa kao gnosticizam, i danas nisu potpuno precizno dijagnostikovane, ali im je naziv prihvatljiviji posle otkrića (1945) u pećinama blizu Nag Hamadija, u zapadnom Egiptu, kad je pronađen veliki broj religijskih spisa, od kojih najviše gnostičkih.
Gnostički tekstovi ovdašnjim čitaocima nude izbor tih najvažnijih materijala - od Apokalipse po Adamu, preko Tumačenja duše i Jevanđelja istine do jevanđelja po Filipu i po Tomi. Budući da se usredsredila samo na kodekse iz Nag Hamadija, ona nažalost ne donosi i Jevanđelje po Mariji (iz Magdale), koje je posebno zanimljivo jer iznosi stav gnostika o ravnopravnosti muškaraca i žena i posredno ukazuje na dogmatsko utemeljenje kasnije hrišćanske crkve i njen ostrakizam u odnosu na ideje koje bi je kao moćnu instituciju mogle potkopati.
Nauka se i danas koleba oko autentičnosti gnostičke misli: da li je nastala pre hrišćanstva, paralelno sa hrišćanstvom izrasla iz judaizma ili je poreklom iz hrišćanstva? Iako preovlađuje stav da je gnosticizam hrišćanska jeres jer napada neke postavke i iz Novog zaveta, ni međunarodni kongres u Mesini 1966. nije doneo jedinstveni zaključak o njegovom poreklu. Naučnici su se ipak složili oko terminologije i koncepta: gnosis je saznanje o božanskim zagonetkama, a gnosticizam sekti iz 2. veka sažima ideju o božanskoj iskri u čoveku, poteklom iz božanskog carstva, palom u ovaj svet sudbinom rađanja i umiranja, i sa potrebom da ga probudi božanski parnjak njegovog Ja kako bi se na kraju ponovo sjedinili (Karen L. King Šta je gnosticizam?, beogradski Rad, 2006).
U istoriji gnosticizma nema konsenzusa ni oko tačnog perioda u kojem je nastao ni zašto je došlo do njegovog uspona. U knjizi Gnostička jevanđelja (Rad, 1981) Elejn Pejgels citira nemačkog istoričara religije i filozofa Hansa Jonasa, koji u svom delu Gnostička vera smatra da su gnostici izrasli iz specifične društvene situacije („politička apatija i kulturna stagnacija“) vremena sa početka naše ere. Plodno tle bila im je tadašnja otuđenost ljudi i žudnja za čudesnim spasenjem, pa zato Jonas u srži gnostičke ideje vidi egzistencijalni strah i „spoj filozofije pesimističkog shvatanja sveta i pokušaja transcendencije“. Po sopstvenom priznanju, to otkriće duguje pre svega Hajdegeru, čiji je bio student, i egzistencijalističkoj misli 20. veka.
Žak Lakarijer (1925-2005), pisac i filozof, svoju knjigu Gnostici objavio je 1973, tri decenije pre nego što je Karen L. King objavila svoje delo Šta je gnosticizam (2003). Čak i da je doživeo ovo izdanje, Lakarijer bi možda tek ponešto izmenio, jer njemu je jedino važan „onaj posebni nauk velikih gnostika“. Zato njegovi gnostici nose oreol čiju patinu dodatno boje progoni i mučeništva; on je romantični tajni znak prepoznavanja vodećih buntovnika svakog vremena jer njih u potragu za slobodom od ovog nesavršenog sveta vuče osećaj konstantne teskobe. A to da li će se suprotstavljati demijurgu koji je krivotvorio ideju Boga ili božanstvu po imenu Profit, svejedno je. Bitno je da umesto da čeka na Spasitelja, svako pojedinačno insistira na samospasenju, što znači da neprekidno traga za gnozom.
Kosmički izgnanici, kako Lakarijer zove gnostike, u 4. veku ipak su nestali u gustoj magli istorije. Ali njihova osnovna ideja, prilagođavana novim vremenima, uvek je, pa i danas, imala svoje tumače i pristalice. Svojom knjigom Lakarijer nudi misao o modernom svetu u kojem razgovor o otuđenosti ne sme više biti otrcana fraza dokonih. Zato mu nije teško da zamišlja gnostike poput Vasilida, Valentina ili Karpokrata kako ulaze u „revolucionarnu bitku našeg vremena“ jer se ne bi, sasvim sigurno, zaustavili samo na deljenju letaka. To je ključna poruka: čak i da podržavaju Džulijana Asanža, Edvarda Snoudena ili pokret Zauzmimo Volstrit, to bi im bio samo prvi korak ka gnozi. Naredni bi značio ostvarivanje ideje o samospasenju - nesvesnom procesu individuacije po tumačenju Junga, koga je gnoza potpuno opčinila - i dosledno nepokoravanje i radikalizam.
Citirajući Zamjatinovu misao da samo jeretici otkrivaju nove elemente u naukama, umetnosti, društvenom životu, i da su samo oni večni ferment života iako ih (njihova) sadašnjost odbacuje, Lakarijer je možda priželjkivao globalnu gnostičku revoluciju. U 21. veku jeretike ne spaljuju, ali se, svejedno, traže njihove glave. „Niko nije beznadežnije rob od onih koji lažno veruju da su slobodni“. Gnostička sentenca? Ne. Samo jedna parola pokreta Zauzmimo Volstrit, američke jeseni 2011. Lažno verovati znači biti ravnodušan prema sopstvenom životu.

Anđelka Cvijić

01.01.00

Politika
20.10.2002.

NOVO IZ UMETNIČKOG DRUŠTVA "GRADAC"

Od mistike do stripa
Pedeseta knjiga u biblioteci "Alfa" donosi misli jednog od najvećih slikara prošlog veka. - Časopis posvećen Enkiju Bilalu

Sve dok objavljivanje jedne ozbiljne knjige predstavlja podvig i rizik, dok su oni koji knjige pišu ili ih prevode bedno plaćeni za svoj rad, i dok oni kojima je knjiga najpotrebnija nemaju novca da je kupe, nisam zainteresovan da učestvujem u izdržavanju bilo kojih grupa i udruženja.

Ovakvo mišljenje Branka Kukića, urednika i prvog čoveka Umetničkog društva "Gradac" iz Čačka, rezultiralo je već poznatim "ne" članstvom ove izdavačke kuće u udruženjima izdavača i neučestvovanjem na sajmovima knjiga.

"Gradac" nikad nije imao svoj štand na Beogradskom sajmu, ali nema pažljivog čitaoca koji zbog toga ne žali jer se odsustvo ovog malog ali izuzeto profilisanog i kultivisanog izdavača i te kako primećuje. No, bilo da neki čitaoci vole ili ne da redovno posećuju sajmove, i jedni i drugi odlaze u knjižare u kojima se sreću sa izdanjima Umetničkog društva "Gradac", koja Branko Kukić brižljivo osmišljava.

Dalijeve "Misli"

Tokom proteklih meseci "Gradac" je pokrenuo novu biblioteku pod nazivom "Mistici i gnostici". Prve dve knjige, "Gnostici" Žaka Lakarijera, i "Nemački mistici, duhovnici i alhemičari ćVI veka" Aleksandra Koarea (Kaspar Švenkfeld, Sebastijan Frank, Paracelzus i Valentin Vajgl) već su pronašli put do čitalaca. Baš kao i dela iz edicije "Talas": "Šta je istorija" Edvarda Haleta Kara, i "Uvod u političku antropologiju" Teda Luelena. Prva govori o odnosu istorije i činjenica, društva i pojedinaca, istorije, nauke i morala, o uzročnosti u istoriji, i istoriji kao progresu. Druga nudi mogućnost upoznavanja sa vrlo mladom naukom koja se iz opšteg pojma antropologije snažnije izdvojila tek u drugoj polovini prošlog veka. U antropologiji, pisac je smatra jednom od najočaravajućih oblasti: kada se vidi raznolikost kojom se bavi, od razvoja države i religija u politici do smenjivanja političke vlasti, pojedinca u političkoj areni, žena i moći, i moći naroda, čitaocu biva jasno zbog čega Luelen, inače profesor na Univerzitetu Ričmond u Virdžiniji, tako misli.

"Gradac" je ovih dana objavio "Misli" Salvadora Dalija, kao 50. knjigu u poznatoj biblioteci "Alfa " (prevod s francuskog Živojin Kara Pešić). Lep jubilej, i još jedna lucidna, ludačka, genijalna knjiga u kojoj Dali, "odlučivši da se smesti između Pikasa i Miroa", priznaje da skromnost, strogo uzev, nije njegova specijalnost, da bi sebi odsekao levu ruku samo ako bi mogao da tokom deset minuta posmatra Vermera van Delfta kako sedi za stalkom i slika, i - sasvim kratko i skromno - zaključuje "Dali, to je droga". Možete se složiti, ali i ne, ali ćete ipak, samo delićem (dalje Dali ne dopušta, čak ni u mislima) proniknuti u svet ovog velikog umetnika.

Crtež Enkija Bilala

Druga knjiga, takođe iz edicije "Alfa", jeste "Seksualna magija" Sarana Aleksandrijana (prevod s francuskog Aleksandra Mančić); nosi i podnaslov "Brevijar ljubavnih čaranja". Evo samo nekih tema o kojima se u njoj govori: tradicija ljubavnog čaranja (ljubavni napici, bajalice, vračanje, bacanje čini); bela ljubavna magija; visoka nauka svete seksualnosti (Alister Krouli, jeretici Reda Istočnog Hrama...); ljubavni talismani, erotske magnetičke masaže, magijski parfemi... Tri nivoa, obredni, delatni i spekulativni, kao da ocrtavaju obrise seksualne magije kojom se muškarac i žena dopunjuju.

Iz stripa Enkija Bilala

I, najzad, evo dugoočekivanog novog (dvo)broja 141-142 časopisa "Gradac": u celosti je posvećen Enkiju Bilalu (priređivač Miroslav Marić), jednom od najslavnijih crtača stripa u svetu. Kroz tekstove u časopisu se vidi kako u početku (katastrofična) naučna fantastika Bilalu služi da razmahne svoj talenat; i kako se umetnik, po napuštanju bodlerovske zloslutnosti i poovske sumornosti iz kuće Ušerovih, upućuje ka nečemu što bi moglo biti nazvano fantastičnim realizmom. I u jednom i u drugom slučaju, Enki Bilal ima istu poruku: crno viđenje prošlosti prenosi u opominjuće senke budućnosti, ali crtežom koji sadrži i niz drugih značenja. Priređivač ovog broja "Gradca" sačinio je izbor uglavnom od tekstova napisanih u osmoj deceniji prošlog veka. Šteta što nije bilo više nekih datumski novijih.

A. Cvijić