Dete je najlepša pesma

06.07.08

Odavno su odbačeni strogost, grubost, pretnja i naglašena pouka. Pesma mora da bude cela lepa, kaže pisac za decu Slobodan Stanišić

Malo je poznato da je prve pesme za najmlađe čitaoce na srpskom jeziku napisao Luka Milovanov Georgijević, bolje znan kao pobratim Vuka Stefanovića Karadžića. A bliži se ravno dva veka od davne 1810. godine kada je učitelj i pisar Luka pisao svoje ljupke i razigrane, danas istorijski vredne stihove.
Upravo, imajući u vidu predstojeći jubilej, pisac Slobodan Stanišić je u svojoj nedavno objavljenoj antologiji srpskog pesništva za decu „Dete je najlepša pesma” (izdavač „Book&Marso”, Beograd) uvrstio tačno dvesta autora poezije za najmlađe. Za svaku godinu po jednog autora. Knjiga, naravno, počinje stihovima Luke Milovanova.
Za Slobodana Stanišića nije preterivanje reći da je svoju plodnu karijeru posvetio isključivo mališanima. Radi njihovog obrazovanja, ali i uživanja napisao je više od 70 romana, zbirki priča i pesama, scenarija za televizijske emisije i serije... Na festivalu dečjeg i stvaralaštva za decu „Zlatno zvonce”, koje se tradicionalno održava u Novom Sadu, krajem prošlog meseca Stanišiću je pripalo „Zlatno zvonce popularnosti”. Ova nagrada se dodeljuje za nesebičan i dragoceni doprinos ulepšavanju sveta deteta.
Počev od pedesetih godina prošlog veka, antologije poezije za decu u našem izdavaštvu nisu retka pojava i sastavljali su ih veliki pisci, poput Bore Ćosića i Dušana Radovića. Našeg sagovornika pitamo zašto su značajna ova izdanja i kome su prvenstveno namenjena.

- Sastavljanje antologije je istinski težak i složen posao, izložen mnogim primedbama, često i zamerkama stvaralaca koji nisu obuhvaćeni izborom. Po nekom pravilu pre spadaju u delatnost književnih kritičara i teoretičara. Aktivni pisci retko se odlučuju da budu sastavljači. U ovom slučaju podsticajno je bilo saznanje da se približavamo 2010. godini, koja zaokružuje dva veka od prve naše dečje pesme. Takvo izdanje najzanimljivije je, pre svega, bibliotekama i školama, mada ima dovoljno znatiželjnih ljubitelja knjige.

O izazovima koji su ga, pored odabira pesnika, vrebali tokom obimnog rada, naš sagovornik kaže:
- Sa poznatim pesmama, koje su zastupljene u brojnim izdanjima knjiga, bilo je lakše. Teškoću, međutim, predstavlja pronalaženje pesme starijih i manje poznatih pesnika iz gradova širom Srbije. Druga moja zamisao bila je da predstavim veći broj pisaca nežnijeg pola. U ovoj antologiji ima ih oko pedeset. Sledeći izazov bilo je traženje pesama koje nisu zastupljene u dosadašnjim antologijama.

Prelistavajući antologiju „Dete je najlepša pesma” primetno je da vremenom pesme od strogog i edukativnog imaju sve više „neozbiljni”, lepršavi ton. Pitamo našeg sagovornika kako gleda na te promene.
- Vremena se menjaju, svako ima svoje zahteve, svoj duh i svoje knjige. Samo vrhunci su večiti. Deca su veoma ozbiljni čitaoci. Humor i dvosmislica neće ih zadovoljiti, to je tek nemoguće sa ovima danas, mnogo znaju i umeju da čitaju na svoj način. Koliko pisci oličavaju svoje vreme, vidi se prolaskom kroz dva veka bogatstva našeg stvaralaštva za najmlađe.

Logično je da će dobra pesma opstati dva veka, a Slobodan Stanišić nam objašnjava šta nisu poželjne osobine kvalitetne dečje pesme.
- Odavno su odbačeni strogost, grubost, pretnja i naglašena pouka. Pesma mora da bude cela lepa, mora da zadrži dečju pažnju. Najlepše se brzo pamte, najčešće i pevaju.

„Preslišavanje”

Slobodan Stanišić je mnoge naše istorijske ličnosti pretvorio i u književne junake. O tome kako se to odrazilo na odnos dece prema istoriji svoje zemlje kaže:

- Moji romani o detinjstvu cara Dušana i kraljici Simonidi, koliko imam uvida, traženi su u bibliotekama, što me raduje. Uostalom, evo male potvrde. Posle bezbrojnih pitanja o našoj najmlađoj kraljici, morao sam, na poziv učiteljica, da odem u školu „Jovan Dučić” na Novom Beogradu. Tamo su me sačekali učenici četvrtog razreda i „preslišavali” čitav čas... Iako je to predstavljalo pravo „hiljadu zašto”, bilo mi je drago njihovo interesovanje za naš srednji vek.

Biljana Stojaković