Ekstaza

15.09.03 Politika

Tri nova romana su obogatila biblioteku "Aura" izdavačke kuće "Stilos" iz Novog Sada, u kojoj se štampaju najbolja dela savremene svetske literature. Pored do sada objavljenih i pažljivo odabranih romana Tomasa Bernharda "Stari majstori" i Sergeja Dovlatova "Robijaška zona", u "Auri" su se sada pojavile knjige američkog pisca Andrea Đubusa III "Kuća peska i magle", Sudira Kakara "Ekstaza" i Sergeja Dovlatova "Strankinja".

Dovlatovljeve dve knjige "Robijaška zona" i sada "Strankinja" najavljuju da novosadski "Stilos", prema rečima Franje Petrinovića, glavnog urednika, namerava da u prevodu Radmile Mečanin, našeg poznatog prevodioca sa ruskog jezika, objavi izabrana dela ovog ruskog pisca, koji je jedna od glavnih inspiracija novim ruskim piscima, a posebno onim takozvanog trećeg talasa generacije emigrantskih ruskih književnika.

Sergeja Dovlatova (1941–1991), koji je umro u Americi, američki časopis "Njujorker" je svrstao u 20 najvećih pisaca 20. veka i danas ga čitaju u celom svetu i, kako objašnjava Radmila Mečanin, otkrivaju "u talasima", što znači da interesovanje za njegove knjige nikad ne jenjava, ali je jednostavno sudbina ovog pisca da se uvek iznova "otkriva" kao velikan pisane reči. Radmila Mečanin dodaje da su Dovlatovljevi junaci veoma bliski stvarnom životu i čak postaju "veći od života", u čemu i jeste draž stalne popularnosti ovog pisca u Rusiji i u svetu.

Dovlatov ne piše dugačke romane, pa tako i tek objavljena "Strankinja" ima 120 stranica. Posvećena je, kako je Dovlatov napisao, "usamljenim Ruskinjama u Americi, sa ljubavlju, tugom i nadom", a govori o tegobnim i teskobnim danima koje u stranoj zemlji doživljavaju ljudi koji su u nju došli sa nadom i željom da krenu u novi život. Roman ima u sebi i mnogo od ličnog iskustva Dovlatova, jer je ovaj pisac emigrirao u SAD 1978. godine i odlično je poznavao milje ruske emigracije. U istom krugu se nalaze i junaci "Strankinje", a Dovlatov je ovu svoju kratku prozu obojio ironijom i humorom.

"Kuća peska i magle" Andrea Đubusa III (prevod Milica Karanov) nalazi se na sličnim talasima večne priče o emigraciji. Ovaj roman je u Americi doživeo tri izdanja i našao se u najužem izboru za američku nacionalnu književnu nagradu. Knjiga "Kuća peska i magle" govori, kako se to sada uobičajeno kaže, o sudaru civilizacija, ali u suštini na neponovljivo gorki način govori o samotnim danima i snovima ljudi koji, izgubivši tlo pod nogama u domovini, grčevito pokušavaju da se ukorene u – pokazaće se, pesak i maglu – nove zemlje.

Đubusov roman je priča o bivšem oficiru iz Irana, kapetanu vojske Reze Pahlavija, koji je sa porodicom stigao u Ameriku. Novac koji je sakupio u rodnoj zemlji polako klizi kroz prste, te nekada slavni vojnik sada krišom radi kao raznosač đubreta, sanjajući da kupi kuću i najzad se u njoj, kao simbolu ostanka i opstanka na novom, smiri sa porodicom, sinom i ženom. Tragični nesporazum, administrativna greška, izrodiće komplikovane odnose između njega, njegove porodice, žene koja je vlasnik te kuće, koja za svakoga od njih predstavlja slamku spasa i znak da su još živi..., da bi na kraju sve bilo okončano tragično. Da li drugačije i može biti? "Kuća peska i magle" predstavlja jedan od retkih velikih romana, kakve sve ređe čitamo, jer je sve manje talentovanih pisaca koji ih pišu.

Autor romana "Ekstaza" Sudir Kakar je po profesiji psihoanalitičar i zato njegovo delo govori o tome kako nastaje mistik. Prevedena, što je posebno zanimljivo, čak na 91 jezik, "Ekstaza" je knjiga o mističnim iskustvima na putu prosvetljenja, u koju je Kakar uneo i lična znanja.

A. Cvijić

30.07.03 Politika

Leto je u jeku i mnogi su već iščitali knjige za koje su se opredelili na samom početku vrelih dana. I za njih, kojima je potrebno osveženje u vidu novih, zanimljivih naslova, ali i za one koji će tek krenuti u knjižare ili biblioteke u potrazi za štivom, izdavači su pripremili niz knjiga koje čekaju da budu ne samo prelistane, već i pročitane. Ako se još daju dalje na čitanje, ima li lepšeg načina zahvalnosti piscu i izdavačkoj kući?

Poštovaoci kvalitetnih istorijskih romana će se bez razmišljanja opredeliti za knjigu "Put slave" australijske spisateljice Kolin Mekalou, drugi od 18-tomnog serijala o sto godina Rimskog carstva, od poslednjih dana Republike do stvaranja Imperije. Izdavač "Laguna" ušao je u izdavački poduhvat štampanja ovog velelepnog dela koje je Kolin Mekalou pisala dvadeset godina, i nedavno završila, i koje je kritika pozdravila kao "najveću i najspektakularniju istorijsku fresku staroga sveta koja je ikada napisana".

Serijal počinje knjigom "Put časti" koju su naši čitaoci već pročitali; u "Putu slave" (prevod Nikola Pajvančić) junaci prvog toma, Gaj Marije i Lucije Kornelije Sula, kreću u vojni pohod protiv afričkog kralja Jugurte. Rim polako počinje da se pretvara u veliku vojnu silu...

Bel Kanto

"Laguna" je objavila još nekoliko knjiga koje su klasici u žanru trilera: "Telo kao dokaz" Patriše Kornvel (prevod Irena Kuljić), jedne od najpopularnijih autorki u svetu. Glavna tema je ubistvo književnice, kojoj neko mesecima preti; kada konačno biva ubijena, medicinski istražitelj Kej Skarpeta počinje da sklapa deliće složenog mozaika, polako se približavajući ubici...

Posebno zanimljiva knjiga ovog izdavača, koju toplo preporučujemo, jeste "Bel Kanto" En Pačet, dobitnice PEN/Fokner nagrade za prošlu godinu. Roman visoke literarne vrednosti, kako ocenjuje "Njujork tajms", a koji je na srpski prevela Maja Kaluđerović, govori o kidnaperima koji upadaju na internacionalni skup i zarobljavaju grupu ljudi čija sudbina od tog časa biva zajednička. Među njima su prelepa američka operska diva, japanski industrijalac, njen obožavalac, i njegov prevodilac. Užas se pretvara u raj kada se između ljudi pod opsadom rađaju emocije, i oni se zaljubljuju...

Ni o Robertu Ladlamu nije potrebno mnogo da se govori. Majstor krimića sada se predstavlja našim čitaocima zahvaljujući "Narodnoj knjizi" svojim romanom "Pariska opcija", u kojem je radnja smeštena u Pariz, "gde u eksploziji jedne od laboratorijskih zgrada Instituta Paster gine jedan od predvodnika u svetskoj trci za stvaranje molekularnog DNK kompjutera". Njegove beleške su uništene, i ne očekuje se da DNK kompjuter bude skoro razvijen. Iznenada, uređaji na Zapadu prestaju da funkcionišu, telekomunikacije takođe, a takav haos može da stvori samo DNK kompjuter. Ko prouzrokuje katastrofu, i želi da izmeni svet?

Grafički atelje Dereta obradovao je čitaoce romanima američke bestseler spisateljice Nore Roberts: četiri romana koji su pred nama nose nazive "Vreli led", "Sakralni gresi", "Bestidna vrlina", i "Tri sudbine" (u prevodu Milana Đurića). Knjige Nore Roberts "pretplaćene" su na bestseler liste u svetu, jer je poznata kao majstor u osmišljavanju likova. Dela Nore Roberts prevazilaze kliše ljubavnih romana, i obiluju neverovatnim obrtima. Budući da su uspešno spojili popularno i literarno, za romanima ove spisateljice posežu i oni koji, inače, ovakvu popularnu književnost smatraju lakim štivom.

Nesanica umetnika

Jedan bestseler stiže nam iz izdavačke kuće "Stilos" iz Novog Sada: reč je o romanu Sudira Kakara "Ekstaza" u prevodu Bobe Eraković, "slojevitoj priči o jednoj od velikih tema ljudskog roda: religiji". U delu indijskog pisca Sudira Kakara, koji je po profesiji i pisac i psihoanalitičar, govori se o tome kako se formira mistik, o trenucima prosvetljenja koji su nužni na putu kojim hodi. "Ekstaza" taj put prati kroz prijateljstvo dvojice muškaraca, starijeg, koji je guru, i koji duhovno uobličava mlađeg, stasalog na zapadnjačkoj filozofiji racionalizma, i shvatanja da je "čovek gospodar svoje sudbine". Nezamislivo za mnoge pisce, tek, ovaj roman je preveden na 91 jezik!

I, najzad, evo jedne divne knjige koja govori o dva slavna, i sjajna umetnika, koji su godinama razmenjivali svoje misli o lepoti, slavi, usamljenosti, i starosti... "Ljubav preko telefona" Alena Boskea /Marlen Ditrih, prevela je Mirjana Vukmirović, a objavio KOV u biblioteci "Nesanica". Sa pravom, jer je reč o potresnom delu koje na svega sto i nešto stranica treperi od osećanja, veselja, podrugljivosti, pobune i mirenja. I crnog humora koji je odlikovao veliku glumicu, čak i kada je pisala pesme.

A. Cvijić