Divlji bog Balkana

14.04.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Zbirka poezije Milana Nenadića, ukletog boema i iskonskog srpskog pesnika, “Divlji bog Balkana” - uz nove pesme sadrži izbor iz njegovog dosadašnjeg pesničkog opusa, sa pesnikovim obrazloženjem „Da se ne skrene s puta”. Nenadićeva opredeljenost je da, uz R. P. Noga, Đ. Sladoja, K. Ilića i još nekolicinu savremenika, proročki dosledno peva istu pesmu o istoričnosti i lomovima svog naroda, i sebe kao njegovog pesničkog atoma.
Nenadićeva poetika je poput reke - jasna, omeđena obalama dnevnih zbivanja (života), sa izvorom u predačkom, nacionalnom genu, ušćem u univerzalnom - duboka i jednostavna - sa oniričkim virovima, blatnjavim i mutnim meandrima kao uresima i elegijski pročišćenim, umirenim deonicama. Stih Nenadićev je uglavnom vezan i čini se da je takav izbor - ne rukom zanatskom, niti samo čistim darom, već sledom višeg instinkta kao elementarnošću disanja, posledica posebne unutrašnje uređenosti i ritmičnosti i najtamnijih nijansi, i najbolnijih istina koje pesnik mora izreći o sebi i drugima - živima i mrtvima. Rimovani stihovi ne oduzimaju od prirodnosti i istovremene dramatičnosti - kao kad se čitaju klasici. Svaka pesma dijalog je sa nekim nevidljivim, nekad je to Višnji - nekad đavo, i nosi u sebi, čistotom pesničkom koja dopušta ispovedanje sebe i svog naroda - i grč i katarzu. Zavičaj i priroda u omaglici akvarela britko secirani Nenadićevim diskursivnim garavim ugljenom, osinjaci umesto pčelinjaka, zgarišta ljudskog morala, večna pesma o ogrešenju i mitskom padu čoveka i zalutalom narodu, nacionalni junaci (Gavrilo Princip), boemski život u Zrenjaninu, pun grotesknih likova - teme su koje ovekovečuje stihom. Mnoge pesme su posvećene bližnjima i prijateljima, prvenstveno pesnicima (Pasternak, Miljković, Ćopić, Brana Petrović, R. P. Nogo...) - ljudima bliskim po umetničkoj i stradalnoj liniji - što im daje ličniji ton, više rezigniran nego destruktivan. Knjiga je sastavljena iz ciklusa koji nose nazive njegovih ranije objavljenih zbirki i iz njih odabrane pesme: Opšti odar, Kućni vuk, Venac za Gavrila (sonetni venac), Divlji bog, Utočište, Ugrušak i Strašni sud.
Divlji bog Balkana - paradigma je trusne snage područja kome pripadamo i koji povremeno mrvi i svoju decu, kao i one koji su se nekim slučajem zatekli u istom ključalom grotlu, prisajedinili istoj pesmi. „Probi nam uši, Silni, slovom o sreći, miru / Što, onda, nas miluješ a sav si u panciru? / Probi nam uši jeka pravedne tvoje trube - / Što, onda, na nama, Jaki, gvozdene oštriš zube?” (Bogu rata - Iz usta jednog Srbina).

Julija Kapornjai

06.12.03 Politika

U uglednoj biblioteci "Atlas" Srpske književne zadruge objavljen je izbor starih i novih pesama Milana Nenadića pod naslovom "Divlji bog Balkana". Milan Nenadić, koji osim poezije piše književnu kritiku, eseje i prevode, ovim delom predstavlja svoju poetiku za koju književnik, kolega pesnik Dragan Lakićević, nalazi samo reči hvale.

Na jučerašnjem susretu sa novinarima u sali Srpske književne zadruge u kojoj je na zadovoljstvo gostiju pesme Milana Nenadića govorio dramski umetnik Srba Milin, Lakićević je kazao da Nenadić, autor dvadesetak zbirki, kao da u svima njima piše jednu pesmu, golemu poemu koja bi se mogla zvati "Nenadić i svet".

– Nenadić shvata svet pesnički. I lični pečat i zavičajni kolorit, Balkan i Principov duh, odnos prema istoriji i odnos prema stvarnosti – sve je iskazano nenadićevskim "opštim znacima": zgusnuto, u jezičkom grču i u emotivnom ropcu, disciplinovano lirskom muzikom – metrikom i rimom.

– U poeziji ovog liričara i boema – nastavio je Lakićević – sve je složeno i uronjeno u iskon koji se prožima sa savremenom stvarnošću. Nenadićeve pesme su njegov lični i opšti dnevnik i letopis naših dana, a ti dani ogledaju se u pesničkom sećanju na pretke koje pesnik bira po srodnosti.

U zbirci "Divlji bog Balkana" Nenadić, koga Dragan Lakićević smatra jednim od najvećih pesnika ne samo svoje generacije nego i svoje epohe, nije bežao od klasične forme. Kako je kazao juče, ipak je imao na pameti ono što je Crnjanski govorio, a to je da se u našem jeziku može rimovati na neverovatan način, tako da se stih primeri sopstvenom disanju. U ovoj zbirci izabranih stihova skupljeno je pesnikovo, kako se izrazio, rvanje sa rečima...

A. C.