O porodici
„Ako ne bude porodice, neće biti ni crkve. Skoro je jedan sveštenik, vrlo poznat i popularan, knjige su mu prevođenje i na srpski, napravio sociološki pregled naših svetitelja, da otkrije ko su bili ti ljudi, ko su im bili roditelji. I on kaže da su to bili seljaci koji su radili od detinjstva, od kad su prohodali odmah su nešto radili, trpeli mraz, znoj, glad. Tako su rasli Serafim Sarovski, Siluan Atonski, Sergej Radoneski u velikim, višečlanim porodicama. Prosto, ne može se svetitelj roditi iz neke biološke laboratorije. I zato mislim da je najveći izazov – porodica, a protiv nje su nemoral i srebroljublje. Srebroljublje nije greh poput ubistva koji će svi prepoznati i osuditi, a kad čovek teži da zaradi što više para, svi odobravaju i smatraju to normalnim. A koren svih zala je srebroljublje. I Juda je prodao Hrista za 30 srebrenika.
Kako danas u ovom izvitoperenom društvu da nađemo Boga?
U jevanđelju. Budite mudri kao zmije i smireni kao golubovi. To je Hristos rekao. Ne treba verovati svemu što plasira društvo, jer u osnovi tog društva stoje potrošačke kompanije koje sve nameću, kako moraš da izgledaš, šta da jedeš, kako da provodiš vreme. Osnov bilo koje reklame su blud, vlast i srebroljublje. Većina reklama se zasniva na smrtnim gresima, a ljudi to gledaju, upijaju i troše svoj život na to. I onda nema sreće, vlada depresija. Čovek bi morao da nauči da živi skromno da bi mogao da bude srećan. Živimo ipak u neko vreme slobode i moramo da je upotrebimo na pravi način i da nam i carska porodica bude jedan primer za to. ( Koren svih zala je srebroljublje, Intervju za portal.net, str. 158-164),
POKLONjENjE KRSTU I VASKRSENjE NAŠIH DUŠA
Beseda u Krstopoklonu nedelju
Raspeće Gospoda našeg Isusa Hrista. Hram Sretenja Vladimirske ikone Majke Božije. Sretenjski manastir
U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha!
„Krstu Tvome klanjamo se, Vladiko, i Sveto Vaskrsenje Tvoje pojemo i slavimo.“ Danas, na sredini Veliko posta, na poseban način i ponovo se klanjamo oruđu našeg spasenja – Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem. Iznosimo ga na sredinu hrama, u svim crkvama, u celom svetu, klanjamo mu se, celivamo ga, sećamo se stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista i predosećamo Vaskrsenje Gospodnje.
Danas se, nažalost, i u zemljama i među narodima koji su nekada dali svetu mnogo mučenika za Hristovu veru, Hristov Krst gazi i proganja. Ljudi se trude da ga uklone, da ga ne pokazuju, pod izgovorom da ne žele da vređaju u ljude koji ne veruju u Hrista i u Krst Gospodnji. I to čine ljudi koji su nekada i sami išli za Hristom.
Zašto se to dešava? Zato što su ljudi više poželeli neka prolazna uživanja, i zato što su poželeli da već ovde, u ovom životu, žive kao u raju. Nisu krenuli za Hristom i odbacili su Njegov Krst, kao što nam Gospod danas kaže: „Ko ne uzme Krst svoj i ne ide za Mnom.“ Ljudi su išli za Hristom, a posle im je to u izvesnom trenutku dosadilo, pa su Ga se odrekli. I već je došlo do toga da sa zlobom i ljutnjom ne mogu da podnesu Krst Gospodnji. Ali onaj ko ne poštuje Krst Gospodnji, ko ne veruje u spasonosna stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista, ne veruje ni u Vaskrsenje. Čovek koji ne želi da nosi svoj krst, koji ga odbacuje – na taj način se odriče i svog Vaskrsenja, svog spasenja.
Crkva je pre više vekova uvela ovaj praznik u Veliki post. Uvela je celu Krstopoklonu nedelju kako bi još jednom probudila naše sećanje i našu svest i kako bi nas pripremila za praznik Vaskrsa. Poštujući Krst mi tako već počinjemo da slavimo vaskrsenje i Vaskrs. Počinjemo da slavimo i naše vaskrsenje, i vaskrsenje naših duša, i naš susret sa Spasiteljem u Carstvu Nebeskom. Koji otkup će čovek dati za svoju dušu? Nema ničeg dragocenijeg od duše i nema ničeg dragocenijeg od prebivanja duše hrišćanina sa Hristom, od njegovog sjedinjenja s Bogom. I nikakve prolazne naslade ovog sveta ne vrede toga, i ljudi koji se odriču Hrista čine strašnu, glupu i čudovišnu grešku.
Ali naša zajednička molitva može da probudi i takve ljude, da ih dovede do Krsta Gospodnjeg i da ih dovede do vaskrsenja, tako da danas, po rečima apostola, ponovo smelo pristupamo prestolu blagodati, kako bismo dobili milost i stekli blagodat, radi blagovremene pomoći, kako bi naša srca i duše bili ispunjeni Božanskom blagodaću, kako bismo s radošću i zahvalnošću nosili ovaj krst Gospodnji i bili naslednici vaskrsenja Hristovog. Amin. (str. 5-6, Duhovni ustanak, jeromonah Ignjatije Šestakov)
