Toni Morison (rođ. 18. februara, 1931.) jedna je od najznačajnijih književnica današnjice. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Poslednjih godina je objavila seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Rođena je kao engl. Chloe Anthony Wofford u Lorejnu, Ohajo. Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela).
1949. Morison je upisala Univerzitet Hauardu i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989.
01.01.00
Dnevnik
12.10.2002.
NOVI ROMAN TONI MORISON
Srušeni snovi
U izdanju ?Platoa? pojavio se roman ?Jazz? dobitnice Nobelove nagrade 1993. godine
Autorka romana Jazz, Toni Morison, našoj čitalačkoj javnosti manje je poznata, jer iako je 1987. godine dobila Pulicerovu nagradu za roman Beloved, a 1993. Nobelovu nagradu za književnost, njeni romani dosad nisu prevođeni na naš jezik. U Platoovom izdanju nedavno se pojavio roman Jazz, dirljiva priča o teškom životu, srušenim snovima, ljubavi, ubistvu, ljubomori.
Smeštajući radnju romana u Harlem dvadesetih godina prošlog veka, u vreme kad su hiljade Crnaca sa američkog Juga prelazili u velike gradove u potrazi za boljim životom i srećom, autorka pridaje jednu ozbiljniju i potresniju dimenziju porodičnoj i ljubavnoj drami koja je u središtu priče. Pripovedajući iz perspektive više likova, narator naizmenično prelazi u različite vremenske tokove, pa tako postiže celovitu sliku o teškom životu južnjačkih Crnaca, berača pamuka, Džo Traga i njegove žene Violete, o njihovoj ljubavi i strasti, a zatim još težem gradskom životu, otuđenosti, i ponovnom pronalasku topline u mladoj devojci, koja postaje žrtva jedne sulude ljubavi.
Društvena margina na kojoj ovi ljudi žive, siromaštvo i obespravljenost, koji svakako podstiču njihovo intimno nezadovoljstvo i porodične lomove, a samim tim i otpor i bunt koji su iz toga proizašli, našli su svoj izraz u džezu, u to vreme novoj i revolucionarnoj muzici.
Iako se nigde u romanu ne opisuje sam fenomen džeza, kako bi se to možda iz naslova očekivalo, on je prisutan na svim stranicama, postignut ritmom pripovedanja i dočaran atmosferom prisutnom u knjizi.
N. Anđelković
01.01.00
Danas
19.10.2002.
Prvi put na nasem jeziku, u izdanju "Platoa" pojavio se roman "Jazz", dobitnice Nobelove nagrade za knjizevnost 1993. Toni Morison. Toni Morison je prva crna dobitnica ovog prestuznog priznanja. Pocela je da pise negde na pragu cetrdesete godine zivota, u trenutku u kom bi vecina ljudi odustala od svega (imala je dva dolara u dzepu, dva mala decaka, muza cije je korake slusala kako polako nestaju - oboje su znali da se nece vratiti nikada i - bila je bez posla). No, Morisonova se odlucila za najbolju "osvetu smrtne ruke" (sintagma Vislave Simborske) - pisanje. Mirno je podnosila odbijanje brojnih izdavaca, a njeno cuveno "Najplavlje oko", prvi je stampao onaj isti izdavac koji je objavio prve knjige Filipa Rota, Sola Beloua i zbirku nepoznate pesnikinje "Voce i povrce", koju je napisala - Erika Dzong.
"Jazz" je melodicna, pulsativna, hrabra proza (topla, ostrog ukusa, kao ljudska krv), a u njoj Morisonova prica o strasti, ljubomori, bolu, iskupljenju, muzici, sastancima, rastancima, bolu, tako jakom, da ga moze ublaziti samo ljubav drugog ljudskog bica. Ekvivalent u muzici ovom romanu Toni Morison bio bi solo deonica Cartlija Parkera ili smela pesma neke skrivene ptice, koja snazno i lepo peva u jedan zimski suton o cistoj svetlosti. Knjigu je sa engleskog prevela Slavica Miletic.
Sanja Domazet
