Crvena mapa

01.01.00

Blic
13.06.2000.
Rok-kritičar i publicista Ivan Ivačković objavio knjigu poezije
Mapa "omašene" generacije
Rok-kritičar i publicista Ivan Ivačković posle dve knjige posvećene rok veličinama Momčilu Bajagiću Bajagi ("Obe strane jastuka") i "Roling stounsima"("Umetnost pobune"), nedavno je u izdanju "Prometeja" objavio knjigu poezije "Crvena mapa".
"U kratkim, žustrim pesničkim snimcima čitalac ukoliko je dovoljno informisan, prepoznaće i naslutiti tragove rok-ikona, od Dejvida Bouvija, Igija Popa do Kita Ričardsa i Mika Džegera... ovaj intimni atlas crtan je ubodima po koži, dubokim tetovažama koje ne blede, bez kajanja, u strasti koju je samo prominula mladost mogla da poseduje. S obe strane iskustva", reči su recenzenta Vase Pavkovića.
"Ovo je priča o mojoj generaciji, veoma jasna, podeljena u tri ciklusa "Parti", koji se bavi osamdesetim godinama kada je sve bilo jedna velika žurka, sa puno dobrog rokenrola, droge, na koju se tada nije gledalo kao na društveni problem, već deo zabave, alkohola...,drugi ciklus se bavi sutonom osamdesetih i osvitom devedesetih godina, početkom propadanja, treći koji je prilično adekvatno nazvan "Jeza", obrađuje devedesete i užasom koji nas je i još uvek nas snalazi", kaže za "Blic" Ivan Ivačković.
Koliko se vaša generacija "snašla" u ovim teškim vremenima?
Mislim da se nije naročito dobro snašla, jer imala je to prokletstvo da je videla i bolja vremena. Moja generacija nije gereacija "snalažljivaca", bar ne u negativnom kontekstu koji je dobila poslednjih nekoliko godina. Vaspitavani smo drugačije, nije nam u prirodi da se laktamo, podmećemo drugima, lažemo i krademo, bar ne u onoj meri koliko je danas neophodno da bi se preživelo. Loše smo se snašli, naravno svako pravilo ima i svoje izuzetke. Mnoštvo njih je otišlo iz zemlje, a ja nikada nisam verovao u kolektivno ovo ili ono, već u individualnu sreću pojedinca. Ukoliko si sposoban i istinski želiš svoj život možeš da urediš onako kako tebi odgovara", smatra naš sagovornik koji za jesen priprema luksuzno izdanje o pop-ikoni Luizi Čikone, Madoni.
N.GRUJIĆ

01.01.00

Glas javnosti
17.05.2000.
Poezija Ivana Ivačkovića
Rane rok generacije
- Ovo je knjiga o generaciji koja je osamdesetih godina ginula na žurkama da bi već devedesetih u bukvalnom smislu ginula na raznim frontovima. Svaka od ovih pesama predstavlja i neku ličnu ranu, ali samo to ne bi bilo dovoljan razlog da budu objavljene - rekao je poznati rok-publicista Ivan Ivačković, promovišući u sredu u Rimskoj dvorani Biblioteke grada svoju prvu zbirku pesama "Crvena mapa", koju je objavio novosadski "Prometej".
Kritičar Vladimir Kopicl istakao je da Ivačkovićeva poezija mitologiju rokenrola transponuje u telo pesme, koristeći minimalistički prosede i ekonomičnu formu.

01.01.00

Glas javnosti
28.05.2000.
Ivan Ivačković, rok novinar koji je počeo da "cedi" poeziju
Život na drugom koloseku
Kada je pre tri godine objavio knjigu o "Rolingstonsima" "Umetnost pobune", a nedugo zatim i "radnu biografiju" Bajage i njegovih Instruktora, rok-novinar Ivan Ivačković napravio je pravu malu revoluciju u izdavaštvu, pogotovo u onom sa odrednicom rok, koje se na ovim prostorima nikada nije baš preterano primilo.
Sadržinski i dizajnerski knjige su bile odrađene na svetskom nivou, pa je njihov uspeh kod publike na neki način ohrabrio i druge autore da uskoče u taj, kod nas zapostavljeni publicistički žanr. Ivačković trenutno živi na relaciji London-Beograd, za jesen sprema knjigu o Madoni i dopunjeno izdanje "Umetnosti pobune", a ovih dana je čak svoju najupućeniju publiku iznenadio objavljivanjem zbirke poezije "Crvena mapa" (u izdanju "Prometeja").
- To je kao talas koji te preplavi, prosto osetiš da nešto moraš da iscediš iz sebe - kaže Ivačković za "Glasno", priznajući da ni sam ne zna zašto je to što je hteo da kaže "izašlo" u formi poezije. - Napisao sam stotinak pesama za kratko, ali nisam znao šta da mislim o tome. Bila mi je to nepoznata teritorija. Ohrabrenje Vase Pavkovića, kome su se pesme dopale, bilo je jedna od presudnih stvari da pesme i objavim.
Knjiga je podeljena na tri celine - žurka, početak zla i zlo...
- Povezane u tom redosledu, pesme daju jasnu celinu. To je priča o generaciji koja je osamdesetih ginula na žurkama - dobro se zabavljala uz rokenrol i, na kraju krajeva, uz droge na koje se nije gledalo kao na veliko zlo, već kao na deo zabave. Prvi ciklus govori o periodu u kome je ta generacija uspevala da uživa u prilično liberalnom duhu koji je postojao u Jugoslaviji uopšte, a u Beogradu pogotovo.
Već u drugom ciklusu iz pozadine počinje da zuji neko zlo... i to najpre može da asocira na suton osamdesetih i osvit devedesetih. Treći ciklus je o ratu i užasu, koji su za većinu pripadnika moje generacije bili veliko iznenađenje... Da mi je neko osamdesetih rekao da će se Jugoslavija raspasti, da će se ljudi ubijati i da će biti krvi do kolena, mislio bih da je taj lud i da ga hitno treba okružiti belim mantilima.
Da li svo to zlo koje se dogodili i događa, ostavlja prostor za bilo kakvu nadu?
- Ne mislim da postoji neka kolektivna nada, vera u nešto što bi moglo da izvuče ovu zemlju iz crne rupe u koju je upala. Međutim, verujem da postoji lična, individualna nada. Smatram da svako može svoj život da preusmeri, popravi i da ga premesti na neki drugi kolosek. Za mene lično to znači odlazak iz Srbije.
U čemu, u kontekstu te priče o nadi, vidiš funkciju rokenrola kao muzičkog izraza i kao životne filozofije?
- Ideali šezdesetih podjednako su poraženi i u Engleskoj i u Srbiji. Ali, iako na tom opštem nivou nema skoro nikakve razlike, na individualnom planu razlika je ogromna. Tamo, sve to i ne mora da te se tiče... Ako je tvoj lični izbor da živiš u duhu šezdesetih i dan danas imaš mogućnost da to ostvariš. Ovde nemaš, jer ti fizički nije dozvoljeno. Rokenrol je ovde početkom devedesetih potpuno utučen od strane bahatog sveta koji se dokopao vlasti.
Poražen je i kao umetnost, i kao životni stav i kao filozofija... Danas je situacija nešto bolja, ali je to slaba uteha. Šteta što rokenrol nije uspeo da se odupre, što nikad nije postao visokoorganizovana profitabilna industrija kao na Zapadu jer bi onda i naša sudbina verovatno bila drugačija.
P.Dragosavac
Još dve knjige i kraj
Imam u planu još dve knjige - jednu o Klintu Istvudu, drugu o Dejvidu Bouviju, koji je meni jako bitan. I to bi bilo to. Verovatno se time neću više baviti. Treba, to sam od Bouvija naučio, probati različite stvari u životu, okušati se na što više polja.
Kad se dokažeš na jednom, mislim da je zanimljivije probati nešto novo. Beskrajno dokazivanje u jednom poslu dovodi te u opasnost da postaneš dosadan...