HULIJA NAVARO je španski novinar i pisac. Posvetila je više od trideset godina novinarstvu i radu u najuglednijim medijskim kućama Španije. Nakon nekoliko političkih romana, postiže vrhunac uspeha svojim prvim bestselerom La Hermandad de la Sábana Santa. Slede LaBiblia de barroi La sangre de los inocentes, romani prevedeni na više od trideset jezikakoji pored odlične ocene kritičara, osvajaju milione čitaoca širom sveta.Dobitnica je više prestižnih nagrada poputel Premio Qué Leer za najbolji španski roman 2004, VIII premio de los Lectores de Crisol, Premio Ciudad de Cartagena, Premio Pluma de Plata de Bilbao, Premio Protagonistas de Literaturai Premio Más que Música de los Libros 2006.Njen roman Vreme leči sveje majstorski portret istorije dvadesetog veka koji čitaoce iznova osvaja intrigom, ljubavlju i veštim pripovedanjem.
20.08.09 Glas javnosti
Zanimljiviji od „Da Vinčijevog koda“
ISTORIJSKI ROMAN „BRATSTVO SVETOG POKROVA“ ŠPANJOLKE HULIJE NAVARO
Najnovija zvezda istorijskih romana u Španiji Hulija Navaro, koja je stigla na sve svetske bestseler liste, prvi put je prevedena na srpski jezik zahvaljujući izdavačkoj kući „Evro-Đunti“, koja je objavila njen debitantski roman „Bratstvo Svetog pokrova“. Ovaj roman je samo u Španiji doživeo više od 30 izdanja, a osvojio je i najveće tržište - angloameričko-koje je dostupno samo retkim piscima koji ne pišu na engleskom jeziku. Posle internacionalnog uspeha prvog romana Navaro, koja je izuzetno cenjeni i poznati novinar analitičar i kolumnista, napisala je još dva istorijska romana „Biblija od gline“ i „ Krv nevinih“, koji su potvrdili njenu poziciju „nekrunisane kraljice“ žanra koji danas ima izuzetno bogatu produkciju u Španiji. Autorka, koja je objavila pet publicističkih knjiga, pre nego što se u zrelim godinama obrela na tlu fikcije, poverila se u jednom intervjuu da je na ideju došla jednog leta na plaži, čitajući i tekstove koje inače i ne pogleda. Tako je zapazila da je pored nekrologa jednom forenzičaru, koga je poznavala i koji je radio i u timu koji je ispitivao autentičnost „Torinskog pokrova“, videla tekst o debati u naučnim i verskim krugovima oko te relikvije, za koju jedni tvrde da je „nerukotvoreni obraz Isusa Hrista“, a drugi da je prevara. Prema rečima Hulije Navaro, usledilo je istraživanje arhivske građe koju je mogla naći o toj temi, bilo da su istorijske činjenice ili samo legende, a onda je sve „povezala“ ličnom imaginacijom. Navarova inače tvrdi da je na ideju za roman došla pre nego što je čula za „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna, a izdavač u Mardidu je knjigu prihvatio da štampa, pre nego je američki bestseler preveden na španski jezik. Inače, kritičari trvde da je Navaro napisala uzbudljiviju i zanimljiviju knjigu od Braunove.
Prema predanju, Torinski pokrov, je platno u koje je Josif iz Arimateje uvio telo Isusa Hrista posle raspeća, dok naučnici tvrde da je tkanina barem 1000 godina mlađa od biblijskih događaja. Navaro je odabrala da oko ove relikvije isprede triler koji počinje požarom (stvarno se dogodio 1997. godine) u torinskoj katedrali, gde se vekovima čuva Pokrov. U crkvi je nađen leš odsečenog jezika i slučaj preuzima inspektor Marko Valoni, ekspert za krađe umetničkih predmeta. Zajedno sa istoričarkom Sofijom Galoni i španskom novinarkom Anom Himenez, Valonijev tim mora da reši enigmu koja započinje u doba krstaških ratova i seže do sadašnjeg vremena. Istraga otkriva da su u mračne i stolećima prikrivane događaje umešani najznačajniji ljudi biznisa, politike, religije, nauke i umetnosti.
