Gera

02.10.03 Vreme

Kada neko umre mlad, za njega kažu da je "živeo brzo".
Monografija o Geri, Dušanu Geziću, umetniku, koji je brzo i kratko živeo (od 1961. do 1998) sadrži reprodukcije stotina radova, njegove fotografije, intervjue i mnogo lepih reči prijatelja.
Mileta Prodanović ga naziva stvaraocem i kaže da je rastanak s njim, rastanak sa "horizontom jedne dekade". Nina Živančević napisala je da je Gera bio najbolji slikar njene generacije, nesputan društvenim i estetičkim normama, "veliki metafizičar poput Šejke". Srđan Đile Marković podseća na realnost prethodne decenije i kaže da su palanačko negiranje i zatvaranje horizonata presudan razlog Gerinog desetogodišnjeg odsustvovanja sa beogradske scene. I na kraju Flavio Rigonat:
"Dugo nije bio ovde. Njujork, Pariz, godine. Da bi se pojavio početkom devedeset sedme. Nije se odrekao noćnog života, ali kao da mu to više nije pružalo nikakvo zadovoljstvo. Ni ovaj i ovakav Beograd, ni ljudi. Shvatio sam da je samo telom ovde, dok je duhom tamo u Parizu. Svakodnevno se čuo sa devojkom koja ga je tamo čekala. ‘Volim da je gledam’, rekao mi je. Ali, ona nije bila pored njega. Gera je voleo život, ne da tavori i čeka..."