Federiko Moća je rođen 1963. godine u Rimu. Scenarista, režiser i pisac. Prvi roman, Tri metra iznad neba, napisao je 1992. i praktično ga sam izdao, pošto je svuda nailazio na odbijanje. Roman doživljava veliku popularnost među mladima i počinje u fotokopijama da kruži po školama, tako da ga 2004. ponovo štampa renomirani izdavač. Nastavak ovog romana, Želim te, izlazi 2006. godine. Na osnovu obe knjige Moća piše scenarija i režira uspešne filmove.
Godine 2007. piše novi hit, roman Izvini, ali ti si moja ljubav iz 2007. godine, koji takođe prerasta u popularan film. Nastavak ovog dela je roman Izvini, ali hoćeš li da se udaš za mene?
Napisao je još dva romana: Ljubav 14 (2008) i Čovek koji nije želeo da voli (2011).
20.12.14
Federiko Moća: Čarobna moć ljubavi
Italijanski pisac za „Večernje novosti“ o novim romanima i potrazi za srećom: Samo nas nemir podstiče da sagledamo život u pravom svetlu. Osećam da u Beogradu živi jedan snažan narod koji je mnogo patio.
Prve emocije i zaljubljivanje isto je u svakom vremenu, iako mislimo da su generacije koje dolaze posle nas drugačije. Menja se samo okruženje u kome živimo, pa danas imamo poruke sa mobilnih telefona, umesto razglednica nam stižu imejlovi, ali lepota tih trenutaka i potraga za srećom ista je kao što je nekada bila - kaže popularni italijanski pisac Federiko Moća.
Jedan od najčitanijih pisaca za tinejdžere u Beograd je stigao kao gost srpskog izdavača „Čarobne knjige“, koja je nedavno objavila njegova dva nova romana „Taj trenutak sreće“ i „Ti si ta“, u prevodima Svetlane Šmit i Biljane Kukoleče. Njegovi romani o traženju ljubavi širom Evrope dostižu milionske tiraže, a proslavio se knjigama „Tri metra iznad neba“, „Želim te“ i „Izvini, ali ti si moja ljubav“. Intenzivno radi i kao scenarista i režiser filmova zasnovanih na romanima koje piše.
Veliki krug čitalaca Moća ima i u našoj zemlji, a sinoć je bio specijalni gost na otvaranju knjižare „Čarobna šuma“, na Trgu republike.
U novim romanima pokušavate da pokažete koliko je sreća važna, makar za jedan trenutak?
- U osnovi je čovekov nemir. Često pomislim da ljudi ne umeju da sagledaju ono što im se događa u pravom svetlu. Teško nam je da budemo srećni, a sreća ne bi trebalo da bude cilj kojem težimo, nego životni stil. Oba romana su putovanja unutar nas samih.
Šta vas je inspirisalo?
- Prošle godine upoznao sam mladića koji je u 24. godini izgubio oca. Moj otac preminuo je kada sam imao 42 godine. I onda sam počeo da razmišljam kako gubitak boli, kako bi moj život bio sasvim drugačiji da nisam imao oca uz sebe sve te godine, jer je to period u kom ti je još uvek potrebna podrška i neko na koga možeš da se ugledaš. Vrlo je teško da ponovo pronađeš harmoniju sa životom kada osećaš da te je život na neki način izdao. Ali u ovim romanima ima i veselih trenutaka, zato što je naš život uvek sačinjen od momenata zbog kojih plačeš i onih zbog kojih se smeješ. Posmatram život kao ljuljašku koja ide od kraja na kome je sunce do onog gde pada kiša. Ali izgleda da nismo sposobni da uočimo momente kada smo srećni, dok odmah primećujemo kada smo nesrećni.
Kažete da ne pišete samo za mlade?
- Pišem o stanjima duše, životnim situacijama, radoznalosti, odnosu sa drugima i želji da se stvari promene. Roman je uvek dobar prijatelj koji je uvek uz tebe i navodi te na razmišljanje.
Znate li kako vaše knjige utiču na tinejdžere?
- Među mladima je postalo popularno stavljanje katanaca ljubavi na mostove, kao u romanu „Želim te“, ali ne mislim da moje knjige posebno utiču na mlade u Italiji. Neki put, doduše, utiču i negativno. Ima onih koji neće da ih čitaju zato što su u modi, i to potpuno razumem, zato što sam i ja bio takav u mladosti.
Prvi put ste u Beogradu, kako se osećate, kakvi su utisci?
- Prelepo! Dolazeći sa aerodroma, prolazio sam kroz novi, moderni deo grada, da bih se onda obreo u starom, gde se oseća istorija i gde je ceo grad okrenut reci. Primećuje se kako se nekad u prošlosti tu sve odvijalo. Osećam da ovde živi jedan snažan narod koji je mnogo patio.
Kako bi izgledala ljubavna priča koju biste smestili u Beograd?
- Svakako bi to bila priča o različitim karakterima i kontrastima. Ovo malo što sam video na ulicama, u prodavnicama i kafićima, govori mi velikim razlikama, o stalnom dodiru starog i novog. Unutar istog mesta osećaju se mirisi koji pripadaju prošlosti, dok je sa druge strane moderan ambijent. Dakle, bila bi to priča o dvema osobama koje su različite, ali ih objedinjuje ista strast.
Kako nalazite meru prilikom pisanja strastvenih, erotskih scena? Reč je o delikatnim trenucima, ali uvek dolazi do izražaja podela na ljubav i seks. U romanu „Čovek koji nije želeo da voli“ ima nekoliko takvih scena, gde sam se trudio da pokažem kako ti momenti mogu biti zaista fantastični, naročito ukoliko se između ljubavi i seksa uspostavi ravnoteža.
