Diplomac

12.08.04

Najava pozorišne verzije „Diplomca“ u Beogradu vratila je u opticaj i istoimeni roman po kojem je Teri Džonson napravio pozorišnu adaptaciju, a Kalder Vilingham i Bak Henri scenario za film. Odmah su reagovali Samizdat B92 i urednici Tanja Petrović; roman je sveže štampan, pa ko hoće pred premijeru da ’utvrdi’ gradivo iz mladosti ili da, pak, prvi put pročita integralnog Diplomca, eto prilike.

Beograd je četvrta prestonica u kojoj se igra „Diplomac“, uspeh je već ostvaren u Njujorku, Londonu, Madridu. A šta je s piscem Čarlsom Vebom?

Koproducent beogradskog projekta Milena Trobozić otkriva da je ’čikica’ u Londonu (što još ne znaju ni svi literarni biografi, pa ga i dalje vode kao stanovnika Kalifornije) i da je upoznat s idejom da se među Srbima igra njegov roman.

Ali, ko je zapravo Čarls Veb? Rođen 1939, u San Francisku, studirao na koledžu Vilijams, „Diplomca“ objavio 1963. Njegova potreba da se sačuva od javnosti ide dotle da na svom sajtu umesto fotografije ima uramljenu senku. Pravo je čudo da je za ovaj intervju poslao dva portreta.

Jedini, kratak tekst o njemu objavljen je u magazinu „People“. Njegove druge knjige, uključujući i „Brak mladog brokera“, nisu premašile uspeh „Diplomca“. Međutim, njegov princip je da se ne povodi za uspehom i materijalnim stvarima, tako da je većinu zarađenog novca podelio. Iz Kalifornije je prešao u London, što je pokrenulo ponovno interesovanje za pozorišnu verziju romana. Da li je nešto prepisao iz lične biografije? Roditelji su mu pripadali srednjoj klasi, važan, možda odlučujući faktor u njegovom životu je partnerka Fred, a tu i tamo pominje se i njena majka, kao najveći protivnik njihove veze. Zajedno su napisali jednu knjigu, ali su ih mediji toliko iritirali da je Fred preživela mali nervni slom i odlučila da sa spoljnim svetom ubuduće komunicira iz ’šatora’.

Njegov producent je zapanjen činjenicom da je Veb uopšte pristao na ovaj intervju.

Dobar dan, gospodine Veb. Hvala što ćete se igrati u Beogradu. Znate li gde je to?

Čarls Veb: „Da.“

Kakve su reference, inače, do vas do sada stizale o Beogradu?

Čarls Veb: „Da je donedavno mnogo propatio, ali da je novi početak veoma blizu.“

Ako vam nešto znači, u Beogradu su gostovali Lorens Olivije, Vivijen Li, Kenet Brana je ovde dobio ovacije na samom početku svoje karijere. Dakle, pozorišno gledano, ovo je stvarno dobro mesto za vaš roman?

Čarls Veb: „Dirnut sam što me pominjete u tako probranom i slavnom društvu.“

Izvolite na premijeru! Zašto da ne? Treba činiti upravo ono što mislite da je nemoguće?

Čarls Veb: „Ćudljivosti imigrantskih zakona su toliko nepredvidljive, kao i njihov tretman umetnika, da nikad ne mogu biti siguran da ću, ako odem, biti u mogućnosti da se vratim.“

Kako biste beogradskim gledaocima „Diplomca“ portretirali sebe?

Čarls Veb: „Neodoljivo zgodan i dostojanstven. Istovremeno upadljiv i pristupačan. Promišljen.“

Kad bi neko bio u mogućnosti da vam ispuni želju, koje glumce biste danas voleli da vidite u ulogama vaših junaka?

Čarls Veb: „Lepota pisanja romana je u tome što ne morate da se suočavate, između ostalog, s takvom vrstom izbora. Uzbuđenje kad gledate svoj roman na sceni ili filmu jeste upravo u tome što me tumačenja različitih glumica uvek na novi način iznenađuju.“

Šta mislite o romanu koji bi iste te likove opisao danas, posle skoro pola veka? Učini mi se ponekad da i snimcima sa mondenskih žurki vidim upravo Gospođu Robinson kako s plastičnim usnama i stogodišnjim vratom baulja za mladićima?

Čarls Veb: „Gospođa Robinson je produkt i kreacija svog vremena. Ona ima naslednice i sledbenice koje povremeno susrećemo. Ali međugeneracijski odnosi danas više ne predstavljaju izuzetak ili eksces i njihova Gospođa Robinson – danas bi se manifestovala sasvim drugačije.“

Verujete li, gospodine Veb, da se išta, izuzev tih plastičnih usana, promenilo u pameti ljudi?

Čarls Veb: „Da budem sasvim iskren, ništa u vezi s gospođom Robinson za mene nije plastično. Osim, možda, njenog braka.“

Beznađe u vašem romanu upravo je gorući problem mladih moje zemlje ovoga trenutka. Njihovo gađenje nad društvenim šljamom i vladajućim moralom je samo modifikovano, ali ostavlja traume.

Čarls Veb: „Svako doba ima svoju verziju i tip onoga što vi nazivate gnušanjem ili gađenjem. Ja nikad nisam bio motivisan gnušanjem, uvek samo radoznalošću. Današnji problem je da je radoznalost mnogih ljudi ubijena upravo zbog te zgađenosti nad svetom.“

Kako tumačite ponovno interesovanje pozorišta za „Diplomca“?

Čarls Veb: „Nikad nisam razumeo toliko interesovanje. Čovek ne može nikad da predvidi kad će pogoditi pravu žicu ili ton i čak i posle ovoliko vremena i s ovolike distance ja ne znam da vam odgovorim zašto je to delo naišlo na tako snažan odjek kao što vi kažete.“

Kako ste podneli transformaciju romana u filmski scenario?

Čarls Veb: „U trenutku kad se transformiše u neki drugi oblik, to prestaje da bude delo moje imaginacije. To ne znači da nisam zadovoljan.“

Koliko puta ste gledali film „Diplomac“?

Čarls Veb: „Samo jednom, mislim.“

A pozorišnu verziju „Diplomca“? Jeste li je gledali?

Čarls Veb: „Da, bio sam pozvan na probe i osetio sam se veoma dobrodošlim. To je bilo veoma emotivno iskustvo.“

Aktuelne gospođe Robinson su najlepše žene sveta: Džeri Hol, Ketlin Tarner... i Snežana Bogdanović u Beogradu ima sličnu reputaciju. Da li ste, stvarajući je, Gospođu Robinson videli kao ultralepu ženu?

Čarls Veb: „Što se tiče Gospođe Robinson kao ultralepe žene, to je sasvim drugačija predstava od one koju ja nosim. U vreme kada je „Diplomac“ nastajao postojale su neke vrste osoba koje su me prilično zastrašivale, od kojih sam se osećao ugroženim. Ali pošto bih napravio ono što je, po mom mišljenju, bio slikovit portret takvog karaktera, određena vrsta ponašanja me ne bi više toliko plašila (bilo je, naravno, i još uvek ima dovoljno drugih zastrašujućih karaktera da se njima bavim).“

Koliko su uopšte film, pozorište, pa i literatura zastupljeni u vašem životu?

Čarls Veb: „Ja pišem da bih razumeo, ne konzumiram da bih razumeo.

Branka Krilović