Vidosav Stevanović (1942) jedan je od najznačajnijih srpskih pisaca dvadesetog veka. Do sada je objavio preko dvadeset proznih knjiga, od kojih posebno izdvajamo romane Nišči, Testament, Konstantin Gorča, Odos Pandoras, Kuća na brdu pored sunca, Ostrvo Balkan, Ista stvar, Abel i Liza, Iskra, Sibila i Demoni, kao i dve knjige pripovedaka – Refuz mrtvak i Periferijski zmajevi.Uređivao je najznačajnije srpske književne časopise, kao što su Vidici, Savremenik, Književna reč, Književne novine... Bio je generalni direktor i glavni urednik u beogradskoj Prosveti, urednik u Srpskoj književnoj zadruzi, sarajevskoj Svjetlosti, i direktor BIGZ-a.Dobitnik je NIN-ove nagrade i nagrade „Ivo Andrić“. Početkom 1999. postaje Chevaller de l’Orde des Arts et des Lettres.Dela Vidosava Stevanovića prevođena su na sve najznačajnije svetske jezike.Poslednjih trideset godina živeo je u Kragujevcu, Beogradu, Grčkoj, Francuskoj i Sarajevu... Od 2007. godine živi povučeno i radi u selu Botunje pored Kragujevca.
24.12.04
Svaki grad je novi život
Vidosav Stevanović
Kad je reč o egzilu kao navici, onda mu više nije teško neprestano menjati mesto boravka, Vidosav Stevanović kaže kako je jednom otkrivena sloboda zauvek otkrivena.
Književnik Vidosav Stevanović nedavno je dobio državljanstvo BiH i trenutno u Sarajevu završava dve svoje knjige - kraj pariske trilogije o egzilu i egzilantima i jedan manji roman. U tamošnjim medijima Stevanović je izjavio kako je došao da provede neko vreme u Sarajevu, gde se lepo oseća... Po njemu, multikulturnost mora biti obrazac svih balkanskih država za ulazak u Evropu.
Na konstataciju da je došao da živi i radi u Sarajevu, gradu kojeg su mnogi pisci napustili, Stevanović odgovara:
- Ali, mnogi se i vraćaju u Sarajevo. Mnogi odlaze i iz Atine, vredni grčki umetnici žive po svetu... I Pariz je grad stalnih promena, tamo ne žive samo Parižani. Neko je davno izračunao da bi Pariz, bez stalnog priliva ljudi, odavno bio mrtav. U njemu se mnogo manje ljudi rađa nego što umire...
Upravo to Pariz čini svetskim gradom, on se razlikuje od ostatka Francuske po svojoj otvorenosti. To je čudna osobina francuske kulture, ona je usisivačka, lako prima druge i sve što primi smatra francuskim.
Stevanović naglašava kako mu je u Sarajevu veoma dobro.
- Sredina je udobna i ugodna, bez obzira na to šta stanovnici Sarajeva misle o svom gradu. Oni su kritični i moraju biti takvi prema svom gradu da bi on bio bolji. Ali, po meni, Sarajevo napreduje, ono se menja... Ja to uočavam.
- Kad je u pitanju egzil kao stvar navike, odnosno činjenica da kad se čovek jednom pomeri sa mesta, onda mu više nije teško neprestano menjati mesta boravka, Vidosav Stevanović kaže kako je jednom otkrivena sloboda zauvek otkrivena.
- Sarajevo je peti grad u kojem živim i u kojem se dobro osećam. Svaki grad znači novi život. Postoje stare priče o smrti i uskrsnuću. One se događaju u životu svakog od nas i svakog dana. Stalno umirete i rađate se kao čovek koji otkriva i uči nove stvari. Sve u svemu, čovek koji luta nije nimalo nesrećniji od čoveka koji stoji na jednom mestu.
Zvonko Prijović
