Milorad Babić (autor)
Među 485 u ovoj knjizi zabeleženih soldata 93 su poginuli na frontu ili umrli od raznih zaraza (41 Starobanovčanin, 22 Belegišana, 13 Surdučana i 17 Novobanovčana). Njih 11 je bilo ranjeno u prst, 20 u ruku, 13 u nogu, a za ostale se najčešće ne zna. Zapisano je samo ranjen (verwundet). Iako se može pretpostaviti da su ova ranjavanja „u prst“ posledica samoosakaćenja nije sigurno koliko je njih uspelo da preživi i takvo ranjavanje. Tamo, na frontu, umiralo se u najstrašnijim mukama i od naizgled bezazlenih rana jer su higijenski uslovi bili katastrofalni, a za antibiotike se nije znalo. Dovučeni između žica posle nekog suludog juriša „Za cara i za dom!“ u rovove prepune blat
a, ljudskog izmeta, pacova i trulog ljudskog i životinjskog mesa vrlo često čekajući i više dana da budu evakuisani u pozadinu, gde su postojale kakve-takve bolnice, soldati su imali male šanse da prežive. A u ratnim bolnicama doktori su im testerisali gangrenozne patrljke i prepuštali ih bolničarima i popovima.
Oni koji su u jurišu kroz bodljikavu žicu na puške, mitraljeze i topove bili pogođeni u glavu, u grudi, u stomak ostajali su bez lica, bez očiju, sa utrobom rasutom po blatu, u kraterima od granata zatrpani novim eksplozijama, raskomadani za slavu monarhije.
Nikad se neće saznati koliko je soldata zipcigera ostalo zatrpano u razvaljenim rovovima jer to nije imao ko da zapiše.
I broj zarobljenih je sasvim nepouzdan. Iz različitih razloga.
Ova knjiga je pokušaj da se bar delimično skine prašina zaborava sa bivših zipcigera, naših predaka, izgubljenih u haosu Velikog rata.
iz Pogovora
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Prvi svetski rat
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija
Izdavač: Prometej - Novi Sad; 2023; Tvrd povez; ćirilica; 21 cm; 248 str.; 978-86-515-2114-3;
