Alfred Deblin (Štetin, 1878 – Emendingen, 1957) bio je nemački pisac, esejista i lekar, najpoznatiji po svom romanu „Berlin Aleksanderplac“ (1929). Plodan pisac čije delo obuhvata više od pola veka i širok spektar književnih pokreta i stilova, Deblin je jedan od najznačajnijih figura nemačke književne moderne. Njegova dela karakteriše snažna kritika društva i elementi fantazije. Napisao je više od deset romana u žanrovskom rasponu od istorijskih romana preko naučne fantastike do romana o modernom velegradu; nekoliko drama, radio-drama i scenarija; mnoštvo eseja o politici, religiji, umetnosti i društvu… Prvi roman „Tri skoka Vang-luna“ objavio je 1915. Postao je predsednik Društva pisaca Nemačke 1924. Kada su nacisti preuzeli vlast, emigrirao je u Pariz, gde je 1936. dobio francusko državljanstvo. „Amazonsku trilogiju“ napisao je 1937. Kada su Nemci okupirali Francusku preselio se u Holivud. Tu se 1941. preobratio u katoličanstvo. Posle rata vratio se u Evropu i živeo u Nemačkoj i Francuskoj. Njegov poslednji roman „Hamlet ili Kraj duge noći“ objavljen je 1956. godine, godinu dana pre njegove smrti.
04.11.11 Dnevnik - Novine i časopisi
Veliki, mračan, opasan karneval
Berlin Alexanderplatz, Alfred Deblin
Berlin, godine 1928, grad nasilja, neobuzdane inflacije, nezaposlenosti, razočarenja, očaja, grad u kojem besni politički rat komunista i fašista. Glavni junak romana, bivši transportni radnik Franc Biberkopf je pripadnik lumpenproleterijata, sitan kriminalac, izgubljena duša koja luta između dobra i zla, slobodne volje i sudbine. Na početku romana on izlazi iz zatvora gde je proveo četiri godine jer je (nenamerno) ubio devojku sa kojom je živeo i koja se prostituisala za njega.
Po izlasku na slobodu nekako se zapošljava, nalazi devojku i zaklinje da će voditi pošten život, ali upoznaje Rajholda, dijaboličnog kriminalca koji ga fascinira na neki čudan način. Rajnhold Franca smatra priglupim, počinje da ga iskorišćava i uvlači u svet kriminala. Taj susret Francu određuje dalji put i potpuno mu razara život. Ostaje bez desne ruke, završava u zatvoru, pa u ludnici. Tamo, terapijom „obrnute katarze“, postaje koristan član društva.
Posle svega što je prošao, nezadovoljan čovek sa nasilnom prošlošću se menja i postaje bolji čovek. Anti-heroj Franc Biberkopf, podvodač, ubica, lopov, pa opet podvodač, nepokolebljivo veruje u dobro u čoveku bez obzira na sudbinu koja ga baca kao ljusku u okeanu društveno-istorijskog meteža u kojem živi. NJegova životna priča ima elemente antičke tragedije (kao i Eshilov Orest i Franc je ubio ženu, posle čega ga sudbina ne ostavlja na miru), ali ono što ga čini tako jedinstvenim likom svetske književnosti je njegova neverovatna sposobnost podnošenja patnje koja ga u nekoj transcedentnoj tački skoro poistovećuje s Jovom, božjim čovekom.
Kao i u svim velikim delima svetske literature i u „Berlin Aleksaderplacu“ nije toliko važna priča niti konstrukcija, koliko je važno ono „kako“. Roman je čudesna mešavina suprotnosti: životnog i tragičnog, nežnog i brutalnog, uznemirujućeg i karazičnog. Zaglušujuća buka vremena između dva svetska rata, politička i ekonomska previranja, vladavina kriminala, ukidanje moralnih normi zarad preživljavanja, likovi koji u neprestanoj borbi da izmaknu nemislosrdnoj mašineriji vremena čine neshvatljive greške, čine jednako uzbudljiv kontrapunkt glavnoj priči. Oživljeno je čitavo jedno turbulentno vreme koje je karakterisala opšta nesigurnoost, crna ekonomija, podzemlje, otvoreni prepadi na magacine i skladišta, opijanje, prostitucija, porodično nasilje, tuče u kafanama suprotstavljenih političkih tabora, ali i ljudska čežnja za ljubavlju i srećom koje izgledaju tako daleko. Portret Berlina, koji je drugi glavni junak romana, dat je kroz izuzetno bogatu i živu galeriju slika, zvukova, situacija. Možda nijedan grad nije dobio takvu posvetu kao Berlin u ovom romanu. Sa skoro fizičkom opipljivošću oživljeni su gradski toponimi (ulice, kafane, parkovi, pozorišta) u čijem centru je sam Aleksanderplac, mesto svih dešavanja i duša grada.
Istinska umetnost ne sme da laže. Alfred Deblin je svojim romanom potvrdio reči Skota Ficdžeralda da je zadatak pisca da o svetu svedoči iskreno i nemilosrdno. „Berlin Aleksanderplac“ je veliki, mračan, opasan, uzbudljiv i skoro nadrealan karneval života. Za ljubitelje prave, ozbiljne literature, nezaobilazno delo. Moja knjiga zauvek.
Zvonko Karanović
