Hajnrih HAJNE rodjen je kao sin siromasnih roditelja 13. decembra 1797. godine u Diseldorfu na Rajni. Kao sasvim mlad covek ogledao se u Hamburgu u trgovackom poslu, ali nije imao srece. Od 1819. do 1825. studirao je prava u Bonu, Berlinu i Getingenu, a polozio je doktorski ispit iz ovih nauka.
Da bi popravio svoj drustveni polozaj, presao je po zavrsetku studija /1825/ u hriscanstvo /u protestante/. Ovim korakom prilicno se zamerio svojim sunarodnicima, Jevrejima, i odbio ih od sebe.
Revolucionaran po prirodi, Hajne se odusevio julskim dogadajima u Parizu /1830/ i otisao u Pariz /1831/, gde je u dobrovoljnoj emigraciji ostao do kraja zivota. Sa svojim revolucionarnim i naprednim socijalnim shvatanjima nije mogao racunati ni sa kakvim javnim sluzbama u Nemackoj. Posle odlaska u Pariz, navratio je svega dva puta u Nemacku, 1843. i 1844. godine, i to oba puta na vrlo kratko vreme. Cetiri godine posle ove druge posete Nemackoj, tesko obolenje kicme oborilo ga je u postelju. U mukama i gotovo nepokretan, ali cio duhom i neprestano radeci, Hajne je osam godina lezao u ovoj ""grobnici od duseka"" /Matratzengruft/, kako je sam govorio, dok ga smrt nije izbavila iz nje 17. februara 1856.
Pisac lirskih poema i balada, raznih raspolozenja i osecanja, poznat po liberalnim politickim stavovima kao i satiricnim napadanjima nemackog nacionalizma, pisac putopisa, eseja, pripovetki, poezije, Hajnrih Hajneje prvu zbirku pesama /Gedichte/ objavio u svojoj dvadeset cetvrtoj godini /1821/, dve godine kasnije /1823/ drugu /Lyrisches Intermezzo/, a 1827. svoju glavnu zbirku stihova, Buch der Lieder, koja je sadrzala prve dve zbirke, i veliki broj novih pesama. Sve ove pesme pisane su potpuno u duhu romantizma. Pojava Hajneove Knjige pesama izazvala je odusevljenje u Nemackoj jer su pesme potpuno odgovarale ukusu doba u kome su se pojavile.
Za vreme dugog boravka u Parizu, pisuci i za Nemce i za Francuze, Hajne se trudio da upozna jedne sa duhovnim zivotom i umetnickim stremljenjima drugih. I pored toga, Nemci nisu mogli da mu oproste prelazak u Pariz i neke satiricne pesme o Nemackoj, pune ostre kritike socijalnih prilika u Nemackoj, koje je objavio u to vreme, a narocito mu nisu oprostili sto je pristao da primi pomoc francuske vlade od 4.800 franaka godisnje. Sve je ovo jos za vreme zivota dosta naskodilo Hajneovoj popularnosti, ali samno licnoj, jer su njegove pesme i dalje zivele u nemackom narodu, privlacile nemacke kompozitore /Sumana narocito/. Po broju komponovanih pesama Hajne stoji na prvom mestu medju nemackim pesnicima.
Zbog razvoja politickih prilika u Nemackoj pred Drugi svetski rat, iz skolskih citanki i zbirki pesama izbacene su sve Hajneove pesme, o njemu se uopste nije vise govorilo, njegova dela se vise nisu prodavala. I pored toga, neke njegove pesme zive u narodu kao narodne pesme.
