Daglas Glaver je kanadski pisac. Detinjstvo je proveo u Ontariju, odrastajući na plantažama duvana. Filozofiju je studirao na Univerzitetu u Jorku i Edinburgu. Pisao je za dnevne novine širom Kanade; plodan je pripovedač, esejist i književni kritičar. Dela su mu prevedena na niz svetskih jezika, a njegove priče uvrštene su u brojne antologije. Od 1990. godine živi u SAD-u gde uređuje radio program i predaje umetnost pisanja. Pored romana Ona treba pomenuti A Guide to Animal Behaviour (1991), The Life and The Times of Captain N (1993), 16 Categories of Desire (2000).
05.02.06 Danas
Topografija i svest
Ona, Daglas Glaver
Daglas Glaver jedan je od vodećih savremenih kanadskih pisaca. Plodan je pripovedač, esejist i književni kritičar. Niz njegovih dela preveden je na brojne svetske jezike, a njegove priče uvrštene su u brojne antologije. Njegovi najpoznatiji romani su Vodič kroz ponašanje životinja, Život i doba kapetana N, Šesnaest vrsta želja. No, njegov roman koji je objavljen na srpskom, Ona (preveo Đorđe Krivokapić, clio, 2005.), jedno je od onih dela koja plene kako stilom i sadržinom, tako i atmosferom i posebnim jezikom kojim je napisano.
U ovom romanu, za koji je Glaver dobio najveće književno priznanje Kanade, Nagradu generalnog guvernera Kanade, istorija se pretapa u pikarsko, dursko-molsko štivo, a erotsko i ljubavno se stapaju u čisto plotsko, o kome Glaver govori sa udaljenom vedrinom mistika i veselošću pisca zauvek oslobođenog od patetike i nametnutog lirizma. Pitoreskni glavni lik romana Ona je Francuskinja Margaret de Roberval, istorijska ličnost, ženski Don Kihot, zapravo, punokrvni ženski Robinson Kruso. Vek je šesnaesti, a vreme je, takođe, jedan od junaka ovog romana.
Ona je i duhovito štivo. O tome, Glaver kaže: "Roman kao forma je blisko povezan sa humorom, kao u Don Kihotu, na primer, kao i sa ironijom. Ima jako mnogo ozbiljnih romana i tzv. romana sa porukama, ali to nije najbolja književnost i sklon sam da je ignorišem". Jedan od junaka ovog štiva je i Rable.Glaver se za ovaj književni postupak odlučio iz zanimljivih razloga:
"Stavio sam Rablea u roman, jer je pisao u vreme u kome se dešavala radnja mog romana. Istražujući građu, ustanovio sam da je Rable nestao u periodu u kome se događa moj roman Ona. Vrlo verovatno da se krio u mestu St. Malo. Mada je mnogo verovatnoje da je prosto otišao kući. U svakom slučaju, pisao sam svoj roman u istorijskim prazninama, koje sam mogao da popunim tako što sam stavljao Rablea u priču. Svidelo mi se što je Margaret, glavna junakinja, pomogla Rableu da izmisli romansknu formu u Evropi. Moj roman je vežba koja treba da demnstrira princip da "topografija oblikuje, izoštrava svest" za Francusku šesnaestog veka", kaže Glaver.
Opisujući glavnu junakinju dela Ona, Glaver ističe: "Moja junakinja insistira na nametanju svog prostornog konteksta, a Ričard, teniski igrač, insistira da napravi teniski teren na morskoj obali. Pravi kanadski pejzaž poništava francuski prostorni koncept. Moja heroina uspeva da zakorači u svest koja pripada kanadskom prostoru". Dela koja su inspirisali Glavera da napiše ovaj roman su, po njegovim rečima, Rableovo delo, ali i Defoov, Robinzon Kruso, Kucijev roman Fo,gde se, takođe govori o Robinzonu Krusou i tome ko će da priča priču, ali i malo poznati frankofoni autor, Iber Akin. Na Glavera je takođe veliki uticaj ostavio i Koenovog roman Divni gubitnici, za koji kratko kaže: "Sjajan". Omiljeni pisci, sa kojima je Glaver u neprekidnoj duhovnoj korespodenciji su Krista Vulf, Bernhard, Herman Broh,Vitold Gombrovič.
Glaver književnost definoše kao jedan dug razgovor u kome vam nikad ne nedostaju odlični sagovornici. Daglas Glaver pripada grupi pisaca - potpunih posvećenika svetu literature. Ponajviše nalik na Kucija, proučava literaturu i predaje na više svetskih univerziteta. Pa ipak, za razliku od Kucija, Glaver odgovori na poneko novinarsko pismo. Dokaz za to je ovaj tekst.
Sanja Domazet
