01.01.00
Dnevnik
06.02.2002.
AFORISTIKA
Sreća u nesreći
Zoran T. Popović: AFORIZMI I DRUGE PRIČE; "Gutenbergova galaksija", Beograd, 2002.
Piše: Vasa Pavković
Promene u drštvu zatekle su sve srpske aforističare. Neki su se potom snašli, drugi su se pritajili ili izgubili korak. Zoran T. Popović, jedan od najuspešnijih u "miloševićevskom" periodu, pripada prvoj grupi. To pokazuje njegova četvrta zbirka aforizama pod naslovom "Aforizmi i druge priče".
Kako je to Popović realizovao? - pre svega tematskim širenjem aforističarske pažnje. Pažljivo komponovana knjiga to veoma uočljivo potvrđuje. Krenuvši od najopštijih pretpostavki nacionalne istorije - aforizmom: U cara Murata sablja Obilića! - aforističar se potom posvetio radu, katkad koristeći univerzalni fokus, a ubrzo se "oslanjajući" na naš rat s ostatkom sveta. U prvu grupu bih ubrojao aforizam: Umesto da se sami ubiju, oni su nas naveli na zločin. U drugu aforizam: Znak za vazdušnu opasnost je dat nakon bombardovanja, da se ne bi nepotrebno unosila panika među građane.
Ovaj tematski niz aforizama potom se "preobražava" u aforizme o vođi, tipa: Vođa je likvidirao sve svoje političke protivnike. Bio je to zločin iz strasti.
Potom će pažljiv čitalac moći da čita aforizme o izborima, političarima, strankama, policiji. U svakoj od tematskih grupa ima veoma duhovitih, inventivnih aforizama, mada je ponekad teško prepoznati našta Popović iz prve "cilja", tim pre ako dovodi u vezu dva slogana, ili im menja "očekivano" mesto i kontaminira neočekivanom poentom. Interesantno je da je Zoran T. Popović i ranije bio majstor nešto dužeg aforizma, skoro mikropriče, što je bila i prepoznatljiva diferencija u odnosu na većinu uspešnih kolega njegove i okolnih aforističarskih generacija.
Evo nekoliko raznovrsnih, ali i tipičnih primera: Propevao je u policiji. Drao se kao da ga tuku... Malo dalje Popović štampa aforizam: Ćelija je kazneni prostor! A zatim i aforizam: Istina je pobedila, jer smo mi potcenili činjenice.
Iz ovih političkih i stranačkih prostora, Zoran T. Popović će potom svoje pero posvetiti aforizmima koji se bave slobodom, glađu, bedom, porezom. Evo nekoliko aforizama iz grupacije:
Jeli smo u prirodi. Pasli smo travu.
Tek kad je kleknuo, stao je na svoje noge.
Umro je. Sada je van životne opasnosti.
Kako se vidi Popovića privlače apsurdi svakodnevnog života, paradosalni uvidi koje jezik ostvaruje u poremećenim porecima stvarnosti. Mada se često bavi univerzalijama, zanemarujući lokalne teme, ovaj aforističar zna da posegne i za trivijalnim obrtima ili brutalnim gestovima, kao da mu je namera da tako osujeti distanciranost svojih reči i čitaocu nametne njihovu "ideologiju".
Ne otkrivajući baš sve teme (žene, seks, sport...), reći ću na kraju da je knjiga "Aforizmi i druge priče" Zorana T. Popovića potvrdila njegovu crnohumornu invenciju i visoko mesto u savremenom srpskom aforizmu.
