Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja i društvenih nauka na Univerzitetu Prinston. Radi i kao pomoćnik urednika književnog časopisa The Ontario Review i godišnje književne zbirke Ontario Review Press, koju je do smrti, 2008. godine, uređivao njen suprug Rejmond Smit.
Outsova je izdala svoju prvu knjigu 1963, a od tada je napisala više od 50 romana, veliki broj kratkih priča, pesama i eseja. Knjiga Crna voda je 1992. nominovana za Pulicerovu nagradu, kao i još dva njena romana (1994. i 2000), a 1992. je bila finalista američke nagrade za književnost National Book Critics Circle Award for Fiction. Outsova je napisala neke od klasika našeg doba, uključujući romane We Were the Mulvaneys, The Gravedigger’s Daughter i The Falls. Dobitnica je američke nagrade za književnost National Book Award i nagrade PEN/Malamud.Outsova je pisala i pod pseudonimima Rozamund Smit i Loren Keli.
Još od ranog detinjstva je volela da čita knjige, a prvu priču je napisala sa 14 godina. Baku Blanš smatra zaslužnom za svoje književne prapočetke – upravo ona joj je poklonila knjigu Alisa u zemlji čuda, koja je bila „njena prva ljubav” i ostavila dubok trag u njenom književnom radu. Osim toga, od bake je dobila i prvu pisaću mašinu, na kojoj je napisala svoju prvu priču. U srednjoj školi je obožavala da čita Foknera, Dostojevskog, Hemingveja, Šarlotu i Emili Bronte, a malo kasnije Lorensa, Kafku, Tomasa Mana, čiji su romani ostavili dubok trag na nju i njeno pisanje. Prvi roman je napisala u 26. godini.
Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova... Važi za osobu koja neumorno i neprestano piše, takoreći „štancuje”, na šta ukazuje i tekst objavljen u New York Timesu iz 1989, u kojem se njeno ime pominje kao sinonim za produktivnost. „Smatraju me radoholikom, a ja sam oduvek živela jednim konvencionalnim i umerenim životom, nema tu ničeg egzotičnog. Nemam osećaj da mnogo radim, čak nisam svesna ni činjenice da uopšte radim. Pisanje i predavanje su mi oduvek pružali zadovoljstvo, tako da ih ne doživljavam kao ’rad’ u uobičajenom smislu te reči.”
01.01.00
Politika
21.12.2002.
Sve moje stvarne priče: Džojs Kerol Outs
Zaronjena u stvarnost
Briljantno pero, snažan talenat i potpuna profesionalna predanost svrstavaju je u grupu najpoznatijih američkih pisaca
Savremena spisateljica i profesor kreativne književnosti na Prinstonskom univerzitetu, Džojs Kerol Outs (64) jedan je od najzanimljivijih, najplodnijih i najpoznatijih američkih literata. Njena dela svedoče o neobično raznovrsnim i širokim interesovanjima autorke koja je svoju prvu prozu objavila 1963. Bila je to zbirka pripovedaka "Kraj severne kapije". Teško je, međutim, podsetiti na sve što je napisala Džojs Kerol Outs, jer gotovo svake godine objavi dve knjige.
Kako postiže takav opseg stvaralačkog rada?
Organizovana, racionalna i disciplinovana, Džojs Kerol Outs piše neprestano i mnogo, ne lišavajući se, pritom, razonode i zabave. Iako je pripovetka njen najomiljeniji žanr, Džojs Kerol Outs ima za sobom i veliki broj objavljenih romana: "Brakovi i neverstva", "Zemlja čuda", "Vrt zemaljskih uživanja", "Skupi ljudi", "Američki apetiti" i niz drugih, uz mnoštvo kritičkih napisa i eseja.
Hroničar košmara
Žena u modernom društvu je u žiži književnog interesovanja Outsove, iako je niko ne smatra feminističkim piscem. Ona saoseća s njima, razume ih, posebno žene iz siromašnih sredina koje nastoje da pobegnu sa društvenog dna, i divi se onima koje su u tome uspele.
To je snažan motiv koji je ovu uglednu književnicu, člana Američke akademije umetnosti i književnosti i dobitnicu brojnih američkih prestižnih nagrada, podstakao da "oslika" portret jedne od najatraktivnijih megazvezda Holivuda šezdesetih, tragične Merilin Monro. U romanu "Plavuše" ona, kao uporni i "marljivi hroničar ličnih i kolektivnih košmara", osvetljava lik tragične glumice, ali samo onaj period njenog života pre nego što je postala slavna i bogata.
Objašnjavajući svoju spisateljsku obuzetost životom tragične glumice i seks-bombe, Džojs Kerol Outs ističe: "I moj život u detinjstvu, provedenom nadomak Njujorka, u gradiću Lokportu, u katoličkoj porodici sasvim skromnih materijalnih mogućnosti, nije bio posut ružama. Inspirisao me je život mlade Norme Džin Bejker i učinilo mi se da mogu da uklonim ,veo? sa usamljene, nesrećne devojke, pre nego što se transformisala u holivudsku ikonu. Želela sam da nekad siromašnoj devojci, sa margine društvenog života, udahnem glas koji se vremenom menjao..".
Otkriti srce čoveka
Nadahnjujući svoja dela fikcijom i stvarnošću, uronivši u američko uzburkano i violentno društvo, Džojs Kerol Outs naglašava da se mnogo ne muči tragajući za junacima svojih romana i pripovedaka. Poseduje izraziti talenat da uoči individualne osobine čoveka, i neku posebnu osetljivost da opiše najrazličitije načine njegovog sukobljavanja sa okruženjem i društvom uopšte.
U godini na izmaku, iz štampe je izašao njen poslednji roman "Ružan i dugačak jezik" (u slobodnom prevodu), jedini posvećen tinejdžerima, u kojem ispoljava neobičnu umešnost da se savršeno identifikuje sa emocijama i svim problemima i nevoljama mladih, na isti način kao što to čini kad opisuje duševne patnje i uznemirenost žena. Muški junaci, prirodno, takođe dobijaju zapaženo mesto u prozi Džojs Kerol Outs, ali iz ugla iz kojeg ona sve posmatra na svoj specifični, autentični spisateljski način. Mnogi kritičari joj priznaju hrabrost "da u svoju prozu implementira političke reference", ali i "da se uvuče u kožu i dušu" masovnog ubice u romanu "Zombi", u kojem opisuje stvarni i stravični slučaj ubistva osmoro dece čiji je svedok i sama bila u vremenima opsesivnog i žestokog Detroita.
Džojs Kerol Outs objašnjava za italijanski nedeljnik "Đoja" da je razmišljala i o tome da napiše roman o strahotama življenja u jednoj zajednici devastiranoj agresijom i drugim oblicima nasilja, priču o ljudima koji žive u tim zapaljivim mestima i u gradovima jeze i masovnog straha. "Nisam uspevala da osmislim pravi projekat, sve dok me nisu pozvali da za ,Njujork Rivju? napišem studiju ili, preciznije, započnem raspravu o serijskim ubicama. Pročitala sam čak 35 knjiga o ovoj temi, sve dok nisam uspela da se identifikujem sa umom protagoniste masovnih ubistava", objašnjava spisateljka.
Biće već četiri decenije kako Džojs Kerol Outs svojim neumornim perom opisuje izazove vremena u kome se, kako kaže, američka stvarnost suočava sa "besom, gađenjem, zaprepašćenjem, omamom". Inovacije u postupku nisu joj strane, ali ih Džojs Kerol Outs ne sledi do kraja. Viktorijanski tip romana joj je bliži. Uprkos svemu, udaljuje se od tradicionalizma, i u svojoj prozi predano, uporno i nadahnuto opisuje američko društvo sa galerijom likova najneobičnijih kategorija i profila. Briljantno pero Outsove, snažan talenat i potpuna profesionalna predanost svrstavaju je u grupu najpoznatijih američkih pisaca kakvi su Pol Oster, Džon Apdajk, Sol Belou, Tomas Pinčon i, u svetu čitalaštva sve prisutnija i traženija, Toni Morison.
Olga VASILJEVIĆ
