Čovek u sivoj flanelskoj suknji

08.01.13 Blic

OVO SU "URNEBESNI" MEMOARI, ujedno i prva knjiga, patološkog hipohondra, diplomiranog pravnika i pripravnika kod saveznog sudije u Severnoj Karolini, koji većinu vremena provodi baveći se baštovanstvom. "Njujork Tajms" je Džon-Džona proglasio "krosdreserskom književnom senzacijom". Katalog strahova u ovoj knjizi je pozamašan: od straha od bubuljica, kancera, škole, fudbala, seksa, služavke, krivih nogu, konkurencije i zasićenih masti, do straha od nasleđa, majke, oca i dede. Spektar Gulijanovih fobija je neizmeran. Očajan, razoren, unezveren, nesiguran, priteran u ćošak, na ivici, nepodoban, odbačen, paralisan, uspaničen, neurotičan, bolan, hrabar... počinje da nosi žensku odeću: suknje, majice, helanke, majice bez leđa i visoke potpetice! Bolan prikaz jednog ljudskog bića koje pokušava da uskladi svoju spoljašnjost sa svojim unutrašnjim bićem. "Da Džon-Džon ne postoji, trebalo bi ga izmisliti", reče Bendžamin Kunkel.
TIPIČAN ODLOMAK: "I zašto sam mislio da su minđuše, malo sjaja za usne i depilirano telo taj delotvorni štit? Pa, moje rezonovanje, u meri u kojoj je moguće da neko podsvesno rezonuje i ukoliko je uopšte moguće da se do pouzdanog tumačenja nečije podsvesne motivacije u životu dođe posle samo godinu i po dana samoanalize, bilo bi sledeće: ako ljude zavaram "kreacijom" koje je isuviše polno dvosmislena za njih da bi mogli da je dešifruju, ne bi imali na osnovu čega da mi sude."
PRVA REČENICA GLASI: "Tokom gotovo čitavog svog perioda zrelosti, koji je počeo negde u šesnaestoj i, s prekidima, traje do danas, u mojoj četrdesetoj, uglavnom sam izneverio, ponekad i opasno, konvencionalni ideal muškosti."
POSLEDNJA REČENICA GLASI: "Da."
KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: mirisala bi na traumatično putovanje.

Srđan V. Tešin