Lola by Night

27.10.07

Kanadski pisac Norman Ravin na Sajmu knjiga predstavio novi roman „Lola by Night”, jedini preveden na srpski, u izdanju „Filipa Višnjića”
Lola Benveniste napušta karijeru pisca ljubavnih bestselera i odlazi iz Barselone u Vankuver kako bi otkrila istinu o smrti svoga oca. Klupko o pogibiji oca Lole Benveniste počinje da se odmotava u Kanadi, gde posluju vanserijski bogataš Džon Miler i njegov savesni potrčko Nil Simpson...
Da li su njih dvojica pomogli Bernardu Benvenisti da upadne u šaht nezavršenog lifta i kakve veze sa tim ima Herman Rosman, nestali kanadski pesnik, čitalac će postepeno saznavati na stranicama novog romana Normana Ravina (1963) „Lola by Night”. Kanadski pisac bio je juče gost beogradskog Sajma knjiga i izdavačke kuće „Filip Višnjić” koja je objavila njegovo prvo delo prevedeno na srpski.
Ravin je do sada objavio roman „Kafe des Vestens” (1991), nagrađen u kategoriji Novo multikulturalno stvaralaštvo u Alberti, zatim zbirku kratkih priča „Seks, neboderi i standardni jidiš” (1997) za koju je dobio priznanje „K. M. Hanter” za mlade pisce. Štampane su i njegove dve zbirke eseja „Kuća od reči: Jevrejska književnost, identitet i uspomene” (1997) i „Skrivena Kanada: intimni putopis” (2001).
„Lola by Night” privlači lovce na zanimljive zaplete koji se dodatno komplikuju teorijama zavere i ekonomijom takozvanog novog svetskog poretka. Izdavač je napisao da je reč o romanu koji obiluje „laganom misterioznošću”.
– Tajnovitost proizlazi ne samo zbog potrebe junakinje da rasvetli tragičan kraj svoga oca, već i zbog njenog upoznavanja sa novom kulturom. Dolazi u Kanadu, sve joj nepoznato i novo, i mi otkrivamo savremeni Vankuver, a kasnije i Njujork, viđene očima Evropljanke na tlu novog sveta, objašnjava Norman Ravin, pisac, kritičar, urednik i profesor književnosti i jevrejskih studija.
Baš kao što se glavni lik njegovog novog romana tek upoznaje sa severnoameričkim mentalitetom, pravilima ponašanja i arhitekturom, tako je i Ravin prvi put u Srbiji. Zbog promocije svoje nove knjige, za koju smatra da opisuje atmosferu i crta karaktere, u Beogradu ostaje do kraja Sajma knjiga.
– Iz načina na koji sam prikazao neke svoje zemljake ili Amerikance stiče se utisak da smo zatvoreni, da ne znamo šta se dešava drugde u svetu i da nas ne zanima ništa izvan našeg kontinenta. Ja sam naravno upoznat sa onim što se događa na Balkanu mada, na žalost, znam najviše o onome najgorem – kaže Ravin. Iako većina Kanađana raspad države, rat i glad može zamisliti samo kao dramatizovana poglavlja maštovitog romana, Ravin kaže da je on rastao uz priče svojih roditelja jevrejskog porekla, pa mu ova tematika nije strana. On je inače prva generacija Kanađanina u svojoj porodici (otac doseljenik iz Rusije, a majka iz Poljske). Živeo je u Vankuveru, Torontu i Frederiktonu, a danas piše i predaje u Montrealu. Takođe je i direktor Instituta za jevrejske studije, a osim književnosti studente podučava i jevrejskim studijama.
– Jevrejsku kulturu smeštam u kanadski kontekst, trudim se da mladima predstavim kako je kanadska istorija uticala na prihvatanje Jevreja. Ako govorim o holokaustu, držim se istorije, a kada držim čas jevrejske književnosti, on liči na svaki moj čas o kanadskoj literaturi – dodaje Norman Ravin. Naš sagovornik smatra da mu akademski rad pomaže da bolje piše i zadovoljan je što su sva njegova zanimanja vezana za pisanu reč. Njegove kolege kanadski pisci takođe su, kako je objasnio, ujedno i novinari, predavači, urednici i kritičari. Gost iz Montreala važi za izvrsnog poznavaoca kanadske i jevrejske književnosti, a radnju novog romana smestiće u Poljsku, istražujući polako i svoje evropske korene.

J. Stevanović