Raj na drugom ćošku

15.11.04 Danas

Novi roman Marija Vargasa Ljose, epskih razmera i, kao i obično kada je ovom piscu reč, visokih umetničkih ambicija, bavi se sudbinama dvoje poznatih ljudi. Glavna heroina Raja na drugom ćošku je revolucionarka Flora Tristan, a glavni junak veliki impresionistički slikar Pol Gogen. Interesantno je da su neparna poglavlja romana posvećena karijeri i sudbini Flore Tristan a parna Gogenu i da nijedared ne dolazi do ukrštanja njihovih sudbina, kao što pisac izbegavajući čak da načini bilo kakvu vidniju alku između sudbina dvoje ljudi, ostavlja čitaocima da povezuju niti dve paralelne priče i razmišljaju o smislu njegove insipirativne zamisli.

Šta je, dakle, to što ih povezuje? Pre svega činjenica da je čuvena pobunjenica bila Gogenova baka, a potom, za roman važnija stvar, da su oboje, i baka i unuk, tragali za utopijskim svetovima, ona u ideologiji i revolucionarnoj praksi, pretežno u petoj deceniji 19. veka, i u Francuskoj, a Gogen za utopijskim, primitivnim svetom, u kojem su život i umetnost još uvek najdirektnije povezani, krajem 19. veka i na početku 20. Tristanova će tragajući za odgovarajućim oblikom oslobađanja ljudi, prokrstariti ne samo Francusku, nego i Englesku, a putovanje u postojbinu njenih predaka, Latinsku Ameriku, i učešće u revolucionarnim gibanjima, verovatni su povod Ljosinog interesovanja za nju. Njen unuk, Pol Gogen je tragajući za iskonskom umetnošću, neotuđenom od čoveka, otišao na Tahiti, pola veka docnije, i u tom svetu, a pred kraj života i na Markiskim ostrvima, pokušavao da otkrije izgubljeni raj života i umetnosti.

Čini mi se da je peruanski pisac najviše energije uložio u oživljavanje istorijskog i socijalnog konteksta u kojem su živeli junaci Raja na drugom ćošku. U slučaju Flore Tristan Ljosa je uspešno opisao njen burni život, lutanja i putovanja kao i trivijalne momente utopijskih napora da motiviše francuske radnike na organizovanje i borbu protiv buržoazije. U današnjem svetu, kada se istorija ubrzano zaboravlja, Ljosin napor da rekonstruiše vreme socijalističkih utopista, Furijea i Ovena, deluje herojski. Da ne kažem utopijski. Jer pažljiva rekonstrukcija uslova rada u primitivnim engleskim fabrikama, života po ubogim radničkim predgrađima, jasno oslikani i razloženi, kao i u slučaju francuske društvene situacije, omogućiće čitaocu da se podseti zaboravljenog, potisnutog užasa prve industrijalizacije pa će mu, verujem, postati jasniji napori Flore Tristan i čoveka koga će ona upoznati, Karla Marksa.

Kao što na tom planu stvara ubedljivu, objektivnu umetničku sliku, Ljosa sa puno uspeha ulazi u svet intime Tristanove, baveći se njenom psihologijom i seksualnošću, nepoverenjem prema muškarcimam uslovljenim detinjstvom i iskustvima sa mužem, koji ju je progonio celog života. Upravo taj plan psihološkog predstavljanja njenog lika, vodi nas prema Gogenovom markantnom liku.

Ljosa se trudi i uspeva da čitaocu predoči i objasni zagonetni, kontroverzni, varvarski lik slikara, koji je napustio porodicu i otišao među animite da bi se bavio sržnom idejom stvaralaštva. Govoreći o prethodnom Gogenovom životu, službeničkim i mornarskim godinama života, prijateljstvu i razlazu sa Van Gogom, Ljosa pokušava da nasluti i protumači razloge velike promene u Gogenovom životu, koji je na pragu četvrte decenije života uzeo prvi put četkicu u ruke i sledeći njen trag, umro kao zaboravljeni prosjak na Markizima. Gogenova seksualnost, njegovi problemi sa sifilisom i bedom, uzbudljive rekonstrukcije njegovih umetničkih ubeđenja i dostignuća, neke su od karakteristika mudro vođene i provokativno realizovane priče.

Ljosa pokušava i uspeva da se izdigne iznad pozicije savremene civilizacije i da posmatra hrišćanstvo sa tačke koja mu omogućuje da protumači njegov dalekosežni uticaj na tokove istorije i nametanje ideja zapadnoevropske cilvizacije na većem delu sveta. Budući da dolazi iz Latinske Amerike, i pomalo s margine gleda u naš svet, Mario Vargas Ljosa i može da o nekim od najvažnijih bitnih pitanja govori opušteno, ali sa dubinskim uvidima o sputavanju nagona, organizaciji ofanzivnih evropskih društava i njihovoj kolonijalističkoj i verskoj dominaciji. Raj na drugom ćošku je roman o dva utopijska poduhvata, ugrađena u naše moderno shvatanje čoveka i umetnosti. Libertinske ideje ove antitabuističke knjige mogu da budu dobar putokaz ovdašnjoj književnoj publici u ovom onespokojavajućem momentu naše istorije.

Vasa Pavković

04.05.04 Glas javnosti

U "Antologiji svetske književnosti" objavljena su dva Ljosina romana, "Don Rigobertove beležnice" i "Raj na drugom ćošku", što je potez za bezrezervnu pohvalu. Drugi roman bavi se sudbinama dvoje poznatih ljudi, revolucionarke Flore Tristan i slikara Pola Gogena. Parna poglavlja posvećena su sudbini Gogena, neparna Flori Tristan, sudbine im se ne dodiruju, ali im je zajedničko traganje za utopijskim svetovima. Pol Gogen je je tragao za utopijskim, primitivnim svetom u umetnosti na kraju 20. veka, dok je njegova baka Flora to činila pola veka ranije u ideologiji.

Rekonstruišući okruženje junaka i njihove misli na zaboravljeni realistički način devetnaestovekovnog romana, Ljosa ispisuje uzbudljive stranice o životima koji su istovremeno i porazi i pobede. Prikazujući nam tragične živote svojih junaka, a istovremeno i njihovu unutrašnju slobodu i hrabrost, Ljosa nam suptilno nudi odgovore o utopijama čije su ideje duboko ugrađene u naše doba.