01.01.00
Nasa Borba12. februar 1998.Sta se dogodi kada covek, nezadovoljan svojim, nastoji da im pridoda bozje moci? Da li moze, a u kojoj meri hoce da se odupre privlacnim silama zla? Cudom, stvarnim i mogucim, verom, granicama ljudske spoznaje i pohlepom, oholoscu i tastinom bez granica, bavi se Pavlos Matesis u svom najnovijem romanu Drevan od postanja dana. Matesis je izvanredan demistifikator ljudske stvarnosti i nacina na koji covek funkcionise kada mu se pricini da je u prilici da se izdigne iz proseka i uzleti iz svakodnevice, gubeci svaki kriterijum za dobro i zlo i sve karakteristike covecnosti. Likovi Jeliseja i Zagrosa (poput djavola i njegovog sluge) nose u sebi zlo kojem seklanjaju zeljni cuda, nesrecni bez vere, koristoljubivi, histericni, ludi od umisljenosti... Situacije u koje ih Matesis stavlja fantasticne su po svojoj formi, ali su forme ljudskih karaktera surovo istiniteu svom ispoljavanju. Vreme radnje Drevan od postanja dana je drevno koliko i covekovca potreba da porobi i kontrolise duh bliznjeg, bez ljubavi. Nesreca je ljudska sto to vreme nije proslo, vec je pre podsecanje na buducnost i poslednji dan.
