Iztok Sitar je rođen 1962. godine u Ljubljani, gde je završio i Dizajnersku školu kao grafički dizajner. 1984. godine u književnoj reviji “Mentor” objavio je svoj prvi (pomalo autobiografski) strip Ko je ubio crtača stripova. Od tada je pod svojim imenom ili pseudonimom Ninel objavljivao stripove i političke karikature u gotovo svim slovenačkim novinama. 1990. godine izašao je njegov prvi strip album Sperma i krv, koji pak svojim morbidnim crtežom i hermetičkim scenarijem nije prešao granice andergraunda, pa se posle toga Sitar okrenuo više komercijalnom stripu, te je 1992. godine u ljubljanskom “Dnevniku” počeo objavljivati humoristički novinski strip u kaiševima, Bučmanovi, kojeg sa povremenim pauzama crta i danas. Takođe je iste godine ostavio i posao grafičkog dizajnera te se stripom počeo baviti profesionalno. Do sada je ispod njegovog kista izašlo četrnaest albuma prilično različitih žanrova, od dečjih i tinejdžerskih preko erotskih do njemu najomiljenijih političko angažovanih stripova, u kojima stavlja pred ogledalo slovenačku (pre svega) desničarsku politiku i katoličku crkvu. Pored crtanja bavi se teorijom stripa, pa je tako 2007. godine, uz 80. godišnjicu prvog slovenačkog stripa, izdao i prvu slovenačku monografiju Istorija slovenačkog stripa 1927 – 2007 u kojoj je slikom i rečju predstavljeno 80 najznačajnijih stripaša. Inače, Sitar se svrstava u Treću generaciju slovenačkih stripaša koja je krajem osamdesetih godina prošlog veka formirala takozvani “Novi slovenački strip”, oslobođen svih respekata protiv seksa, politike i crkve.
19.09.12 Popboks
Anin izbor
Dnevnik Ane Tank, Iztok Sitar
Dnevnik Ane Tank je odlična prilika da se srpska publika upozna sa stvaralaštvom Iztoka Sitara. Omnibus se pobrinuo da rad ovog slovenačkog umetnika bude predstavljen na najbolji mogući način: oprema je odlična, a tu je i iscrpni/zanimljivi predgovor Zorana Đukanovića.
Đorđe Bajić
Iztok Sitar je prisutan na slovenačkoj strip sceni od sredine osamdesetih, i do sada je publikovao dvanaest strip albuma (objavljivanje prvenca, erotskog stripa Sperma i krv, finansirao je sam – i gotovo bankrotirao). Kasnije, Sitar postiže zapažen uspeh u Sloveniji, pa je, na primer album Žena koja se voli sa mačkom (1998) bio razgrabljen u rekordnom roku.
Dnevnik Ana Tank govori o odrastanju i narkomaniji. Iz perspektive glavne junakinje, crvenokose Ane, Sitar ispreda priču o njenom odrastanju, od rođenja sve do, otprilike, punoletstva. Bez većih trauma, ali od samog početka životnog puta buntovna i otuđena od okoline, Ana postepeno otkriva svoju seksualnost, a potom i svet droge. Sitar ne morališe i dramatizuje, ne upinje se da ponudi objašnjenje, što stripu daje auru autentičnosti. Događaji opisani u stripu deluju istinito, moguće, što ih čini samo još više uznemirujućim. Naime, simpatična i pametna Ana je sasvim svesna opasnosti koje droga donosi. Bez obzira na to što zna kakva sudbina čeka, ona ipak odlučuje da, i to sa smeškom na licu, krene putem sa koga (obično) nema povratka. Za razliku od Ane Frank koja nije birala svoju sudbinu, Ana Tank ima mogućnost izbora. To njen pad čini samo još tragičnijim.
