Vilhelm Diltaj (1833-1911) predstavlja jednog od najvažnijih nemačkih filozofa i polihistora koji su formulisanjem nekih epohalnih pitanja, te njihovim pažljivim razmatranjem najavili i suštinski obeležili ulazak u XX vek. Svojom «filozofijom života» on je, primera radi, otvorio neke važne teme i uvide kojima je će pozabaviti Bergson, Hajdeger, Jaspers i Sartr.
Za svo
ga dugog života, baveći se raznim problemima filozofije, istorije, književnosti i umetnosti, on je u središte pažnje postavio pitanje posebnosti duhovno-istorijskih nauka u odnosu na prirodne, izveo tezu o fundamentalnoj metodološkoj razlici imenovanoj pojmovima objašnjenja i razumevanja, te postavio metodološke temelje za konstituisanje duhovno-istorijskih nauka. Osim toga, kao čovek ogromne erudicije i širokog interesovanja, Diltaj je napisao mnoštvo rasprava o književnosti u kojima je, kako teorijski tako i praktično, reaktuelizovao hermeneutiku i pružio joj nove razvojne podsticaje.
Kasnija nemačka škola interpretacije u velikoj meri svoje utemeljenje duguje upravo Diltaju, kao što će u njegovim radovima naći podsticaja i istorija književnosti, istorija ideja, bigrafistika, psihologija geštalta itd.Svakom čitaocu su u prevodu do sada bile dostupne sledeće knjige vilhelma Diltaja: Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama (1980, prevela Dušica Guteša, predgovor Ivan Urbančić), Zasnivanje duhovnih nauka (1980, prev. Zoran Đinđić i Jelena Imširović, predgovor Zoran Đinđić), Pesnička imaginacija (1989, prev. Olga Kostrešević), Suština filozofije i drugi spisi (1977, prev. Miloš Todorović).
U knjizi Doživljaj i pesništvo, izvorno objavljenoj 1905. godine, autor je okupio redigovane tekstove koji su u periodici već bili objavljeni između 1865. i 1877. godine. Analizirajući delo Gotholda Efraima Lesinga, Johana Volfganga Getea, Novalisa i Fridriha Herderlina, Diltaj je praktično pokazao kako se opusi ovih pisaca mogu razumeti i protumačiti na fonu duhovno-istorijskih događaja epohe i osobenih doživljaja koji su u životima pisaca ostavljali važnog traga. Nalazeći da je u tom procesu od temeljne važnosti upravo doživljaj, kako autorov tako i čitaočev, Diltaj je ponudio obrazac mišljenja o književnosti obeležen snažnom antipozitivističkom pobunom, te naglašavanjem specifične uloge subjekta u spoznajnom činu. Diltajeva studija Doživljaj i pesništvo predstavljala je, tako, jedan od važnih trenutaka u otvaranju metodoloških ishodišta sa kojima će se u XX veku proučavanje književnosti suočiti.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Nemačka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti
Izdavač: Orpheus; 2004; latinica; 21 cm; 370 str.; 86-83887-37-5;
