Doktorova ljubav

17.04.11

Dragan Dragojlović o knjizi ”Na trgovima Vavilona”, našoj stvarnosti i propadanju izdavača. U jurnjavi za bogatstvom ne postoji ni opšte ni nacionalno, već samo lično


UPORNO i strpljivo, još od 1974, kada se oglasio prvom zbirkom “Kuća na satu nebeskom”, Dragan Dragojlović (1941) gradi svoj pesnički a poslednjih godina i prozni lik. Danas sa objavljenih 18 zbirki stihova, kao i tri romana, dve knjige priča, tri knjige za decu, pripada onim malobrojnim pesnicima čiji se izbrušeni stihovi lako prepoznaju.

Ekonomista po struci, bio je, između ostalog, ministar vera i ambasador u Australiji, a sada je upravnik Zadužbine “Ivo Andrić”. Ovih dana Dragojlović se oglasio još jednom izuzetno zanimljivom zbirkom “Na trgovima Vavilona” (u izdanju “Nolita”), u kojoj, u jednom ciklusu, otvoreno govori i o našoj realnosti.

* U pesmi “Suočavanje” čitamo: “Da li se svet promenio/ili više ne umem da ga vidim/u svetlim slikama?/Ljudi su zadobili vučje zube/režeće glasove/vampirske uši i usta...” Promene su, očigledno, nagore?

- U pomenutoj pesmi hteo sam da kažem nešto od onoga što svi svaki dan na različite načine izgovaramo, začuđeni ovim šta nas je snašlo, nasuprot onoga šta smo očekivali. Naravno, bilo je i onih koji su znali šta sledi, ali od onih koji to nisu želeli da znaju nisu mogli doći do reči. Najlošiji rezultati ostvareni su u oblasti ekonomije: uništena je privreda, rasprodato je budzašto i pokradeno narodno bogatstvo stvarano decenijama. Skoro da smo stigli do dužničkog ropstva. Začuđuje neznanje i upornost kreatora takve ekonomske politike svih ovih godina.

* U sličnom tonu je i pesma “Bez pitanja”: “živim u vremenu/ u kome i samo izgovaranje/reči nemoral i nepravda/nemoral i nepravdu umnožava”. Tu govorite i o dvoličnosti, zavisti, grabežu, zlobi...

- Kada se izgube moralne norme, onda je sve dopušteno. Glavna odgovornost za stanje u svakoj državi je na onima koji vladaju. Konfučije je rekao da ako nema moralnosti u vladanju, nema morala ni u državi ni u narodu, a ni trajnosti takve države. Da li su ljudi na vlasti svesni svoje odgovornosti i koliko takvo stanje demobiliše ljude i dovodi ih u stanje očaja. Koliko se zbog toga sve manje vidi i ono što je dobro učinjeno. Strah me je od ogromnog narodnog nezadovoljstva.

* Pripadate onima koji su očigledno razočarani poslednjom decenijom: “Ko bi pomislio/da će u vreme demokratije/nasilje laži/krađe i partijskih šićara/u ojađenoj i ucenjenoj zemlji/podizati zidove bede,/određivati granice slobode?!”

- Ne znam da li bih preterao ako kažem da živimo ne u demokratiji već u partokratiji u kojoj ne postoji svest o celini i opštem interesu, u kojoj državne i javne službe ne vide sebe kao servis naroda već narod u svojoj službi. Ono što može da nas spasi jeste brz ulazak u Evropu gde će ovakva, a i svaka vlast, imati “demokratskog kontrolora”. Naši pokazuju da ni u čemu nisu spremni, ni sposobni da povlače prave poteze. Treba im MMF da ne troše sumanuto ono što nemaju i Evropa da im kaže šta više ne može da se radi. I ova i svaka buduća vlast ne može opstati bez podrške sa te strane pa je krajnje vreme da se postave zahtevi za vladavinu prava, za otvaranje vrata pravoj demokratiji. Izgleda da je to počelo.

* Zajednička osobina svih pesama je da su veoma komunikativne. Stalo vam je do “dijaloga” sa čitaocima?

- Nastojim da sa malo reči i tišinom između njih kažem što više od onoga što želim, ne zatrpavajući jedne reči drugima. Težim višeznačnoj jasnoći i jednostavnosti koju vidim kao jedan od puteva do savršenstva. I, svakako, do čitaoca, do njegove percepcije sveta i do njegove duše. U knjizi “Na trgovima Vavilona” nalazi se, sem pomenutog ciklusa, mnogo više onih u kojima govorim o raznim drugim stvarima, od neizbežne globalne apokalipse koja je već započela pa do ljubavi i drugih običnih, malih stvari. Sve velike stvari nalaze se upravo u njima.

* Vašu knjigu objavio je “Nolit” koji je, šest godina posle privatizacije, pred definitivnim gašenjem. Kako gledate na to?

- Došlo je sve pod udar rastura i destrukcije i u posed privatnog interesa, pa time i nekadašnji veliki izdavači. Mora se priznati da u kapitalizmu model na kome su se oni razvijali i opstajali više nije moguć. I oni su, kao i pisci, prepušteni tržištu i novim gazdama kao besnim lavovima. U jurnjavi za bogatstvom ne postoji ni opšte ni nacionalno već samo lično. Ako je država slaba i ne može to da reguliše, nema nade za boljitak.

* Godine takozvane tranzicije dovele su, čini se, knjigu u poziciju pastorčadi?

- Ne samo dovele, knjiga će tu i ostati. Pisci bliski vladajućim partijama uspevaće da se ugrađuju i namiruju iz državnih fondova namenjenih knjizi i književnosti i u tom krugu kretaće se politika u ovoj oblasti dokle god ne dobijemo državnu administraciju odvojenu od partija i interesnih grupa koje se oko njih formiraju.

* Vaša poezija je poslednjih godina sve prevođenija. Kako to objašnjavate, koji su pesnički putevi izlaska u svet?

- Kada sam čitao poeziju na Masačusets univerzitetu u Bostonu, dobio sam niz čestitki. Jedan pesnik mi je predložio da njegovoj izdavačkoj kući pošaljem nove pesme. Rekao je da je moja poezija uglavnom “nešto drugo” od poezije koja se tamo piše. Ovde bi nas neki naterali da pišemo samo poeziju kakva se piše u Americi.

Prošle godine, pored Amerike, izašla mi je knjiga i u Grčkoj, dvojezično, na grčkom i engleskom. Pesme su mi se prošle godine pojavile u niz časopisa i listova, u knjizi “Antologija svetske poezije”... Od 1983, bez ikakve državne podrške, moje knjige pesama štampane su: po tri u Americi i Grčkoj (dve dvojezično), po dve u Australiji, Kini i Italiji, po jedna u Švajcarskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Makedoniji i Turskoj (dvojezično), kao i na albanskom, na Kosovu. Sve u svemu, dao sam neki svoj doprinos prisustvu srpske književnosti u svetu.


NOVI CENZORI

* DA li mislite da je politička korektnost potrebna kulturi i književnosti?

- U jednopartijskom sistemu imali smo političku podobnost i znamo koliko smo svi bili protiv takve cenzure i ugrožavanja ljudskih i stvaralačkih sloboda. Danas smo dobili nove cenzore. Po njima, pisac u Beogradu ne bi smeo da kaže da je srpski pisac, a govor o nacionalnoj tradiciji i vrednostima kvalifikuju kao nacionalizam. Gde smo tu ako znamo da svaka prava književnost crpi svoju snagu iz mitova i tradicije naroda kome pripada. Treba li svi da pišemo sve najgore o svome narodu da bismo im se umilili i da bismo bili pozvani na neki skup van zemlje i tamo bili pohvaljeni za svoj rad na prevaspitavanju nepoćudnih srpskih pisaca. Da smo u bivšoj zajedničkoj zemlji imali više slobode da govorimo o međusobnim razlikama, ne bismo doživeli njen raspad na onakav način. Trebalo bi da govorimo o potrebi prihvatanja razlika, a ne o njihovom cenzorskom poništavanju, jer se onda postižu suprotni efekti. Mržnja svog ništa nije zlokobnija od mržnje drugih naroda. Svaki pravi pisac zna da se na mržnji i zlu ne pravi ništa dobro, još manje dobra književnost.


USPEŠAN I KAO ROMANSIJER

* IAKO ste u javnosti poznatiji kao pesnik, vaši romani su imali veliki tiražni uspeh i to bez ikakve posebne izdavačke ili kritičarske podrške?

- Moj roman “Pod Južnim krstom” izašao je u četiri izdanja, a roman “Doktorova ljubav” u tri, i to bez ikakve podrške medija. Treći roman, “Ne zaboravi svoj dom”, objavila je “Čigoja štampa” u jesen 2009. Knjige “Priče iz Australije” i “Američke i druge priče” prodate su za manje od godinu dana od trenutka izlaska iz štampe. Prezadovoljan sam prijemom mojih romana i knjiga priča kod čitalaca, kako ovde tako i u našoj dijaspori širom sveta.


Dragan BOGUTOVIĆ