01.01.00
Dnevni telegraf
25.06.1998.
Prismotra iz Kosmosa
Naucna fantastika nema dubljeg korena u nasoj literaturi, mozda i zbog toga sto je nas duh jos u carstvu folklorne fantastike. Zato je roman Slobodana Djordjevica (Pirot, 1950) "Gama" tematsko osvezenje u obimnoj romanesknoj produkciji poslednjih godina. Njegov predmet je uticaj razvijenije civilizacije iz svemira na nas zivot na Zemlji.
Sama ideja na kojoj pociva romaneskna radnja - da oni odozgo, iz kosmosa vrse stalnu prismotru naseg razvoja i nije toliko originalna kao ni sugestija o reinkarnaciji ljudskih dusa posle smrti. Medjutim, vrlo je originalna forma i strukturno oblikovanje romana. Ne samo da se radnja razvija na dva prostorna nivoa, u dva toka, nego su ti fabulativni tokovi i graficki razdvojeni u dve paralelne kolone teksta. Citalac je stalno u dilemi gde prekinuti citanje prve i vratiti se na drugu kolonu i/ili obrnuto. Citalac je u poziciji kosca koji je odlucio da istovremeno kosi dva otkosa sa ciljem da ih istovremeno zavrsi na kraju livade. Ta sloboda u pocetku zbunjuje, a kasnije postaje zabavna posto neke licnosti ucestvuju u oba pripovedacka toka, a nadziratelji iz svemira provociraju, prate ili reaguju na ponasanja licnosti iz drugog toka radnje.
Dijalog je jedino sredstvo kojim je ostvaren ovaj eksperimentalni roman. Time je pojacana dinamika i dramatika radnje ciji bi size mogao da se saopsti jednom recenicom. Iz kosmosa na zemlju salju grupu dobrovoljaca koji se ovde radjaju u ljudskom telu i preko kojih svemirci uticu na nas razvoj.
Vredi procitati "Gamu" Slobodana Djordjevica, ne zbog umetnickih vrednosti, vec iz razloga sto su u ovom romanu sublimirana, sa ironicnim otklonom, sva osnovna znanja o razvoju covecanstva od Velikog Praska do letecih tanjira, kao i naznacena buduca interesovanja u tom pravcu.
Milutin Lujo Danijlic
